Prema navodima jedne studije, sloboda na internetu je u velikoj opasnosti i to ne samo u Americi nego i u celom svetu. Kao glavne razloge za takvo stanje navode se nedostatak propisa i regulativa u domaćoj (američkoj) tehnološkoj industriji i porast autoritarnih režima u inostranstvu. Sloboda na mreži nastavlja da se urušava globalno, a državne vlade sve više ograničavaju slobodu govora korisnika dok je broj dezinformacija u porastu. U izveštaju grupe za zaštitu demokratije Freedom House sa sedištem u Vašingtonu, otkriveno je da se sloboda interneta urušava već petu godinu zaredom u Sjedinjenim Državama i jedanaestu godinu na međunarodnom planu iz dva različita razloga. Na domaćem planu, nedostatak propisa koji bi regulisali tehnološku industriju omogućio je kompanijama da se razviju i ojačaju preko svake mere, a dezinformacijama da nađu svoje uporište na mreži. Van Amerike, autoritarne vlade su iskoristile svoju strogu kontrolu nad internetom kako bi ugušile slobodu govora.
Organizacija Freedom House navela je da se oseća sve veći nedostatak raznolikosti izvora informacija na internetu u Americi, što je dovelo do porasta broja teorija zavera i dezinformacija. To je naročito uzelo maha tokom izbora 2020. godine i opsade Kapitola 2021. godine. U izveštaju se navodi da je širenje lažnog sadržaja kao i teorija zavere o izborima u novembru 2020. godine, uzdrmalo temelje američkog političkog sistema. Godišnja studija, koja se objavljuje od 1973. godine, koristi standardni indeks za merenje slobode na internetu u svakoj zemlji na skali od 100 bodova. Studija postavlja pitanja o internet infrastrukturi, državnoj kontroli i preprekama u pristupu, kao i kontroli sadržaja. Zemlje se boduju na skali od 100 bodova, dakle, što je broj veći, zemlja je „slobodnija”.
U izveštaju se navodi da su mere koje je Bajden obećao da će preduzeti ohrabrujuće za slobodu interneta i ukazao na blagotvorno ukidanje naloga Trampove administracije o obustavljanju interakcija između pojedinaca u Americi i kineskih kompanija društvenih medija. U međuvremenu, globalna sloboda interneta opadala je jedanaestu godinu zaredom, pri čemu je više vlada hapsilo korisnike zbog nenasilnog političkog, društvenog или verskog govora nego ikada ranije. Zvaničnici u najmanje 20 zemalja onemogućili su pristup internetu, a 20 režima blokiralo je pristup platformama društvenih medija, navodi se u izveštaju.
Sloboda je najviše bila ugrožena u Mjanmaru, Belorusiji i Ugandi. U Ugandi je sloboda interneta pala za sedam bodova nakon što su provladini nalozi na društvenim mrežama preplavili онлајн okruženje lažnim i manipulatorskim informacijama pre izbora u januaru 2021. godine. U avgustu 2020. godine, u Belorusiji su vladine snage suzbile izborne nemire tako što su ograničile pristup internetu i nadzirale aktiviste na internetu. Izveštaj je postupke kineske vlade nazvao „najvećom zloupotrebom slobode interneta na svetu”, pozivajući se na novi zakon koji smatra određene izraze na internetu kriminalnim. Spominju se i stroge zatvorske kazne izrečene aktivistima koji su izrazili svoje neslaganje na mreži, uključujući i kaznu od 18 godina koja je određena jednom aktivisti zbog distribucije papira u kojem se kritikuje vladino suzbijanje pandemije kovida-19.
Ove godine, zvaničnici u Indiji izvršili su pritisak na Tviter da ukloni nepovoljne komentare vezane za proteste i da prestane sa označavanjem manipulativnog sadržaja koji deli vladajuća stranka. Izveštaj spominje i turskog predsednika koji je lično nadgledao masovno zatvaranje novinara i opozicionih političara. Izveštaj je pokazao i da se vlade sukobljavaju sa tehnološkim kompanijama oko prava korisnika, pri čemu su vlasti u najmanje 42 zemlje u poslednjih godinu dana utvrdile nova pravila za platforme o sadržaju, podacima i konkurenciji. Konkretno, u Indiji su zvaničnici vršili pritisak na Tviter da ukloni objave koje kritikuju vladajuću stranku. Vlasti u Nigeriji blokirale su pristup Tviteru pošto je platforma sklonila žestoke objave predsednika zemlje. Turski predsednik Erdogan više puta je optužio tehnološke kompanije za „digitalni fašizam” zbog njihovog odbijanja da se pridržavaju odredbi novog zakona o društvenim medijima u zemlji.
I pored postojanja svih spomenutih problema, u izveštaju se kaže da je sprovođenje zakona koje bi onemogućilo zloupotrebe koje vrše tehnološke kompanije vrlo ograničeno. Utvrđeno je da, iako je 48 zemalja preduzimalo zakonske mere u prošloj godini, mali broj tih zakona ima potencijal za značajne promene. Naravno, u toj borbi između državnih vlada i tehnoloških kompanija najveće žrtve su ljudska prava.