I ne samo to. Kompanije zbog toga izgube 3,1 milijardu dolara i to samo u slučaju već zaposlenih radnika. Društvene mreže i slanje tekstualnih poruka drastično su promenile komunikaciju između poslovnih timova jer su omogućile zaposlenima da se povežu i dele poslovne informacije ma gde bili. Međutim, što se tiče kvaliteta pisane komunikacije i opštih veština pisanja i pismenosti možemo reći da savremene tehnologije ne zaslužuju mnogo zlatnih zvezdica. Stručnjaci opominju da kompanije nemaju problema sa manjkom stručnjaka već sa manjkom sposobnosti i veština, a pisanje je jedna od oblasti gde se to pomanjkanje naviše oseća. Za takvo stanje krive korišćenje aplikacija kao što su Tviter i Snepčet.
Ljudi su oduvek imali sklonost da se jezgrovito i sažeto izražavaju što je i danas slučaj na radnom mestu. Na primer, u poslovnom svetu često ćete čuti HR, MCSA, KSA i slično i znaćete o čemu se priča. Zbog takve sklonosti, a i zbog toga što se tekstualne poruke naplaćuju prema broju karaktera, tehnologija se razvija tako da se prilagođava kraćim oblicima izražavanja već godinama. Danas su ljudi, međutim, izloženi novom jeziku društvenih mreža, tekstualnim porukama i drugim tehnologijama vrlo rano u životu. Uprkos pritisku koji se vrši na nastavnike da decu podučavaju tradicionalnim komunikacionim veštinama, negativni uticaj je očigledan već više od deset godina.
Čak i pre Tvitera i tradicionalnih mobilnih telefona, poslodavci su u izveštaju iz 2006. godine potvrdili da je veliki procenat fakultetski obrazovanih kandidata imalo poteškoća u pisanom izražavanju, 25 procenata kandidata sa srednjom školom i skoro polovina sa završena dva razreda srednje škole najveći problem su imali sa pisanjem. Da bi rešili taj problem, poslodavci velikih i poznatih kompanija svake godine izdvajaju 3,1 milijardu dolara da bi svoje zaposlene poslali na kurseve gde bi savladali veštine pisanog izražavanja. Od toga, veliki deo, odnosno 2,9 milijardi dolara se troši na već zaposlene radnike. Iako mnogi ne vide zbog čega bi radnici trebalo da se obučavaju u pisanju, ipak se može reći da je pisanje tekstualnih poruka i poruka elektronske pošte uzrok takvom stanju.