U doba Fejsbuka, urednici volonteri Vikipedije napravili su od veb-stranice arhaičnog izgleda pravu silu u borbi za istinu. Nekoliko minuta pred kraj prve predsedničke debate, Majk Blumberg je bio mrtav. U 21:38 sati po istočnom vremenu, korisnik Vikipedije po imenu DQUACK02 dodao je tekst na stranicu Vikipedije za bivšeg demokratskog predsedničkog kandidata i gradonačelnika Njujorka:
“death_date = {{Death date and age|2020|02|19|1942|02|14}}; |death_place = [[Las Vegas, Nevada]], U.S.; |death_cause = [[Getting stabbed by Warren, Biden and Sanders]].”
U roku od tri minuta, drugi korisnik po imenu Cgmusselman vratio je stranicu u prvobitno stanje. Do tada su već počeli da se šire neizbežni snimci ekrana i šaljive objave na Tviteru. Bila je to očigledna dezinformacija i prilično karikirani primer Vikipedije u najgorem izdanju, ali i razlog zbog koga mnogi još uvek smatraju da joj se ne može verovati jer svako može da je uređuje! Ipak, to je ujedno bila i Vikipedija u najboljem izdanju, jer svako može da izmeni izmene!
„Većina ovih izmena su mala poboljšanja izraza или sadržaja, nekolicina su remek dela, a neka su vandalizam“, kaže Cgmusselman , u stvari, Čarli Maselman, 73-godišnji penzionisani fizičar iz Masačusetsa koji je slučajno primetio objavu Blumbergove smrti dok je proveravao starost svoje senatorke i tadašnje omiljene kandidatkinje, Elizabet Voren.
Cgmusselman ne spada u iskusnu manjinu urednika koji imaju tendenciju da patroliraju ratnim frontovima Vikipedije na kojima se vode borbe zbog dezinformacija, ali kao i drugi urednici, i on veruje u snagu gomile da bude fer i iskrena. Ipak, dok se lokacije kao što su Fejsbuk, Youtube i Tviter trude da uklone gomile lažnog sadržaja, pomoću kombinacije određenih procedura, proveravanja činjenica i algoritama, jedno od najjačih oružja na mreži protiv dezinformacija je arhaična veb-lokacija po kojoj može da piše svako, a uređuje je uglavnom anonimni volonterski tim.
Postoji još jedan prilično tužan element cele te priče. Naime, Vikipedija je najpouzdanija veb-lokacija, između ostalog i zbog toga što je sve drugo oko nje propalo.
Lekcije iz banke znanja na internetu
Vikipedija nije imuna na manipulacije koje se šire na nekom drugom mestu putem interneta, ali pokazalo se da je pouzdan resurs – ne samo za teme koje ćete naći u staroj enciklopediji uvezanoj u kožu, već i za vesti i kontroverzne trenutne događaje. Posle dvadeset godina provedenih na mreži, ona je stub u našoj infrastrukturi za proveru činjenica. Njene stranice često se nalaze na vrhu rezultata pretraživanja na Guglu. Velike tehnološke firme u svojim nastojanjima da zaustave dezinformacije takođe se oslanjaju na Vikipediju. Korisnici YouTube -a koji traže video zapise o teorijama zavere koje se odnose na sletanje na Mesec mogu videti veze do stranica Vikipedije koje ruše takve teorije, dok je mreža Fejsbuk eksperimentisala tako što je korisnicima prikazivala veze sa enciklopedijom kada su pregledali objave sa sumnjivih veb-lokacija.
Obim Vikipedije je ogroman – u januaru je kanadska učiteljica, lingvista i filantrop, postala svoj tekst na engleskom jeziku i tako doprinela da Vikipedija dođe do šest miliona odrednica. Za razliku od dela mreže gde se otrovne informacije šire, Vikipedija ima jednu veliku prednost. Ona ništa ne prodaje, ne podstiče vas da na njoj gubite vreme niti da se posebno angažujete. Zahvaljujući donacijama hiljada dobrotvora širom sveta, ne postoje oglašivači или investitori kojima treba udovoljiti niti algoritmi za prikupljanje podataka или podsticanje emocija или personalizaciju stranica; svi vide istu stranicu. Taj filantropski duh pokreće i volontere Vikipedije, koji dolaze na veb-stranicu, ne da bi delili mimove или šale или čak raspravljali o vestima, već, zamislite, da bi stvarali pouzdan prikaz stvarnosti.
Ima još mnogo toga da se uradi. Kao što mnogi urednici sajta spremno priznaju na desetinama foruma, zajednicu muče problemi sa raznolikošću i uznemiravanjem. Smatra se da samo oko 20 procenata uredničke zajednice čine žene, a samo se oko 18 procenata biografskih članaka Vikipedije odnosi se na žene. Pristrasnost i problemi koji mogu proizići iz toga štetni su za enciklopediju koja je namenjena svima. Lokalizacija je, takođe, nedostatak s obzirom na to da je cilj Vikipedije da učini znanje dostupnim celom svetu. Enciklopedija trenutno postoji na 299 jezika, ali engleska verzija još uvek nadmašuje ostale i čini 12 procenata ukupnog broja projekata.
Zajednica se takođe bori da zadrži nove članove. Urednici često optužuju jedni druge za pristrasnost, a neki tvrde da njene političke stranice pokazuju centralno-levu orijentaciju, mada nedavna istraživanja ukazuju na to da predanost zajednice uređivačkim procedurama nestaje vremenom. Manje iskusne urednike mogu da isključe agresivni veterani koji izbacuju ponekad skrivena pravila Vikipedije da bi istakli svoje stavove, naročito oko kontroverznijih političkih stranica enciklopedije.
Jedan od administratora i pouzdanih urednika Vikipedije čije je korisničko ime Muboshgu , radi kao psiholog u Zalivskoj oblasti San Franciska i proveo je više od decenije na Vikipediji i napravio hiljade izmena boreći se protiv dezinformacija na američkim političkim stranicama. Ovih dana je odbrana takvih unosa od neistinitih elemenata mnogo teža zbog bučne pozadine nepoverenja i manipulacija u kojoj „razni političari veoma naporno rade na diskreditaciji medija“.
„Najveća pretnja“, kaže on, „je da izgubimo iz vida šta je zapravo istina.“