Kad bi se silikonski tranzistori zamenili ugljenim nanocevima svaki elektronski uređaj – pametni telefon, laptop, tablet i superračunar – bio bi manji i moćniji. To bi bio revolucionarni skok tehnologije.
Mnogi istraživači i analitičari smatraju tranzistore najvažnijim pojedinačnim pronalaskom dvadesetog veka. Od njih se sastavljaju procesori. Da nema tranzistora, neki kažu da bi serveri bili visoki tri sprata, a laptop bi postojao samo u naučnoj fantastici. Televizori bi i dalje koristili vakuumske cevi, a GPS ne bi postojao.
Zagrevanje i oticanje struje predstavljaju glavne probleme za napredak – kako tranzistori postaju sve manji i manji, sve je veće zagrevanje i oticanje struje. Tranzistori od ugljenih nanocevi bi omogućili zaobilaženje tih problema, pa bi proizvođači čipova mogli da stavljaju sve više i više tranzistora na svaki čip.
Naravno, svako otkriće ne mora da dovede do komercijalno isplative proizvodnje. Analitičari kažu da ako su istraživači iz Stanforda u pravu, računari zasnovani na ugljenim nanocevima bi mogli da se pojave kroz 10 godina. Drugi smatraju da bi trajalo znatno duže.
Izvor: IT NEWS