Džefri Hinton navodi četiri opasnosti u koje nas gura razvoj tehnologije i izražava zabrinutost u vezi sa razvojem veštačke inteligencije i čovečanstva.
Istaknuti stručnjaci za veštačku inteligenciju upozoravaju na tempo i obim nedavnog napretka u ovoj oblasti i ističu da sve to predstavlja ozbiljnu pretnju čovečanstvu.
Jedan od njih je Džefri Hinton, nagrađivani kompjuterski stručnjak koji je poznat kao „kum veštačke inteligencije“ i koji je prošlog meseca dao otkaz u kompaniji Google i izneo je svoju zabrinutost zbog neobuzdanog razvoja novih alata veštačke inteligencije.
„Iznenada sam promenio mišljenje o tome da li će ova inteligencija biti inteligentnija od nas“, rekao je Hinton ove nedelje u intervjuu za jedan renomirani časopis.
„Smatram da su alati već dostigli nivo naše inteligencije i da će u budućnosti biti mnogo inteligentniji od nas… Kako ćemo to da preživimo?“
Nije samo Hinton zabrinut. U februaru je čak i Sem Altman, izvršni direktor u kompaniji OpenAI zadužen za razvoj ChatGPT programa, rekao da svet možda nije „tako daleko od potencijalno zastrašujućih” alata veštačke inteligencije i da je njihovo regulisanje od izuzetne važnosti i da bi odmah trebalo da se preduzme nešto u vezi sa tim.
Ubrzo nakon što je start-up OpenAI, koga kompanija Microsoft finansijski podržava, u martu objavio najnoviji model veštačke inteligencije pod nazivom GPT-4, više od 1.000 istraživača i tehnoloških stručnjaka potpisalo je pismo u kome traže da se napravi šestomesečna pauza u razvoju veštačke inteligencije, jer, kako su rekli, predstavlja „ozbiljan rizik za društvo i čovečanstvo uopšte”. Navešćemo najveće razloge za zabrinutost koje u istakli Hinton i drugi stručnjaci.
1. Veštačka inteligencija je možda već pametnija od nas
Ljudski mozak može da rešava jednačine, voz automobil i prati serije na Netflix-u zahvaljujući svojoj urođenoj veštini za organizovanje i skladištenje informacija i pronalaženje rešenja za složene probleme.
To je moguće zbog otprilike 86 milijardi neurona upakovanih u naš mozak i, što je još važnije, 100 biliona veza koje ti neuroni stvaraju među sobom.
Nasuprot tome, tehnologija koja je u osnovi ChatGPT-a ima između 500 milijardi i 1 bilion veza, rekao je Hinton. Iako bi moglo da nam se učini da je veštačka inteligencija zbog značajno manjeg broja veza daleko iza nas, Hinton primećuje da GPT-4, najnoviji AI model iz OpenAI-a, zna „sto puta više“ od bilo kog čoveka. Možda, kaže on, ima „mnogo bolji algoritam učenja“ od nas, što ga čini efikasnijim u kognitivnim zadacima.
Istraživači su davno primetili da je veštačkim neuronskim mrežama potrebno mnogo više vremena da apsorbuju i primene novo znanje nego ljudima, jer njihova obuka zahteva ogromne količine energije i podataka.
To više nije slučaj, tvrdi Hinton, napominjući da sistemi, kao što je GPT-4, mogu vrlo brzo da nauče nešto novo kada ih stručnjaci pravilno obuče. To neodoljivo podseća na situaciju u kojoj obučeni profesionalni fizičar može mnogo brže da shvati eksperimentalna otkrića nego što bi to mogao tipičan srednjoškolac.
To navodi Hintona do zaključka da su sistemi veštačke inteligencije možda već pametniji od nas. Ne samo da mogu mnogo brže da uče, već mogu da dele kopije svog znanja jedni sa drugima skoro trenutno.
