Novinska kuća „Nju sajentist“ je 2018. godine sprovela istraživanje „Pitamo javnost“ i otkrila da su ljudi odlično obavešteni o nauci i tehnologiji, ali da političari ne obraćaju pažnju na njihova nadanja i strahovanja. Javnost u Ujedinjenom Kraljevstvu je odlično obaveštena o nauci i tehnologiji i prema njima ima pozitivan stav, ali političare uopšte ne zanimaju njihova strahovanja i nadanja. To su ključni rezultati ankete koju je sprovela novinska kuća „Nju sajentist“ da bi otkrila stav javnosti prema nauci, tehnologiji, medicini i prirodnom okruženju. Anketa je otkrila da su najvažnija pitanja o kojima ljudi u Velikoj Britaniji razmišljaju genetsko inženjerstvo, veštačka inteligencija, kancerogena oboljenja i klimatske promene. Veruju da će sve to verovatno imati uticaja na društvo i ljudski život.
Ipak, ljudi ne očekuju naučno-fantastičnu apokalipsu, štaviše, razmišljanja su neočekivano optimistična i pozitivna. Većina ispitanika očekuje korist od genetskog inženjeringa i veštačke inteligencije i nada se da će prednosti prevladati i da će biti pronađen lek protiv raka. Rezultati su otkrili da postoji ogromna podrška genetski modifikovanoj hrani. Čak 69% ljudi se priklonilo genetski modifikovanim usevima koji bi pomogli da se prehrani svetska populacija.
Od četiri glavne teme kojima su se ljudi bavili, najveći pesimizam je iskazan u vezi sa klimatskim promenama. Polovina je rekla da će problemi životne sredine imati najveći uticaj na život, dok je dve trećine izjavilo da su klimatske promene najveća pretnja civilizaciji i prirodnom okruženju.
Anketa je sprovedena na reprezentativnom uzorku populacije u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pokazala je da su opšta saznanja javnosti u skladu sa naučnim stavovima, a ne sa razmišljanjima koja se plasiraju u zvaničnim medijima.
Stručnjaci za veštačku inteligenciju i genetsko inženjerstvo upozoravaju da su strašne priče o njihovom radu koje se pojavljuju u novinama preterane, dok su naučnici koji se bave kancerogenim oboljenjima mnogo optimističniji u vezi sa brojem ljudi koji će uspeti da se izleče i nastave normalno da žive. Izgleda da poruke stručnjaka i naučnika ipak uspevaju da stignu do ušiju javnosti.
Što se tiče klimatskih promena, izgleda da se javnost i po tom pitanju pre slaže sa mišljenjem naučnika nego sa pričama u medijima. Naučnici su duboko zabrinuti za našu sposobnost da izbegnemo opasne klimatske promene i pribojavaju se njihovih posledica po ljude i prirodu.
Izgleda da je javnost u Velikoj Britaniji, iako neki političari i skeptici negiraju realnost klimatskih promena, ipak svesni opasnosti i već znaju kako bi trebalo da se izbore protiv njih – korišćenje obnovljivih izvora energije. To pokazuje da je javnost sasvim svesna problema i da povezuje pretnje i rešenja. Šteta je što političari ne vide ono što vide obični građani.
Možda ste pomislili da političari žele da saslušaju mišljenje javnosti, ali nijedan od navedenih problema se ne nalazi na vrhu njihovog dnevnog reda. Nekako su zaboravili klimatske promene iako je Velika Britanija nedavno iskusila čudne vremenske prilike koje su svakako njihova posledica.
Optimizam javnosti
Što se tiče veštačke inteligencije, vlada je nedavno osnovala Kancelariju za veštačku inteligenciju da bi podstakla razvoj te privredne grane, ali nije se povela nikakva rasprava u vezi sa njenim mogućim uticajem na društvo i život ljudi. Sprovođenje postupaka genetskog inženjerstva na ljudima je, takođe, potpuno zapostavljeno iako postoje zahtevi iz Nafild saveta za organizovanje debate koja bi se bavila njegovim implikacijama. Velika Britanija će nastaviti svoju strogu politiku kontrole genetski modifikovane hrane i pošto napusti Evropsku uniju, ali neće sprovesti javnu raspravu u vezi sa tim.
Anketa otkriva da političari zaostaju za mišljenjem javnosti koje snažno podržava eutanaziju, traži potpunu zabranu izvođenja eksperimenata nad životinjama i zalaže se za obaveznu vakcinaciju dece. Nijedna od dve glavne partije u Velikoj Britaniji ne podržava nijedan od pomenutih stavova – možda zbog toga što su totalno u raskoraku sa najnovijim naučnim dostignućima i medicinskim stavovima.
Možemo li da spasimo planetu?
Problemi životne sredine su izvor najvećeg pesimizma. Posle klimatskih promena, najveća zabrinutost vlada u vezi sa zagađenjem vazduha, plastičnim otpadom, ugroženim vrstama i prenaseljenosti. Obnovljivi izvori energije su jedina svetla tačka u takvim razmatranjima.
Ura za genetsko inženjerstvo
Sasvim neočekivano, 53% ispitanika izjasnilo se za genetsko inženjerstvo verovatno zbog toga što se većina nada da će ta naučna oblast uspeti da izleči или dovede do potpunog nestanka određenih bolesti. Osamdeset procenata ljudi koji podržavaju tehnologiju misle da će ona pomoći u tom zadatku. Skoro polovina smatra da bi genetski inženjering mogao da poboljša neke ljudske sposobnosti, recimo inteligenciju.
Ipak, neki su zabrinuti i to uglavnom zbog toga što smatraju da je genetsko inženjerstvo suviše opasno i da ne znamo njegove prave posledice. Ponovo se postavlja pitanje „igranja Boga“, ali postoji i strah da će tehnologija pomoći samo bogatima.
Genetski modifikovana hrana je dobila veliku podršku, a samo 16% kaže da je to najveći problem životne sredine. Oni koji podržavaju genetski modifikovanu hranu kažu da bi mogla da pomogne da se prehrani svet, dok protivnici ističu moguće nepovoljne uticaje na zdravlje.
Strah da će savremene tehnologije preuzeti vlast
Anketa je otkrila da postoje i strahovanja u vezi sa sadašnjim или budućim tehnološkim razvojem. Društvene mreže su oštro kritikovane zbog širenja lažnih vesti i pritiska vršnjaka kod mladih. Bespilotne letelice su takođe izazvale određenu zabrinutost jer bi mogle da se koriste za nadgledanje или za transport droge или oružja u zatvore. Moždani implantati se smatraju izuzetno opasnim, dok se virtuelan stvarnost smatra pozitivnom. Trideset procenata kaže da podržava veštačku inteligenciju, a 24% je zabrinuto zbog njenih negativnih strana, odnosno, mogućnosti da bude pametnija od nas i da preuzme vlast nad planetom. Roboti su izazivali slična razmišljanja.