Podaci koje o vama prikupljaju različite usluge često postaju anonimni pre nego što ih prodaju drugim kompanijama. Dakle, ne morate da brinete da će vaša privatnost biti ugrožena, zar ne?
Opšte je poznato da aplikacije, pretraživači, veb-stranice, čak i operativni sistemi prikupljaju naše podatke i prodaju ih onome ko ponudi najveću cenu. Za mnoge je sasvim prihvatljivo da u se ime kompromisa odreknu određenog dela svoje privatnosti da bi koristili neki softver, posebno ako je taj softver besplatan. Na kraju krajeva, ti podaci nikako ne mogu da budu upotrebljeni tako da vas u potpunosti identifikuju, zar ne? Nažalost, to, u stvari, nije tako. Ako nismo dovoljno obazrivi, svako od nas može da bude identifikovan kroz proces koji se zove deanonimizacija. Dakle, šta je zapravo deanonimizacija i kako možete da se zaštitite od nje?
Šta je deanonimizacija?
Jednostavno rečeno, deanonimizacija (takođe poznata kao ponovna identifikacija podataka) je proces koji obuhvata unakrsno referenciranje anonimizovanih podataka pomoću javno dostupnih informacija u pokušaju da se otkrije identitet pojedinca.
Termin anonimizovani podaci se koristi da opiše bilo koji podatak o osobi koji ne otkriva njene lične podatke. Tako, na primer, ako koristite plaćenu aplikaciju za fitnes, kompanija koja je vlasnik aplikacije zna vaše ime, adresu i broj kreditne kartice. Ta kompanija može ili ne mora da proda vaše podatke trećim licima, ali, ako to učini, po zakonu je obavezna da ih anonimizuje. Treća strana koja na kraju kupi te podatke može da sazna nešto o vašim interesovanjima i lokaciji, ali nema pristup informacijama koje se odnose na vaš identitet. Da li postoje neki dobri primeri deanonimizacije? Verovatno najbolji takav primer je popularna platforma za striming Netflix i datira iz 2006. godine. Tada su stručnjaci sa Univerziteta Teksas deanonimizovali veliki broj korisnika Netfliks tako što su uporedili njihove ocene koje su dali filmovima sa recenzijama ostavljenim u internet bazi podataka o filmovima (Internet Movie Database – IMDb).
Netfliks je uklonio lične podatke svih onih koji su ostavili recenzije o filmovima, kao što su imena, i zamenio ih nasumičnim brojevima, ali to nije bilo ni od kakve koristi, jer su stručnjaci uporedili ceo skup podataka Netfliks sa ocenama ostavljenim u internet bazi podataka o filmovima. Upoređujući rangiranje i vremenske oznake koji su bili ostavljeni na Netfliks sa javnim informacijama u spomenutoj bazi podataka (mnogi korisnici IMDb-a koriste svoja prava imena da ostavljaju recenzije), mogli su da deanonimizuju neke korisnike Netfliks.
Ako je to pošlo za rukom dvojici stručnjaka, koji su to uradili samo kao deo naučne studije, nije teško zamisliti šta bi zlonamerni poznavalac procesa deanonimizacije mogao da uradi, pod uslovom da dobije pristup nedovoljno anonimizovanim podacima. Na primer, mogao bi da koristi ukradene lične podatke u svrhu prinude i iznude, a mogao bi da proda podatke i na mračnom vebu.
Kako biste mogli da sprečite deanonimizaciju?
Verovatno ne bi bilo lepo da kažemo da su sajber-kriminalci uvek korak ispred stručnjaka za bezbednost, ali moramo da priznamo da svakodnevno smišljaju nove i kreativne načine da iskoriste ranjivosti u sistemima koje svakodnevno koristimo. Drugim rečima, alati za anonimizaciju koji danas sjajno funkcionišu možda neće biti efikasni sutra. Zbog toga je izuzetno važno da sami uradite nešto kako bi zaštitili svoju privatnost.
Možda bi za početak bilo dobro da prestanete da koristite Chrome ili Edge i zamenite ih nekim bezbednijim pretraživačem koji se više stara o zaštiti vaše privatnosti, a neophodno je da koristite dobru zaštitu od zlonamernih softvera. Međutim, malo šta od toga će vam pomoći ako vam ne pređe u naviku da budete oprezni i obratite pažnju na to koliko informacija o sebi otkrivate na mreži.
Svi dobro znamo da niko nema vremena da pročita politiku privatnosti koja je obično napisana na desetinama stranica pre nego što preuzme aplikaciju na svoj pametni telefon ili računar. Ipak, učinićete sebi uslugu i nećete uzalud potrošiti dragoceno vreme ako obavite istraživanje pre upotrebe aplikacije, a važno je izbegavati proizvode za koje se zna da prikupljaju mnogo više podataka nego što bi trebalo.
Preduzmite određene mere da biste zaštitili svoje lične podatke
Već nam je dobro poznat stav o tome da su podaci zlato 21. veka, a kompanije koriste nasrtljivije tehnike za njihovo prikupljanje. Jednostavno rečeno, da biste zaštitili svoje lične podatke, morate da budete stalno na oprezu i aktivno učestvujete u procesu njihove zaštite.
Najbolje bi bilo da razvijete i negujete osnovne, ali efikasne navike zaštite privatnosti i svedete na minimum svoje podatke koje delite na mreži sa korporacijama i sa drugim ljudima.