Naučnici sa Univerziteta Carnegie Mellon testirali su sistem koji koristi Wi-Fi signale da bi se odredili pozicija i položaj tela ljudi u prostoriji. Pri testiranju su korišćeni sasvim uobičajeni Wi-Fi ruteri, u ovom slučaju, uređaji TP-Link Archer A7 AC1750. Postavljeni su na oba kraja prostorije u kojoj se nalazio određeni broj ljudi. Algoritmi veštačke inteligencije analizirali su smetnje Wi-Fi signala koje su stvarali ljudi u prostoriji.
Na taj način dobijene su slike koje su izgledale kao da su napravljene od žica. Takve slike, dobijene u procesu Wi-Fi nadgledanja, izgledale su prilično tačno, a naučnici tvrde da kvalitet slika nije bio ništa lošiji od onih koje se generišu u pristupima koji se prvenstveno bave stvaranjem slika. Možemo da navedemo i neke prednosti korišćenja Wi-Fi nadgledanja u poređenju sa korišćenjem kamera. Prvo, slike dobijene preko Wi-Fi rutera u suštini pokazuju veće poštovanje prema ljudskoj privatnosti. Drugo, da bi Wi-Fi ruter video ljudsku figuru nije mu potrebna svetlost i sposoban je da detektuje položaje tela čak i kada postoje objekti koji bi, u ovom slučaju, onemogućili kameri da vidi čoveka. Najprivlačnije svojstvo takvog pristupa nadgledanju su troškovi, jer Wi-Fi ruteri koji su korišćeni u testiranju su veoma jeftini – svaki je koštao oko 30 dolara – a samim tim i mnogo pristupačniji od skupih i energetski zahtevnih rešenja kao što su radar i LiDAR.
Pri pregledanju skupa sinhronizovanih slika i video-snimaka dobijenih pomoću Wi-Fi nadgledanja uz korišćenje veštačke inteligencije, može se videti da su određivanje broja ljudi, njihove lokacije i položaja tela prilično precizni. Rad koji su objavili naučnici sa Univerziteta Carnegie Mellon pruža neke detaljne informacije o samom postupku. Ukratko, ovde prikazana tehnologija percepcije koja koristi Wi-Fi rutere zasnovana je na informacijama o stanju kanala Wi-Fi signala (CSI), koja predstavlja odnos između talasa emitovanog signala i talasa primljenog signala. Ti podaci se obrađuju korišćenjem arhitekture neuronske mreže koja ima sposobnost kompjuterskog vida i koja može da izvrši procenu odnosa gustine između RGB slika i površine ljudskog tela. Naučnici su, da bi pojednostavili i na taj način ubrzali stvaranje slika ljudi koje izgledaju kao da su napravljene od žice, oblik ljudskog tela razložili na 24 segmenta.
Naučnici priznaju da u gore navedenom metodu detektovanja ljudi, njihovog položaja u prostoriji, kao i položaja tela još ima problema i da se i dalje primećuju neke očigledne greške u procesima testiranja. Objavili su i neke uporedne slike koje prikazuju „neuspele slučajeve“, koji su se pojavili zbog određenih problema, kao što su neobični položaji tela ljudi ili suviše veliki broj subjekata u prostoriji u isto vreme. Naime, postupak može da se primeni ako u prostoriji ima najviše tri osobe.
Naravno, pred naučnicima je još mnogo posla. Kažu da bi tehnika mogla da se unapredi na više načina, ali najvažnije je prikupljanje što većeg broja javno dostupnih podataka koji bi se koristili za obučavanje percepcije zasnovane na Wi-Fi ruterima, posebno u različito opremljenim prostorijama. Iako se ističe da je glavna prednost takvog procesa nadgledanja zaštita privatnosti, posebno ako se nadgleda bezbednost starijih ljudi koji žive sami, i da je veoma pristupačno rešenje za tu svrhu, neki će nesumnjivo biti zabrinuti, jer će odmah pomisliti da bi kućni Wi-Fi ruter mogao da ih špijunira.