Nekoliko decenija stara tehnologija stagnirala je mnogo godina – sve dok pandemija korona virusa nije naterala nove inovativne kompanije da isprobaju nešto novo. Svi znamo da nam e-pošta omogućava da obavljamo profesionalne poslove. Međutim, iako je naše poštansko sanduče centralno čvorište našeg profesionalnog života, e-pošta ipak, u najvećoj meri, nije uspela da postane efikasniji alat za komunikaciju – sve do nedavno. Razvoj e-pošte je stagnirao i velikim delom zbog toga što predstavlja jednu od najstarijih digitalnih tehnologija koja se i dalje svakodnevno koristi. Prvi „i-mejl“ je poslat 29. oktobra 1969. godine, i od tada se ništa značajno nije promenilo. Od tog vremena, neke od osnovnih tehnologija su, naravno, napredovale, ali većina protokola koji se koriste potiču iz prethodnog veka. SMTP (engl . Simple Mail Transfer Protocol ), osnovni protokol sloja aplikacija za elektronsku poštu, stvoren je 1982. godine . IMAP (engl . Internet Message Access Protocol ), protokol za prijem elektronske pošte od servera do lokalnog klijenta, stvoren je 1986. godine. Ako razmislite o svemu što se promenilo na polju tehnologije od osamdesetih godina prošlog veka do sada, sasvim je neverovatno što se i dalje toliko oslanjamo na izuzetno stare protokole.
Pošto je e-pošta stvorena na otvorenim standardima, ostala je decentralizovana. Zbog toga nijedna kompanija ne može da je poseduje i kontroliše, što nije slučaj sa mnogim drugim tehnološkim kategorijama. Svako može da osnuje kompaniju koja pruža usluge e-pošte i biće kompatibilan sa svim ostalim platformama e-pošte na tržištu. Da je e-pošta izgrađena na zatvorenom sistemu, verovatno bi je kontrolisala šačica velikih tehnoloških kompanija –kao što je slučaj sa nekim od novijih načina komunikacije. Međutim, otvorena priroda e-pošte ima i svoje negativne strane. U poslednje dve decenije, e-pošta nije privukla ni mnogo pažnje niti značajnija finansijska ulaganja. Tokom ranih 2000-ih, najznačajniju inovaciju ponudila je kompanija „Gugl“ u vidu jednog gigabajta prostora za skladištenje. Da li bi neko mogao da se seti koja je poslednja značajna inovacija koju smo od tada videli u e-pošti? Ako ne možete ničega da se setite, ne brinite, jer nekih značajnih pomaka nije ni bilo. Konačno, iako svako može da pokrene uslugu e-pošte, velike tehnološke kompanije – pre svega „Gugl“, „Majkrosoft“ i „Epl“ – i dalje kontrolišu većinu aktivnih naloga e-pošte.
S obzirom na to da svaki uređaj ima „sasvim dobar“ nalog e-pošte, a nalozi e-pošte se dele kao slatkiši za Noć veštica, nikada nije postojalo toliko zanimljivo tržište koje bi bilo dovoljno izazovno da se na njemu pojavi neko sa bilo kakvim uzbudljivim rešenjem (koje bi se, pri tom, i plaćalo). Aplikacije, kao što su Mailbox i Sparrow , nudile su neke novine u korisničkom interfejsu, ali nisu imale održivih poslovnih modela i nisu mogle da ubede dovoljan broj ljudi da se pretplate na aplikaciju. Dakle, podsticaja za inovacije nije bilo. Pored toga, otvorena priroda e-pošte pretvorila se u paradoks, što znači da je bilo apsolutno nemoguće sprovesti njenu modernizaciju ako se praktično svaki dobavljač e-pošte ne složi oko određene promene. Takva pat pozicija dovela je do razvoja mnogobrojnih novih usluga koje su napravljene tako da pojednostave komunikaciju. Pošto su kompanijama bila potrebna nova rešenja, odlučile su da same nešto preduzmu. Tokom naglog razvoja ekonomičnih aplikacija, napravljene su usluge, kao što je WhatsApp , da bi se izbeglo plaćanje SMS naknada za slanje kratkih tekstualnih poruka. Aplikacije Slack i Microsoft Teams stvorene su da pomognu u rešavanju beskrajnih nizova poruka e-pošte. Iako su sve ove nove usluge zabavne i uzbudljive, sve su izgrađene na zatvorenim platformama.
