Profesor Sun Kvok sa Univerziteta u Hongkongu kaže da bi se studenti pripremili za posao u budućnosti, univerziteti se moraju ponovo usredsrediti na podučavanje pored istraživanja i razvijanja intelektualnih sposobnosti koje tehnologija ne može zameniti. Živimo u doba temeljnih društvenih promena koje je pokrenula tehnologija. Internet i društvene mreže značajno su izmenili metode postupanja, traženja, dobijanja i deljenja informacija. Dok sam studirao, ako su mi bili potrebni neki podaci, morao sam da odem u biblioteku da bih došao do izvora kao što su knjige i časopisi. Ako sam morao da obavim neke matematičke proračune, marljivo bih se prihvatio olovke i papira.
Danas, do informacija o hemijskim formulama, osobinama materijala, istorijskim podacima, geografskim odlikama или o simptomima bolesti mogu da dođem koristeći računar или pametni telefon. Koristeći softvere i aplikacije, mogu brzo da rešavam diferencijalne jednačine или operacije sa matricama za koje su mi nekad bili potrebni sati napornog rada.
Veštačka inteligencija se razvija neverovatnom brzinom zahvaljujući velikim podacima i efikasnim algoritmima. Zaključujući iz podataka pohranjenih u memoriji i učenju iz stečenog iskustva, inteligentne mašine mogu da dijagnostikuju probleme i pošalju uputstva robotima koji će izvršiti fizičke zadatke. U nastupajućim decenijama, veštačka inteligencija će preuzeti mnoge poslove koje danas obavljaju ljudi. Da li našim studentima određeno znanje koje im danas prenosimo može pomoći da prežive nastupajući napad tehnološke evolucije?
Uprkos promenama koje se dešavaju u oblasti zapošljavanja, naš način podučavanja se nije promenio u proteklih pedeset godina. Na predavanjima, studenti marljivo zapisuju činjenice koje im nastavnici izlažu, uče ih napamet i na ispitima reprodukuju. Za domaći zadatak dobijaju vežbanja u kojima ponavljaju matematičke zadatke da bi mogli da reše slične probleme na ispitu. Takvi postupci su beskorisni i neefikasni u današnjem svetu. Računari takve zadatke obavljaju bolje od nas.
Da bi studente pripremili za budućnost, univerziteti moraju podučavanje da podignu na viši nivo u smislu ovladavanja određenim veštinama. Moj moto je „treba im pokazati metod, a ne činjenice“. Umesto usredsređivanja na činjenice i tehnike, studenti bi trebalo da uče iz istorijskih primera, dakle, kako su nekad naučnici posmatrali prirodne i društvene pojave i u tom procesu bi trebalo da uoče osnovne uzorke.
Studenti, uronjeni u raznovrsnost moderne matematike, uče kako da uoče promenljive koje upravljaju tim uzorcima da bi predložili kvantitativne modele koji bih ih objasnili i predvideli. Ti modeli bi mogli biti primenjeni u formulisanju rešenja praktičnih problema. Takve veštine visokog nivoa nikada ne zastarevaju i univerzalno su primenjive na probleme u nauci, inženjerstvu, medicini, ekonomiji i društvenim naukama.
Lideri u modernim granama privrede traže novu vrstu obrazovanih ljudi koji umeju da uče i misle, a ne samo da obavljaju dodeljene im zadatke. Naš cilj je da studente opremimo skupom veština koje će im omogućiti da uđu i budu uspešni u širokoj lepezi profesija i radnih mesta, a ne samo u uskoj oblasti specijalizacije koju su stekli na univerzitetu.
Međutim, u današnje vreme, administracija na univerzitetima je primorana da stavi glavni naglasak na istraživanje jer se prema uspešnosti u toj oblasti određuju i finansijska sredstva kao i položaj univerziteta na rang listama. Učenju i podučavanju se ne pridaje dovoljno pažnje. Nažalost, takmičenje u istraživanju se uglavnom odvija na štetu studenata. Mnogi univerziteti samo govore o važnosti podučavanja, dok svoje vreme, snagu i izvore uglavnom posvećuju istraživanju. Univerziteti imaju dvostruku ulogu – stvaranje znanja i obrazovanje – i tu se mora postići ravnoteža. Ta dva cilja nisu sukobljena, već se međusobno dopunjuju. Studenti moraju da imaju koristi od života među naučnim radnicima koji svoje znanje stečeno kroz istraživanje treba da koriste da bi unapredili podučavanje.
Primećujem da je klatno počelo da se kreće u drugom smeru. Uveren sam da će se promene nastavnog plana i programa proširiti u decenijama koje dolaze. S obzirom na tehnološke promene koje nam se odvijaju pred očima, promene u obrazovanju su neizbežne.