„To je potpuno drugačiji oblik inteligencije“, rekao je Hinton. „Novi i bolji oblik inteligencije.“
2. Veštačka inteligencija može da ubrza i pojača širenje dezinformacija
Šta bi uradili sistemi veštačke inteligencije koji su pametniji od čoveka? Jedna uznemirujuća mogućnost je i ta da zlonamerni pojedinci, grupe ili nacionalne države mogu jednostavno da ih pridobiju za sebe da bi ostvarili svoje ciljeve.
Prema novom izveštaju agencije NewsGuard, koja ocenjuje pouzdanost veb-stranica i prati dezinformacije na mreži, desetine veb-stranica koje objavljuju lažne vesti već su se proširile internetom na više jezika, a neke na dnevnom nivou objavljuju stotine članaka koje je generisala veštačka inteligencija.
Hinton je posebno zabrinut da bi alati veštačke inteligencije mogli da se obuče tako da utiču na izbore, pa čak i da vode ratove.
Dezinformacije o izborima koje se šire putem veštački inteligentnog chatbota, na primer, mogle bi da budu buduća verzija izbornih dezinformacija koje se sada šire preko Facebook-a i drugih platformi društvenih mreža.
A to bi mogao da bude samo početak.
3. Da li ćemo zbog veštačke inteligencije postati suvišni?
OpenAI procenjuje da bi veštačka inteligencija uticala na zaposlenje oko 80 procenata radnika u Sjedinjenim Državama, a izveštaj kompanije Goldman Sachs navodi da bi tehnologija mogla da ugrozi 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom širom sveta.
Opstanak čovečanstva je ugrožen kada „pametne stvari mogu da nas nadmudre“, kaže Hinton.
„Možda nećemo ostati bez posla bar neko vreme da bi elektrane nastavile da rade“, rekao je Hinton. „Ali posle toga, naša sudbina je neizvesna.“
„Veštačka inteligencija i njeni alati će učiti od nas, pročitaće sve romane koje smo napisali i sve što je Makijaveli ikada napisao, kako bi manipulisali ljudima“, rekao je Hinton. „Čak i ako ne mogu direktno da nas nateraju da povučemo konce, to mogu da učine na neki drugi način.“
4. Ne znamo baš kako da zaustavimo veštačku inteligenciju
„Voleo bih da imam lepo i jednostavno rešenje koje bih mogao da ponudim, ali, nažalost, nemam“, dodao je Hinton. „Nisam siguran da postoji rešenje“.
Ipak, vlade obraćaju veliku pažnju na razvoj veštačke inteligencije. Bela kuća je pozvala izvršne direktore kompanija Google, Microsoft i OpenAI, kreatora ChatGPT-ja da se sastanu u četvrtak sa potpredsednicom Kamalom Haris u okviru onoga što zvaničnici opisuju kao iskrenu diskusiju o tome kako ublažiti i kratkoročne i dugoročne rizike njihove tehnologije.
Evropski zakonodavci takođe ubrzavaju pregovore o usvajanju novih pravila o veštačkoj inteligenciji, a nadležni za poštovanje zakona o konkurenciji u Velikoj Britaniji planiraju da ispitaju uticaj veštačke inteligencije na potrošače, preduzeća i privredu i da li su potrebne nove regulative koje bi kontrolisale tehnologije, kao što je ChatGPT.
Nije jasno ni kako bi bilo ko sprečio moćne države, kao što je Amerika, da koristi tehnologiju veštačke inteligencije da dominira nad svojim susedima ili sopstvenim građanima.
Hinton predlaže da bi globalni sporazum sličan Konvenciji o hemijskom oružju iz 1997. godine mogao da bude dobar prvi korak ka uspostavljanju međunarodnih pravila protiv naoružavanja veštačke inteligencije.
U tom slučaju bi trebalo napomenuti da sporazum o hemijskom oružju nije zaustavio njegovu upotrebu, što smo mogli da vidimo i u prethodnih nekoliko godina ili decenija.