Grupe za zaštitu ljudskih prava traže od Engleske i Velsa da policiji zabrane upotrebu tehnologije prepoznavanja lica na javnim mestima. Tehnologija prepoznavanja lica predstavlja jednu od glavnih pretnji po slobodu pojedinca i trebalo bi zabraniti njenu upotrebu na javnim mestima. Tehnologija obiluje fundamentalnim problemima zbog kojih njenu upotrebu treba zabraniti na ulicama i pored toga što je policija oduševljena opremom i sistemom. Advokati koji se bore za odbranu ljudskih prava kažu da tehnologiju uopšte ne treba koristiti jer predstavlja jednu, ako ne i najveću, pretnju po slobodu pojedinca, posebno ako se u obzir uzme poverljivost tako prikupljenih podataka, njihovo predavanje u ruke državi bez odobrenja, čak i bez znanja pojedinca, a ne smemo da zaboravimo da uopšte nije poznato šta se dalje dešava sa prikupljenim podacima.
Policija u Engleskoj i Velsu koristi tehnologiju da bi temeljno pregledala velike grupe ljudi u potrazi za osumnjičenim kriminalcima u gradovima, na koncertima, sportskim događajima i drugim javnim okupljanjima. San Francisko je nedavno postao prvi grad u Sjedinjenim Državama koji je zabranio policiji i drugim vladinim agencijama da koriste tehnologiju prepoznavanja lica, a Kina je kritikovana širom sveta jer tehnologiju koristi da bi pojačala kontrolu nad milionima ujgurskih muslimana u zapadnom delu Sinđijanga.
Kad se tehnologija koristi na javnim mestima, kamera prvo beleži lica u gomili. Slike se, zatim, obrađuju da bi se napravila biometrijska mapa lica svakog pojedinca koja se zasniva na merenjima razmaka između očiju, nosa, usta i vilica. Posle toga, svaka mapa se upoređuje sa „listom sumnjivih“ koja sadrži mape lica osumnjičenih kriminalaca. Mnogi smatraju da bi trebalo slediti primer najvećeg svetskog tehnološkog sedišta jer je tehnologija prepoznavanja lica mnogo ozbiljnija i napadnija od već postojećeg sistema nadzornih kamera i neposrednog zaustavljanja i legitimisanja građana. Štaviše, tehnologija predstavlja sredstvo masovnog nadzora.
Nedostatak strogih pravila i slobodnog uvida u tehnologiju moglo bi da omogući policiji da sprovodi proces prepoznavanja lica krišom bez osvrtanja na to da li javnost to želi или ne. Tehnologija se toliko brzo razvija da država ne uspeva da je sustigne odgovarajućim zakonima koji bi je regulisali. S druge strane, možemo govoriti o odlučnosti velikih korporacija, zajedno sa policijom i vladom, koje odlučno tvrde da nam je takav proces neophodan i da o potrebi njegovog korišćenja uopšte ne treba diskutovati. Međutim, važno je da shvatimo da bezbednost ne može uvek biti važnija od slobode. S druge strane, trebalo bi spomenuti i slučajeve koji pokazuju da tehnologiju treba dalje usavršavati. Naime, jedan od stanovnika Kardifa podneo je tužbu protiv policije južnog Velsa zbog narušavanja privatnosti jer ga je tehnologija snimila i obradila njegovo lice kad je istrčao da kupi sendvič i još jednom, kad je bio na mirnom protestu protiv trgovine oružjem. Presuda se očekuje uskoro.
Od 2014. godine, u Velikoj Britaniji tehnologiju prepoznavanja lica na javnim mestima koriste tri policijske uprave, u Londonu, južnom Velsu i Lesteru. Univerzitet u Kardifu je, pregledavši policijske zapise toko probnog korišćenja tehnologije u južnom Velsu, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova podržalo sa 2 miliona funti, otkrio da se sistem blokira i sruši kad treba da pregleda velike grupe ljudi, da se izbori sa slabim osvetljenjem i lošim fotografijama. Tehnologija je obeležila 2.900 mogućih osumnjičenih od čega je 2.755 bilo pogrešno. Ažuriranje sistema je obavila japanska kompanija NEC, tako da se uspešnost pronalaženja poklapanja popela sa 3% na 26%.
U izveštaju se navode i drugi tehnički problemi koji se javljaju u sistemu. Službenici su identifikovali, kako ih oni nazivaju „jaganjce“, na listi osumnjičenih koji stalno odgovaraju nevinim pojedincima. Na primer, na ragbi utakmici u Velsu, tehnologija je jednu žensku osobu deset puta označila kao sumnjivu, naravno, uvek pogrešno. Međutim, postoji još ozbiljniji problemi. Tehnologija mnogo uspešnije prepoznaje muškarce bele kože, što znači da lakše pogrešiti kad su u pitanju žene, crnci i pripadnici manjinskih etničkih grupa i označiti ih kao osumnjičene, odnosno da će ih policija pre zaustaviti i tražiti neki lični dokument.
Tehnologija prepoznavanja lica izaziva ceo niz nepravdi u onim zajednicama u kojima već postoje utemeljene predrasude u našem društvu koje se unose u tehnološki kod i, zatim, koriste u stvarnom svetu pojačavajući već postojeće nepoverenje između zajednice i policije, pri čemu se te zajednice još više otuđuju i izoluju. Tehničke greške mogu da se isprave, ali postoji veliki problem na mnogo značajnijem nivou. Masovni nadzor ima loš uticaj na ponašanje u javnosti, odnosno, nedavno je utvrđeno da 38% stanovnika između 16 i 24 godine ne odlaze na događaje u kojima se koristi tehnologija prepoznavanja lica, dok je taj procenat dvostruko veći kod ljudi azijskog porekla i kod crnaca. To dalje uništava osnovnu potku društva, a to su odnosi između ljudi koji su najvažniji za dalji razvoj demokratije.
Dok policija u Londonu kaže da je druga faza probnog perioda završena i da nemaju plan da dalje sprovode tehnologiju prepoznavanja lica – ali svakako će razmotriti kako će je upotrebljavati ako to toga dođe – policija južnog Velsa je rekla da je svesna zabrinutosti za privatnost tokom probnog perioda i da prihvata odgovornost zbog toga treba, ali tehnologiju bi trebalo podrobnije kontrolisati. Pri tom, dodaje da su za vreme probnog perioda ipak uspeli da uhapse priličan broj kriminalaca i privedu ih pravdi.