I pored toga što danas postoji mnogo mogućnosti za razmenu poruka, ipak je e-pošta i dalje centralno mesto za razgovor o mnogo čemu što se dešava u našem poslovanju i u privatnom životu. Kada želite da kontaktirate novog klijenta, koristićete e-poštu. Kada treba da prijavite troškove na kraju meseca, te priznanice ćete pronaći u svojoj e-pošti. E-pošta je i dalje glavna tačka za čuvanje naših digitalnih uspomena i otisaka i za većinu naših međusobnih komunikacija.
Međutim, 2020. godine, zahvaljujući globalnoj pandemiji, svi smo se našli na ivici ponora. Sve više smo počeli da se oslanjamo na tehnologiju da bi naše poslovne organizacije i naš rad mogli da napreduju. Koliko god su ljudi pokušavali da pobegnu od e-pošte, shvatili su da je to i dalje najefikasniji način komunikacije. Ljudi su shvatili da im je i dalje potrebna i da je svakodnevno koriste, čak i pored toga što su im dostupni novi alati, kao što su Microsoft Teams i Slack , pogotovo jer su cele kompanije prešle na rad na daljinu. Dakle, shvatili su da, ako im je e-pošta i dalje neophodna, onda su svi ti alati zasnovani na ćaskanju samo još jedno prijemno sanduče kojim treba upravljati i koje treba proveravati, što je neminovno dovelo do toga da smo postali zatrpani porukama. Drugim rečima, dobili smo veći broj aplikacija или platformi kojima moramo da upravljamo, rastrčani smo na sve strane i gubimo sve više vremena jureći za delićima informacija i zadataka raspoređenih u mnoštvu usluga.
Zbog toga e-pošta mora da se razvije u nešto savremenije i jednostavnije. Neprestano smo pod stresom dok se sa aplikacija za ćaskanje prebacujemo na aplikacije za upravljanje projektima, pa na deljene dokumente, a da ne govorimo o kalendaru koji nam takođe zadaje glavobolje. Potrebno nam je rešenje koje će nam omogućiti da unapredimo komunikaciju i saradnju sa drugim ljudima, umesto da ih ometa, rešenje koje bi omogućilo e-pošti da odgovori svim zahtevima i zadovolji sve potrebe koje danas imamo. Jasno je da moramo iz temelja da izmenimo e-poštu i pojednostavimo proces komunikacije među ljudima kakav je danas, a ne kakav je bio 1969. godine. Moramo da preispitamo načine komunikacije iz perspektive 21. veka. Potrebna su nam rešenja koja su i moćna i jednostavna, ali, u suštini, potrebna nam je e-pošta.
Verovatno smo zbog toga svedoci novina koje su se pojavile u vezi sa e-poštom. Predstavljeno je bezbroj novih proizvoda 2020. godine povezanih sa e-poštom. Kompanija Basecamp pokrenula je premijum uslugu e-pošte Hey u junu i izazvala prilično interesovanje. OnMail , nova usluga e-pošte kreatora aplikacije za e-poštu Edison , najavljena u aprilu, pokrenuta je pre nekoliko nedelja. Ukrajinska kompanija Readdle, koja je napravila aplikaciju Spark , nastavila je da uliva energiju i finansijska sredstva u svoju aplikaciju. Sa takvim ulaganjima u nove aplikacije i usluge za e-poštu, jasno je da e-pošta ponovo postaje ljubimac Silicijumske doline. U poslednje dve godine bilo je više inovacija u e-pošti nego u proteklih deset.
Kada se naš svet 2020. godine okrenuo naglavačke, priklonili smo se alatima koje poznajemo i kojima verujemo. Svi shvataju ono što neki već dugo znaju – e-pošta je konačno ponovo postala privlačna.