Амерички филозоф Дејвид Чалмерс у својој књизи Reality+ каже да материјални свет може да изгуби своју привлачност због напретка технологије виртуелне стварности.
Тешко нам је да замислимо како људи проводе скоро све време у виртуелној стварности када се искуство своди на млатарање рукама усред дневне собе док на глави носимо уређај величине цигле.
Међутим, филозоф Дејвид Чалмерс тврди да се човечанство креће баш таквим путем и саветује нас да се због тога препустимо таквој судбини. Напредак технологије ће обезбедити виртуелне светове који се надмећу са физичким светом да би га коначно надмашили. Он тврди да ће материјални свет изгубити своју привлачност јер ће нам се пружити неограничени и уверљиви доживљаји.
Чалмерс, професор филозофије и неуронауке на Универзитету у Њујорку, у својој новој књизи Reality+ уверава нас да треба да пригрлимо виртуелну стварност. Чувен по томе што је увео појам „тешки проблем“ свести – који је инспирисао истоимену представу Тома Стопарда – Чалмерс увиђа да технологија достиже ниво на коме се виртуелно и физичко доживљавају чулима на исти начин и да људи сасвим добро живе у виртуелној стварности.
„Људи углавном сматрају да су виртуелне стварности на неки начин лажне стварности и да оно што виде у виртуелној стварности није стварно. Мислим да је такав став погрешан“, каже Чалмерс. „Виртуелни светови са којима смо у интеракцији могу бити стварни као и наш обични физички свет. Виртуелна стварност је права стварност.”
Наравно, као у многим претходним случајевима, враћамо се француском филозофу Ренеу Декарту. Чалмерс се стално питао како можемо да знамо било шта о спољашњем свету. Модерна филозофија то питање поставља у стилу Матрикса, дакле, како можемо да знамо да не живимо у симулацији. Чалмерс каже да то никако не можемо да знамо.
Све нас то води у виртуелну стварност. Чалмерс сматра да нам у наредним деценијама више неће бити потребни незграпни BCI уређаји (мозак-рачунар интерфејс) које ћемо носити на глави, а који нам омогућавају да доживимо виртуелне светове свим нашим чулима. Са напретком у рачунарству – можда у следећем веку – ти светови би изгледали стварни као и физички свет око нас.
Што се тиче филозофије, Чалмерс тврди да су чак и данашњи виртуелни светови „стварни“. Разговор у виртуелној стварности је прави разговор, каже он. Објекти у виртуелним световима су такође стварни, тврди он, само направљени од битова уместо од кваркова и електрона. Кад виртуелни светови постану богати и уверљиви, градићемо виртуелна друштва, добијаћемо виртуелне послове и имати мотиве, жеље и циљеве који се одигравају у тим окружењима. „Већина чинилаца који живот чине смисленим постојаће и у виртуелним световима“, каже он. „Не постоји оправдани разлог да се мисли да ће живот у виртуелној стварности бити бесмислен или безвредан.“
Шта ће се догодити са физичким светом? „Сасвим је јасно да ћемо се у блиској будућности и даље базирати на физичкој стварности и свакако не бих препоручио да је напустимо“, каже Чалмерс. „Ипак, дугорочно гледано, могуће је да замислимо да људи проводе већи део живота унутар виртуелне стварности.“ Потрага за физичким може изгледати као новина или фетиш, додаје он.
Ипак, Чалмерс указује и на многе проблеме и замке и саветује нам да будемо опрезни. Колико год би виртуелни светови могли да нас испуне, биће нам потребни права храна, пиће и вежбање, а можда чак и повремени поглед на дневну светлост, како не бисмо закржљали. Ризици могу бити тривијални у неколико наредних деценија, каже Чалмерс, али постепено окретање виртуелном животу могло би на крају да доведе до нових здравствених проблема.
Чалмерс у својој књизи истиче и бројне погодности које нас могу привући виртуелној стварности. У тим виртуелним световима можемо да уживамо у надљудским моћима, можемо да имамо другачије тело, доживљавамо нове сензације и истражујемо окружења у којима владају другачији закони физике. Пошто постоји неограничени простор, свако може да поседује виртуелну вилу, или чак виртуелну планету. Ако физички свет постане опасно угрожен – уништењем животне средине, нуклеарним ратом или бескрајном пандемијом – виртуелна стварност би могла да нам понуди сигурно уточиште, каже он.
Ипак, примамљивост виртуелне стварности може да изазове немар глобалних размера, признаје Чалмерс. Да ли би климатске промене и друге кризе са којима се физички свет суочава постале неважне? То би била катастрофа, каже он. „Физичка стварност је заиста важна. Морамо да задржимо упориште у физичкој стварности и да се према њој пажљиво опходимо.“
То нису једини проблеми. Виртуелни светови су у власништву корпорација које желе да зараде на оном у шта су уложиле новац. У октобру, компанија „Фејсбук“ је променила назив у „Мета“ и увела метаверзум, односно, свој виртуелни свет у којем жели да људи раде и играју се. Френсис Хауген, узбуњивачица из компаније, изразила је озбиљну забринутост због наметљивијег надзора и прикупљања података у метаверзуму. Постоји и ризик од психичког оштећења, тврди она. Наиме, ако боље изгледамо и имамо бољу одећу и лепши дом у метаверзуму, како ћемо се осећати када одемо из тог света?
„Ако корпорације контролишу виртуелне светове, као што је то сада случај, да ли ће то довести до потенцијално дистопијске стварности у којој корпорације контролишу све у нашем окружењу? Мислим да постоје очигледни разлози за забринутост“, каже Чалмерс.
Мало је вероватно да ће се сви окренути виртуелној стварности, а неки људи ће, каже Чалмерс, и даље ценити чисту физичку реалност.
„Можда постоји осећај аутентичности у интеракцији у нашем оригиналном биолошком облику. Ипак, тешко је схватити зашто би само због физичке реалности требало правити разлику између смисленог и бесмисленог живота“, пише он. „Дугорочно гледано, у виртуелним световима могло би да постоји скоро све оно што је добро у невиртуелном свету. Ако узмемо у обзир како би виртуелни светови могли да надмаше невиртуелни свет, живот у виртуелним световима често ће бити прави избор.”