U savršenoj pametnoj kući svi predmeti bi bili međusobno povezani i mogli bi da komuniciraju. Iako u teoriji to zvuči izvanredno, ipak ne bi bilo posebno praktično. Prevashodno zbog toga što bi to značilo da bismo mnogobrojne potpuno funkcionalne, ali „glupe“ predmete morali da zamenimo onim „pametnim“ koji bi imali ugrađene senzore. Uz to, ne treba zaboraviti na bezbednosne rizike koji bi ugrozili našu privatnost, a da ne spominjemo borbu koja se trenutno vodi između kompanija „Amazon i „Epl“ za osvajanje liderskog položaja u stvaranju platforme za pametnu kuću. Rešenje bi moglo da bude nadohvat ruke i podrazumevalo bi upotrebu radara, tehnologije koja je u upotrebi skoro ceo vek. Kompanija „Gugl“ je počela sa izradom projekta koji koristi tehnologiju radara i nazvala ga „Soli“.
Računarstvo zasnovano na radarskoj tehnologiji oduševljava i privlači stručnjake u istraživačkim laboratorijama poslednjih nekoliko godina. Grupa za naprednu tehnologiju i projekte kompanije „Gugl“ je 2015. godine prikazala mali senzor zasnovan na radarskoj tehnologiji koji je omogućavao korisnicima da upravljaju spravama pokretima prstiju. Posle otkrivanja senzora, tehnologiju su preuzeli mnogi svetski univerziteti da bi je proučili i unapredili. Rezultati do koji se došlo su zadivljujući.
SVI PREDMETI POSTAJU PAMETNI
Stvaranje gestikulativnog interfejsa, odnosno mogućnosti da ljudi upravljaju uređajima u svojoj pametnoj kući pomoću pokazne igre korisničkog interfejsa privuklo je stručnjake udaljene nekoliko hiljada kilometara od kompanijinog kampusa koji su došli do zadivljujućih dostignuća u korišćenju računarstva zasnovanog na tehnologiji radara. Nedavno su računarski stručnjaci na univerzitetu u Škotskoj prikazali kako se senzor iz projekta „Soli“ može iskoristiti za detektovanje interakcije između objekata do najsitnijih detalja. Na primer, senzor može da broji koliko je karata podeljeno iz špila.
Slično tome, može da izmeri pesak u peščanom satu, izbroji složene listove papira или žetone za poker или prepozna jednostavan oblik napravljen od lego kocki. Sve to je bilo moguće postići samo korišćenjem radarskih signala bez upotrebe bilo kakvog prepoznavanja slika. Rezultati do kojih se došlo u Škotskoj mogli bi se koristiti u kazinima i kancelarijama. Međutim, još privlačnije su mogućnosti njegove upotrebe u pametnoj kući. Opremanje svakog elementa u domu računarskom tehnologijom verovatno nije ostvarivo u većoj meri, a pri tom, nije ni bezbedno. Mnogo bolji pristup bi bio kad bismo imali jedan или dva elementa koji bi mogli da osete interakciju između mnogih drugih objekata u domaćinstvu.
Tehnologija zasnovana na radaru mogla bi svaki predmet u našem domu da učini pametnim bez potrebe da se u svaki od njih ugrađuje računarska komponenta. Interakcija o kojoj se govori u projektu „Soli“ pokazuje nam da ne moramo da komuniciramo sa računarima koji izgledaju kao računari sa kojima smo komunicirali u prošlosti. Možemo da komuniciramo sa računarima koristeći uobičajene i svakodnevne predmete. Ako bi postojao senzor u običnom čajniku i šoljici, bilo bi moguće detektovati ih. Kad bismo ih koristili, računar bi shvatio šta radimo. Iznenada, svaki fizički objekat u našoj kući omogućio bi nam komunikaciju s računarom.
Na primer, tehnologija bi mogla da pretvori svakodnevne objekte u „tokene“ (oznake, simbole). Ne biste morali da savladavate nove pokrete, samo biste uobičajeno rukovali predmetima, a računar bi sam dolazio do zaključaka. Zamislite, na primer, da preturate po gomili ploča или ce-deova i uključite muzički uređaj samo kad biste iz gomile izvukli jedan naslov. Za one koji i dalje žale za opipljivim medijima kao što je ce-de, utešna je zamisao da njegova kutija postaje „token“. Dakle, pasivni inertni objekat postaje deo vaše računarske interakcije.
RADARI U KUĆI?
Svi oni koji su videli ogromnu radarsku antenu smatraju da je smeštanje slične tehnologije u domove prava ludost. Kao što je slučaj i sa svim ostalim senzorima, monostatički senzori su prošli kroz proces smanjivanja. Setimo se samo računara iz pedesetih godina prošlog veka koji su zauzimali celu ogromnu prostoriju da bi nekoliko decenija kasnije dobili personalne računare, a danas mikroprocesore u pametnim telefonima. To se desilo i radarskom integrisanom kolu. Manji od nokta omogući će da ova tehnologija napreduje kao nikada pre. Po prvi put su radarska integrisana kola mala, jeftina i nije im potrebno mnogo energije da bi radila. Zbog toga ih je moguće koristiti svuda, čak i za izradu najmanje violine na svetu.
Zahvaljujući odobrenju koje je nedavno potpisala Federalna komisija za komunikacije, projektu „Soli“ je dozvoljeno da koristi frekvencije između 57 i 64 Ghz, koja je veća od uobičajeno dozvoljene u normalnim uređajima, što će samo proširiti broj mogućih upotreba. Recimo, mogli bismo da mahnemo ispred mašine za pranje sudova da bismo je uključili или isključili; или bi mašina za pranje veša mogla da prepozna sadržaj gomile veša koji nosimo na pranje. Tada ne bismo morali da razmišljamo o biranju različitih programa za pranje jer će ih mašina sama prepoznati. Takve pogodnosti nisu daleko. Stići će pre nego što mislimo.
Spremite se za svet pametnih kuća koje pokreće tehnologija radara.