Biometrija je generalno dobra zamena za lozinke, ali potvrda identiteta putem skeniranja lica je užasna zamisao. Ljudi koji se bave istim poslom kao i ja trebalo bi da budu zainteresovani, ili bar prolazno oduševljeni, novim tehnologijama. Naravno, trebalo bi da se distanciramo od preteranih očekivanja (ima li neko 3D televizor?), ali jezivi cinizam koji uništava oduševljenje novim uzbudljivim idejama je, isto toliko, nepovoljan. Tako, kad je kompanija „Epl“ po prvi put prikazala svoju tehnologiju FaceID , nisam imao nikakav komentar. Sad, kad je kompanija „Gugl“ ugradila tehnologiju prepoznavanja lica u svoj novi telefon Pixel 4, mogu da kažem da je moja mržnja prerasla u prezir. Tehnologija je loša, ali zaista loša. To je jadan sistem za potvrdu identiteta ili namere, suviše je popustljiv i uvežbava nas da skeniranje lica prihvatimo kao nešto uobičajeno. Konačno, tehnologija prepoznavanja lica koja je dostupna krajnjim korisnicima označava kraj civilizacije.
Nastavljajući sa primerima dve pomenute kompanije, trebalo bi da napomenem da se obe bave najgorim distopijskim strahovima u vezi sa skeniranjem lica. Ne, podaci o vašem licu ne napuštaju vaš telefon. Ne, vaši biometrijski podaci se ne skladište tako da bi bili u stanju da omoguće rekonstrukciju vašeg lica. Da, opciju možete da isključite i tada ste se zaglavili sa lošom lozinkom i još gorim identifikacionim brojevima. Međutim, obe kompanije su zaboravile ili zanemarile činjenicu da potvrda identiteta ima veze sa namerom.
Kad unesem lozinku, ukazujem na nameru da ću nešto uraditi. Inače, ne bih unosio lozinku u nekom drugom slučaju. Iako je moguće da slučajno pritisnete čitač otiska prsta, to je, ipak, aktivnost koju morate da preduzmete i opet je to znak da postoji namera.
Prepoznavanje lica je loš model obezbeđivanja bilo čega jer ne možete dati znak da nameravate nešto da učinite. Najbolji i najskoriji primer je Pixel 4, telefon kompanije „Gugl“. Naširoko se pisalo da njegovo svojstvo prepoznavanja lica radi čak i onda kad žmurite. Pretpostavljam da se možemo diviti sposobnosti kompanije da otkrije ko ste čak i kad vam ne vidi oči, ali to otvara vrlo neprijatne mogućnosti da neko otključa vaš telefon dok spavate, kad ste onesvešćeni ili mrtvi. Kao da to nije bilo dovoljno, kompanija je u propratnoj dokumentaciji istakla da će se telefon otključati čak i kad vam ga neko gurne u lice, želeli vi to ili ne. Na sajtu se ističe da će se telefon otključati ako ga pogledate, bez obzira na to da li želite da se telefon otključa. Mogućnost pristupa vašem telefonu ima i svako ko liči na vas, recimo vaš blizanac. I da ponovimo: telefon može da otključa svako ko vam ga prinese licu, čak i kad žmurite.
Iako se tehnologija kompanije „Epl“ bavi namerom, ona ima isti suštinski problem. Ako vam je telefon u ruci i ako ga pogledate, otključaće se i biće spreman za upotrebu.
Zanimljivo je i to da se kompanija pozabavila problemom namere u aplikaciji Apple Pay na uređajima koji koriste FaceID . Kad plaćate ono što ste kupili, morate da pogledate u telefon za potvrdu identiteta i dva puta pritisnete dugme za zaključavanje. Naravno, vrlo retko će se desiti da slučajno obavite oba postupka kad treba nešto da platite.
Prepoznavanje lica je tehnologija koja je mnogo strašnija od drugih vrsta biometrijske identifikacije. Hajde da zamislimo prostoriju punu ljudi u kojoj policija traži jednu osobu. Ako policajci imaju samo otisak prsta te osobe, moraće da pregledaju šake svih prisutnih u prostoriji, što je dosadan posao, a svima može nagovestiti da se nešto događa.
Sad zamislite da policajci, umesto otisaka, imaju fotografiju lica osobe, nenametljivo postavljene kamere i softver koji treba da spoji tu fotografiju sa pravom osobom. Sad policija može da skenira celu prostoriju, pri čemu ljudi toga nisu ni svesni. Policija može da prati osobu koja se kreće po prostoriji, što je mnogo veće saznanje od toga da li je osoba prisutna ili nije.
Drugi primer koji sam naveo već je realnost na nekim mestima. Kineski policajci su opremljeni naočarima za prepoznavanje lica tako da mogu da uoče određene ljude u velikim grupama. Velika Britanija je prva uvela nadzor pomoću kamera. Veštačka inteligencija ne samo da može povezati osobu sa licem, već je pokazala, u Gugl fotografijama, da joj ne treba mnogo podataka da poveže osobu sa bilo kojom njenom fotografijom, bez obzira na uzrast. Aerodromi u Sjedinjenim Državama koriste skenere lica za putnike na međunarodnim letovima. Kompanija „Ring“ sklapa poslove sa policijskim agencijama da bi promovisala svoja zvona sa kamerom na ulaznim vratima i obezbedila platformu koja bi omogućila policiji da zatraži video-snimke od građana. Budućnost je stigla, ali donela je sa sobom opasnosti.
Tehnologija prepoznavanja lica pronašla je svoj put ka Fejsbuku, tom uzoru očuvanja privatnosti (sarkazam). Kompanija je nedavno priznala da je napravila, a zatim obustavila distribuciju aplikacije za prepoznavanje lica koja omogućava korisniku da identifikuje ljude tako što usmeri telefon prema njima. Mreža već može automatski da identifikuje ljude na slikama i video-sadržajima. Sve te aplikacije nas obučavaju da nam ne bude neprijatno dok nam skeniraju lice. Nikada ne bi trebalo da nam bude prijatno. Postoje mnoge zamke u biometrijskoj identifikaciji, ali prijatno sam iznenađen jer mnoge kompanije izbegavaju potencijalne greške. Obe kompanije su preduzele korake da biometrijske podatke izdvoje i obezbede da niko ne bi mogao da ih preuzme i zloupotrebi, što bi bilo najgore.