Tehnologija nikad neće moći da zameni ljude u donošenju odluka. Pogledajte fudbal…

Čak iako ne znate šta je ofsajd, verovatno ste čuli za VAR (engl. video assistant referee ), odnosno sudijskog video-pomoćnika, koji je uveden na utakmice vrhunskog fudbala da bi se smanjile greške koje prave sudije. Na svakom meču Premijer lige, sudija zadužen sa VAR sistem pregleda televizijski snimak utakmice da bi proverio potencijalno sporne odluke. Fudbalski navijači se odavno žale na sudije. „Ma, kakav penal!“ „Hej, sudija, trebaju ti naočare! Iz aviona se vidi da je bio ofsajd!“ Sistem VAR je trebalo da reši или bar da smanji broj takvih nedoumica. Umesto toga, napravio je još više neslaganja. Nezadovoljstvo je toliko da su članci sa sportskih novina prešli na stranice svakodnevne štampe.

Naravno, mogli bismo da odbacimo probleme koji se javljaju sa VAR tehnologijom i prepustimo ih navijačima. Međutim priča o VAR sistemu nam može pomoći da razjasnimo naš mnogo širi odnos sa tehnologijom u vreme kad tehnologija, posebno veštačka inteligencija počinje da oblikuje mnoge aspekte našeg života, od mogućnosti pojavljivanja autonomnih automobila to algoritama koji mogu da odlučuju o medicinskim tretmanima. U mnogim od tih oblasti, brinemo se zbog toga što odluke koje donose ljudi mogu biti pogrešne i očekujemo od tehnologije da nam obezbedi bolja i objektivnija rešenja. To treba da bude i svrha VAR tehnologije. Dakle, vi, koji ne gledate fudbal, ipak me pratite dok govorim o fudbalu i VAR -u jer bi razgovor o toj tehnologiji trebalo sve nas da interesuje.  VAR tehnologija ima za cilj da eliminiše „jasne i očigledne greške“ sudija korišćenjem televizijskog snimka kako bi zvaničnicima omogućili da gledaju sporne incidente iz različitih uglova kamere i tako rekonstruišu pokret lopte или igrača da bi proverili da li je pogodak zaista postignut i da li je igrač bio u ofsajdu.

Problem je u tome što je ono što je „jasna i očigledna greška“ sama po sebi odluka. Veliki deo polemike proizišao je zbog toga što se navijači ne slažu sa tim što je VAR poništio sudijsku odluku za koju smatraju da je trebalo da ostane или zbog toga što nije poništio odluku za koju smatraju da je pogrešna. Umesto da se ljutnja navijača usmeri na sudiju, sada je usmerena i na sudiju i na VAR . Ono što se smatra „objektivnim“ odlukama često je problematično. Uzmite, recimo, pravilo ofsajda. Pravilo je postalo komplikovanije poslednjih godina, ali u suštini piše da je igrač u ofsajdu ako je bilo koji deo njegovog tela bliži protivničkoj gol liniji od lopte i drugog poslednjeg protivnika. Pravilo je tu da, pre svega, zaustavi napadača koji stiče nepravednu prednost kad zanemaruje igru i jednostavno stoji pored gola i čeka loptu.

VAR ne obraća pažnju na taj kontekst – na pokušaj sticanja nepravedne prednosti. Umesto toga, tehnologija može pozvati ofsajd čak i pri najmanjem nagoveštaju navodnog prekršaja. Nedavno je poništen pogodak napadača Liverpula Roberta Firmina jer je procenjeno da mu je pazuh bio u ofsajdu. Dakle, šta možemo naučiti od VAR -a o širokoj upotrebi tehnologije? Prvo, da je ljudska presuda neophodna. Tehnologija nam može pomoći da donesemo bolje odluke, ali u važnim pitanjima, retko kad može zameniti ljudsko odlučivanje.

Drugo, VAR nas podseća na to da je kontekst važan. Ni u fudbalu ni u društvu, ne počinjemo sa pravilima kojih se moramo pridržavati. Počinjemo slikom o tome kako želimo da izgleda igra, или društvo, a tek onda koristimo pravila i zakone da bismo postigli te ciljeve. Mehaničko sprovođenje pravila или zakona, bez obzira na kontekst, nema mnogo smisla. Suviše često zaboravljamo da ono što algoritmima nedostaje je upravo razumevanje konteksta.

Treće, postoje kompromisi. U fudbalu, pauze koje se prave da bi se konsultovao VAR ubijaju tok igre i poništavaju radost proslave gola koji će kasnije biti poništen posle VAR provere. Mnogi bi navijači radije prihvatili staromodne sudijske greške kako bi zadržali staromodno uzbuđenje koje donose utakmice. Slični kompromisi postoje, na primer, u društvenom životu, između udobnosti koju ta tehnologija pruža i gubitka privatnosti koju ona sa sobom često povlači. Potrebno nam je pravilno priznanje i javna rasprava o takvim kompromisima.

Konačno, VAR pokazuje da bi trebalo da budemo oprezni kad smatramo da tehnologija pruža nužno objektivnije odgovore. Mašina или algoritam su dobri onoliko koliko su dobri ljudi koji su je stvorili i podaci kojima se hrane. Zato su algoritmi često pristrasni u svom radu. I zato se rasprave o suđenju ne završavaju uvođenjem VAR -a. Tehnologija može da pojača, pre nego eliminiše nedostatke ljudskog prosuđivanja. Tehnologija je blagodat. Međutim, ne bi trebalo da precenjujemo njenu sposobnost u davanju boljih odgovora i potcenjujemo značaj ljudskog prosuđivanja.

5639-tehnologija-nikad-nece-moci-da-zameni-ljude-u-donosenju-odluka-pogledajte-fudbal