Vodi li nas Fejsbuk na putovanje u metaverzum?

Planirano je da Nik Kleg u ponedeljak izloži viziju virtuelnog sveta tehnološkog giganta u kome možete da radite, kupujete i „živite”. Međutim, takav potez izaziva novu zabrinutost za zaštitu privatnosti. Koncept „metaverzuma” prvi put se pojavio u naučnofantastičnom romanu Histerični sneg (engl. Snow Crash ) iz 1992. godine. To je mesto kome ljudi hrle da bi pobegli iz opasnog sveta kojim dominiraju korporacije. Od tada se koristi da bi označio niz virtuelnih iskustava koja su stekla popularnost tokom pandemije – uključujući video igre, kao što je Fortnite, nezamenljive kriptografske tokene (engl. non-fungible token ) или čak sastanke i događaje na mreži. Međutim, poslednjih nedelja, termin se neprestano spominje – zajedno sa zabrinutošću zbog njegovih potencijalnih etičkih i društvenih implikacija – pošto je Mark Zakerberg rekao da će „Fejsbuk” za pet godina biti „kompanija metaverzuma” i proglasio ga „naslednikom mobilnog interneta”.

Osnivač kompanije vredne 750 milijardi funti podelio je svoju viziju metaverzuma. Naime, opisao je онлајн svet u kome ljudi nose uređaje za virtuelnu realnost – u vlasništvu kompanije nalazi se Oculus , platforma za virtuelnu stvarnost – ne samo da bi posmatrali sadržaj, nego i da budu učesnici u njemu. To bi bio internet prostor izgrađen od kompanija, stvaralaca i programera u kojem bi ljudi takođe mogli da žive svoj život – da virtuelno posećuju kulturne i zabavne događaje, ali i da idu na posao. Priča se da je u Vašingtonu „Fejsbukovo” političko nastojanje da promoviše metaverzum u punom zamahu. Šeril Sandberg, glavna operativna direktorka kompanije, i Nik Kleg, potpredsednik kompanije za globalno poslovanje i komunikacije, vode kampanju lobiranja. U ponedeljak će Kleg u svom govoru pod naslovom Putovanje u metaverzum izneti planove kompanije o tome kako bi metaverzum mogao da preoblikuje društvo.

Prema pisanju Vašington posta, kompanija vodi pregovore sa istraživačkim centrima o standardima i protokolima metaverzuma da bi, kako neki posmatrači kažu, odvratila pažnju sa problema, kao što je tužba zbog nepoštovanja  antimonopolskih pravila koju je prošle godine podnela Savezna komisija za trgovinu. Međutim, stručnjaci se pribojavaju da će, s obzirom na to da se zakonodavci još uvek bore da uhvate korak sa naletom prvog talasa društvenih medija, metaverzum verovatno biti način na koji kompanije kao što je „Fejsbuk”, grabe podatke i na njima ostvaruju ogromnu zaradu. Oni takođe upozoravaju da je potrebno da vlade mnogo više gledaju unapred i tako uspeju da sačuvaju kako prostor, tako i živote ljudi od navale velikih tehnoloških kompanija.

Stručnjaci napominju da bi prvenstveno trebalo da se radi na uspostavljanju sistema upravljanja i kontrole – provere o transparentnosti, o zaštiti podataka i još mnogo čemu drugom, a posebno o štetnosti tih velikih kompanija na razvoj i život dece, pre nego što se prihvati bilo koji njihov novi predlog. Dok je za većinu ljudi metaverzum apstraktan pojam, internet giganti već polažu mnogo nade – i novca – u taj projekat. Kompanija „Fejsbuk” je nedavno pokrenula uslugu sastanaka u virtuelnoj stvarnosti pod nazivom Horizon Workrooms , gde se ljudi okupljaju na daljinu pomoću uređaja koje nose na glavi i sastaju se u virtuelnom prostoru za sastanke na mreži kao da su fizički tamo.

Kompanija je predstavila i Ray-Ban Stories , svoje prve „pametne naočare“ sa dve kamere, mikrofonom, zvučnikom i glasovnim pomoćnikom. U međuvremenu, izvršni direktor „Majkrosofta“ Satja Nadela rekao je da kompanija uveliko ulaže u „poslovni metaverzum”. Stručnjaci kažu da će društveno-politički problemi povezani s metaverzumom biti isti kao i oni koji se pojavljuju na postojećim platformama društvenih medija, kao što je Fejsbuk – uključujući status podataka, nadzor, pravila i predstavljanje pola, rase i etničke pripadnosti, ali u sveobuhvatnom svetu metaverzuma ta pitanja će biti mnogo ozbiljnija. Smatraju da bi tehnološke gigante trebalo primorati da sačekaju pre uvođenja metaverzuma dok ne bude „jasno kako će se spomenuta pitanja rešiti”. 

Svima se čini da je to samo još jedan korak u monetizaciji podataka u korist „Fejsbuka” i drugih velikih platformi koje se prodaju ljudima kao zabavne, uzbudljive i korisne za produktivnost na poslu. Međutim, mnogi smatraju da „zakerverzum” ne može doneti ništa dobro. Stručnjaci koji se bave etikom kažu da će metaverzum ponuditi dobro mesto za izbegavanje rešavanja najvećih društvenih problema. Koncept metaverzuma postavlja etička pitanja u vezi sa svim, od toga ko ga gradi i kontroliše, rizika od gubitka „sigurnog prostora privatnog života“ i nereprezentativne virtuelne populacije. Postoji rizik da populacija metaverzuma, u smislu društveno-ekonomskog, rodnog, etničkog sastava, može biti neuravnotežena. Ne živimo u vremenu u kojem postoji jednak pristup raznim vrstama infrastrukture koje bi bile potrebne za uključivanje u te tehnologije, smatraju stručnjaci
Svi se uglavnom slažu da ne možemo ni da naslutimo potencijalni društveni uticaj metaverzuma. Vrlo je teško pretpostaviti kakav bi uticaj na prirodu ljudskih odnosa imali virtuelni sastanci, kao što niko nije mogao da pretpostavi kakav će uticaj na život ljudi imati društvene mreže u trenutku kada su se pojavile.

Ipak, ako „Fejsbuk” uspe da nas natera da u metaverzumu provodimo mnogo vremena, postići će svoj cilj da prikupi više podataka i unovči ih, a mi ćemo ponovo izgubiti značajan deo svog vremena i – života.

6475-vodi-li-nas-fejsbuk-na-putovanje-u-metaverzum