Starlink je mreža satelita kojih ima oko 3.000 u orbiti i, naravno, predstavlja neverovatnu priliku za globalno povezivanje. Međutim, signali koje odašilju ti sateliti mogli bi i da se analiziraju i koriste kao alternativa tradicionalnom globalnom sistemu za pozicioniranje, navodi se u najnovijem istraživačkom izveštaju. Štaviše, za takav postupak uopšte ne mora da se traži odobrenje kompanije SpaceX.
Tod Hamfris i njegov tim na Univerzitetu Teksas u Ostinu pomno su ispitali „strukturu signala“ jednosmernih veza Starlinka i iako postoji samo vrlo malo toga što mogu da nauče bez informacija iz same kompanije, ipak su pronašli mnogo korisnih podataka.
Sateliti u jednom trenutku moraju da proslede svoj signal na zemlju, a u Starlinkovom slučaju to je prilično konstantan proces. Međutim, to ne znači da svako može jednostavno da se priključi, jer je sama kompanija struktuirala i šifrovala signal onako kako su stručnjaci u SpaceX-u smatrali da je najbolje za takvu vrstu orbitalnog širokopojasnog pristupa kojeg pruža.
Tačni parametri tog signala nisu poznati, ali da bi bilo obezbeđeno da paketi podataka stižu onako kako je planirano i netaknuti, prenos (kao i svaki prenos podataka ovih dana) obuhvata veoma precizne podatke o vremenu i drugu telemetriju kako bi primalac i pošiljalac mogli da budu sinhronizovani.
Hamfris je uspeo da dekodira prenos do određenog nivoa tako što je pažljivo analizirao dolazni signal sa jednog satelita i kombinovao te podatke sa onim što je poznato o tačnoj poziciji satelita, precizno određenim vremenom do nanosekunde i tako dalje. Svi rezultati do kojih je došao Hamfriz sa svojim timom izneti su u istraživačkom radu, koji trenutno čeka recenziju i objavljivanje.
Ako imate preciznu telemetriju koja dolazi sa nekoliko satelita (pored drugih merenja kao što je Dopler radar), možete da je koristite da biste odredili svoju tačnu lokaciju, a rad opisuje kako to može da se uradi.
Kao što se navodi u jednom časopisu, ta ideja nije nova i pre mnogo godina je razmatrana kao vrlo moguća. Ipak, na kraju je kompanija SpaceX odlučila da se usredsredi na potrošačku stranu. Međutim, naučnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu uvideli su da tu postoje određene mogućnosti i odlučili su da na njima rade samostalno koristeći sopstvenu opremu bez saradnje sa SpaceX-om.
Sad moramo sasvim jasno da kažemo da ovde niko ne pristupa korisničkim podacima Starlinka. Sinhronizovane sekvence su samo nizovi vremena i drugih podataka koje mašine koriste da bi ostale u kontaktu – podaci o onome što one nose su potpuno odvojeni.
U samom istraživačkom radu, zbog činjenice da je signal bio ciljan na stvarni korisnički terminal Starlinka, morala je da se odredi lokacija i za taj terminal, a tim je to mogao da dobije na udaljenosti od 30 metara. Očigledno nije ništa naprednije od GPS-a, ali moglo bi da bude brže i na kraju tačnije ako bi kompanija SpaceX dala blagoslov projektu.
Hamfris napominje da bismo prenose podataka preko Starlinka mogli da koristimo da bismo locirali svoj položaj sa preciznošću do jednog metra kad bi se pri ažuriranju softvera malo prilagodio način na koji sateliti šalju svoje signale i obezbedilo nekoliko podataka o ispravljanju razlike u vremenu između njihovih satova.
Bio bi to javni servis i za njegovu primenu kompanija SpaceX ne bi morala da odvoji velika sredstva, ali takođe je vredna usluga koju nijedno preduzeće pri zdravoj pameti (posebno ono koje se upravo obavezalo na veoma neprofitabilan ugovor o povezivanju u Ukrajini) ne bi htelo besplatno da sprovede i obezbedi. Uz to, treba da napomenemo da podaci koji su izneti u spomenutom radu „osvetljavaju put“ do takve upotrebe i neko bi mogao da pronađe pravi postupak koji bi omogućio da sve to funkcioniše bez obzira na to šta neko kaže.