Ako vlasnik Amazona želi nešto da vrati, mogao bi da se pozabavi radnim uslovima zaposlenih – i plaća svoje obaveze tamo gde ostvaruje zaradu. „Aleksa, kako možemo da spasimo planetu?“ Veštačka inteligencija još nije toliko napredovala da bi robot bez bilo čije pomoći mogao da zaustavi i preokrene klimatsku krizu. Da bi se pronašao odgovor, treba sakupiti i uložiti više sredstava, kako ljudskih, tako i finansijskih. To je uglavnom poenta najave osnivača „Amazona“, Džefa Bezosa, da će donirati 10 milijardi dolara za pokretanje fondacije Bezos Earth. „Ova globalna inicijativa finansiraće naučnike, aktiviste, nevladine organizacije – svaki napor koji nudi stvarnu mogućnost za očuvanje i zaštitu prirodnog sveta“, izjavio je Bezos u objavi na Instagramu. „Mi možemo da spasimo Zemlju.“
Kada ste najbogatiji čovek na svetu, čija se neto vrednost procenjuje na oko 115 milijardi dolara, a Bezos to sigurno jeste – onda takve filantropske donacije u potpunosti možete priuštiti. Štaviše, možemo reći da su obavezne. „Čovek koji umre bogat umre osramoćen,“ rekao je čelični magnat Endrju Karnegi. Fondacije koje nose nazive porodica Ford, Rokfeler, Tata i mnogih drugih upućuju na isti obavezu, odnosno, obavezu davanja. Bil Gejts i Voren Bafet, obojica multimilijarderi, takođe su među najvećim donatorima današnjice. Dakle, trebalo bi klicati Bezosu zbog toga, možda čak i dva puta (osim ako takvi postupci ne proizvode neželjeni porast emisije ugljen-dioksida). Međutim, skeptici će ovde zastati na trenutak.
„Amazon“ je velika nezasita poslovna zver koja ima ogroman i ne baš pozitivan uticaj na svetsko okruženje. Što se njenog odnosa prema zaposlenima tiče, prilično često se čuju kritike i žalbe. Istraživanje slobode informisanja koje je proveo sindikat GMB utvrdilo je da je više od 600 radnika „Amazona“ u Velikoj Britaniji ozbiljno povređeno (ili je jedva izbeglo nesreću) u poslednje tri godine – rezultat koji je podstakao poslanika Džeka Dromija da kaže: „Ne mogu da se setim da sam za trideset godina, koliko sam proveo u proizvodnji, čuo da je u nekoj kompaniji bilo toliko povređenih radnika.“ Svako ko je video krajnje bizarnu reklamu za „Amazon“ sa naizgled zadovoljnim radnicima, koji neodoljivo podsećaju na statiste iz filma Trumanov šou, izjavljujući koliko su zadovoljni životom u kompaniji, samo bi potvrdio svoje sumnje u tamošnje uslove. Kompanija može svoje magacine da naziva „centrima ispunjenja“, ali uglavnom tu se ne ispunjavaju želje radnika.
Ne treba zaboraviti ni upotrebu energije. „Amazon“ nije samo gigantski prodavac na malo, već se bavi i obimnim poslom upravljanja i obrade podataka. Amazonovi veb servisi (AWS) izazivaju ogromnu zabrinutost (godišnji prihod od oko 30 milijardi dolara). Pored toga, koriste mnogo energije. U 2014. godini, AWS se obavezao da će koristiti samo obnovljive izvore energije za napajanje svojih centara podataka, ali izgleda da nije sve baš tako. U 2018. godini, kompanija je objavila da je u celini dostigla 50 procenata korišćenja obnovljive energije, ali iste godine organizacija „Grinpis“ je tvrdila da je u državi Virdžinija, AWS koristio obnovljivu energiju za samo 12 procenata svojih ukupnih potreba.
Ako je kompanija toliko voljna da čuje šta ljudi imaju da kažu o spasavanju planete, zašto je nedavno pretila da će otpustiti zaposlene koji su govorili o stavu kompanije o energetskim pitanjima? Zaposleni u kompaniji koji su se okupili u Organizaciji za klimatsku pravdu nastavljaju svoje proteste. Nekada su pokušavali da podstaknu akcionare da donesu plan za klimatske promene. Kako je jedan zaposleni rekao: „Klimatska kriza je najveći izazov sa kojim se suočavamo, a jedini način na koji možemo naći rešenja je zaštita prava ljudi da slobodno govore i tako promene trenutno stanje.“ Tamo gde postoji oligopolistički globalni gigant koji menja način na koji kupujemo, postoji i etička zabrinutost. To je paradoks u srcu filantropije. Lepo je davati, ali kako ste zaradili svoj novac? Užasan koncept „vraćanja nečega“ otkriva istinu: ako osećate potrebu da nešto vratite, možda znači da ste previše uzeli.
Bolje je uložiti 10 milijardi dolara u pokušaj da se spasi planeta, nego ne uložiti. Bezos će učiniti mnogo dobra ako naučno istraživanje donese održivo rešenje. I ko zna, možda je ta investicija delom inspirisana željom da se osveti jednom od najvećih svetskih izvora fosilnih goriva, Saudijskoj Arabiji, s kojom je, čini se, u poslednje vreme imao malo poteškoća. Ipak, Bezos bi, takođe mogao da se pobrine za to da „Amazon“ plaća i tretira svoje osoblje bolje, da troši da manje energije, što bi bilo „porezno efikasno“ i da plaća obaveze državnim blagajnama širom sveta, u svim onim zemljama u kojima kompanija zarađuje toliko novca.