Rusija je spremna da 1. novembra aktivira novu verziju interneta koja je potpuno odvojena od ostatka sveta, da bi se, navodno, zaštitila od mogućih sajber napada. Ipak, stručnjaci smatraju da bi to državi nanelo više štete nego koristi. Dakle, Rusija se 1. novembra isključuje sa interneta, bar teoretski. U svakom slučaju, tog dana na snagu stupa internetski zakon koji predstavlja temelj za nacionalnu mrežu, pri čemu će dobavljače interneta kontrolisati Roskomnadzor, ruska telekomunikaciona agencija. Glavna namena zakona je da omogući Rusiji da se isključi sa globalnog interneta u slučaju sajber rata i, u međuvremenu, pruži svojim stanovnicima verziju interneta odvojenu od ostatka sveta, čime se, naravno, predsedniku Putinu daje veća moć da nadzire i kontroliše narod.
Detalji zakona su vrlo šturi, ali ističe se da je glavna zamisao da se obezbedi održiv, bezbedan i potpuno funkcionalan internet. Navodi se i da će to biti moguće uz razvijanje posebne verzije sistema internet adresa, što znači da će internet korisnici u Rusiji koji pokušaju da pristupe međunarodnim sajtovima biti usmereni na ruske verzije tih stranica. Recimo, oni koji pokušaju da posete Fejsbuk, biće preusmereni na rusku društvenu mrežu VK.
Ruski zvaničnici kažu da će taj, takozvani, suvereni internet zaštititi državu od napada, ali stručnjaci kažu da će takav postupak izložiti Rusiju i celu mrežu opasnostima.
Ruski veliki zaštitni zid? Pa baš i ne.
Mnogi misle da je internet tek privremeno sredstvo zbog svih priča o oblacima i bežičnim vezama. Međutim, internet pokreću ogromne farme servera, međusobno povezani kablovi i mrežna struktura koja prelazi granice i okeane i zato ga je teško kontrolisati. Zbog toga se ruski zakon ustremio na internetski adresar, odnosno na sistem domenskih imena (DNS).{/xA}
U suštini, DNS pretvara veb adrese (kao što je www.raf.edu.rs ) u adresu internet protokola (kao što je 192.168.1.1) koja dobavlja sajt koji želite. Ruski sistem koristi proksi da bi podrazumevano odvukao pakete podataka od javnog DNS rezolvera, proverio gde su podaci smešteni i или dozvolio informacijama da prođu, preusmerio ih или blokirao. Takav primer kontrole protoka podataka možemo videti u Saudijskoj Arabiji, Turskoj i Kini. Ipak, izgleda da bi Rusija mogla da ima poteškoća u stvaranju Velikog kineskog zaštitnog zida, prvenstveno zbog toga što je ruski internet od početka stvaran da bude otvoren. Kina je od samog početka ograničila pristup internetu kad je Komunistička partija zakonom odredila, još 1996. godine, (dve godine nakon dolaska interneta u tu zemlju) da svi dobavljači usluga moraju dobiti dozvolu od države i da sav internet saobraćaj mora ići preko telekomunikacionih kompanija u državnom vlasništvu. Od tada je uložena ogromna količina novca u takav projekat, ali još se ne može reći da je kineski internet hermetički zatvoren.
Rusija je navodno potrošila 300 miliona dolara na svoj plan izgradnje suverenog interneta. Iako je država tokom nekoliko proteklih godina zabranila pristup određenim servisima, od virtuelnih privatnih mreža do šifrovanih aplikacija za razmenu poruka, stručnjaci smatraju da ruska vlada neće moći da kontroliše svoje građane u istoj meri u kojoj se to dešava u Kini. Jedna od najvećih prednosti interneta je mehanizam trgovanja koji ne poznaje granice, a Rusija ne može da napravi svaki servis koji su obezbeđivale inostrane kompanije. Ako Kina dozvoljava zapadnim kompanijama da koriste alatke modela distribucije softvera kao servisa (SAAS ), onda ruski zakon i nije mnogo realističan. Stručnjaci pretpostavljaju da će Rusija morati da ostavi otvoren Office 365 или Salesforce ako želi da privuče direktne inostrane investicije.Ako uzmemo u obzir da je Kina razvila moćnu internet trgovinu i ekosistem mobilnih aplikacija, što Rusija nije učinila, to nam govori da će joj biti veoma teško da se u potpunosti isključi sa globalne mreže.
Što se tiče sajber kriminalaca или država koje bi htele da se ubace u mrežu i ugroze neki uređaj na mreži, radi upravljanja i kontrole, za takav postupak je potreban samo jedan internacionalni mobilni telefon koji bi se povezao na unutrašnji internet države.
Kidanje interneta
Iako postoji tek mala verovatnoća da će Rusija zatvoriti vrata ka eksternim internet vezama, politika koju je predložila postaje sve jači trend među državnim vladama, koji je dobio naziv splinternet (iscepkani internet). Termin je prvi put upotrebljen 2001. godine da bi opisao paralelne internete или višestruke privatne mreže koje postoje da bi se izbegle stroge i promenljive vladine regulative. Sad bi termin mogao da se koristi za sekundarne mreže kojima upravljaju baš te iste vlade.
Koncept nije nepoznat ni Zapadu. Zakonom je propisano da kompanija Tviter, koja ima sedište u San Francisku, blokira zlonamerne korisnike u Nemačkoj koji šire ideju nadmoći bele rase. Kompanija Gugl se složila da promeni nazive i predstavljanje svojih proizvoda da bi ih uskladila sa zahtevima Opšte uredbe o zaštiti podataka ličnosti. Koliko će biti državne kontrole interneta zavisi od političke ideologije. Za neke je to potpuno odvajanje od globalnog interneta (ili bar pokušaj), dok se drugi usredsređuju na to kako podaci mogu или ne mogu prelaziti državne granice.