Drugi zakon infodinamike bi to mogao da dokaže.
Mnogi filozofi i naučnici već odavno razmatraju mogućnost da živimo u simulaciji univerzuma, a naučnik Univerziteta u Portsmutu Melvin Vopson veruje da ima dokaze za to.
Vopson, koristeći Drugi zakon infodinamike kojeg je prethodno formulisao, tvrdi da bi smanjenje entropije u informacionim sistemima tokom vremena moglo da dokaže da univerzum ima ugrađenu „optimizaciju i kompresiju podataka“, što ukazuje na njegovu digitalnu prirodu.
Iako takve tvrdnje treba istražiti, nećemo moći uskoro da ih dokažemo, a da bi naučna zajednica ozbiljno razmotrila ovu teoriju, verovatno će im biti potreban nepobitan dokaz.
U filmu Matriks iz 1999. godine, Tomas Anderson (poznatiji kao Neo) otkriva istinu da bi okončao sve istine, odnosno, da je univerzum simulacija. Iako ta premisa pruža fantastični materijal za naučno-fantastični zaplet (i objašnjava kako Neo može da nauči kung-fu za oko pet sekundi), ideja nije tako pažljivo prebačena u odeljak fantastike kao što bi se moglo očekivati.
Naučnik Univerziteta u Portsmutu Melvin Vopson, koji proučava mogućnost da bi svemir zaista mogao da bude digitalni faksimil, oslanja se na kinematografsko poređenje. U članku objavljenom na stranici The Conversation prošlog oktobra, Vopson se pozvao na naučno-fantastično remek-delo Vačovskih, a otprilike u isto vreme objavio je knjigu Reality Reloaded na tu temu, suptilni predlog za naziv manje uspešnog nastavka Matriksa. Iako je Vopson samo jedan od mnogih koji su razmišljali o toj ideji, tvrdi da poseduje nešto što oni pre njega nisu mogli da ponude, a to su dokazi.
„U fizici postoje zakoni koji upravljaju svim onim što se dešava u univerzumu, na primer kako se objekti kreću, kako energija teče itd. Sve je zasnovano na zakonima fizike“, rekao je Vopson još 2022. godine. „Jedan od najmoćnijih zakona je drugi zakon termodinamike, koji utvrđuje da entropija – mera za nered u izolovanom sistemu – može samo da se poveća ili ostane ista, ali se nikada neće smanjiti.”
Na osnovu tog čuvenog zakona, Vopson je na sličan način očekivao da će se entropija u informacionim sistemima — koju je njegovo prethodno istraživanje definisalo kao „peto stanje materije“ – trebalo na sličan način da se poveća tokom vremena, što se ne dešava. Umesto toga, entropija u tim sistemima ostala je ista ili je dostigla minimalnu vrednost u stanju ravnoteže. To je potpuno suprotno od Drugog zakona termodinamike, koji je inspirisao Vopsona da usvoji Drugi zakon informacione dinamike (ili infodinamike).
„Znamo da se univerzum širi bez smanjenja ili povećanja toplote, što zahteva da ukupna entropija univerzuma bude konstantna“, napisao je Vopson. „Međutim, poznato nam je iz termodinamike da entropija uvek raste. Tvrdim da to pokazuje da mora da postoji još jedna entropija – entropija informacija – da bi se uspostavila ravnoteža povećanja.“
Vopson tvrdi da je taj zakon veoma značajan u atomskoj fizici (uređenje elektrona), kosmologiji i biološkim sistemima. Vopson je u toj poslednjoj oblasti izneo svoje važno tvrđenje. Suprotstavio se ideji Čarlsa Darvina da se mutacije dešavaju nasumično. Mutacije se zapravo dešavaju tako da je entropija informacija svedena na minimum. Vopson je analizirao virus SARS-CoV-2 (poznatog kao COVID-19) koji stalno mutira, a njegov rad o toj istrazi – objavljen prošlog oktobra u časopisu AIP Advances – pokazuje „jedinstvenu korelaciju između informacija i dinamike genetske mutacije.”
Prema Vosponovoj proceni, sve što je naveo može da dovede do toga da bi Drugi zakon infodinamike mogao da se koristi da se dokaže da živimo u simulaciji.
„Da je u pitanju simulacija, izuzetno složen univerzum, kakav je naš, moramo bi da ima ugrađenu optimizaciju i kompresiju podataka da bi se smanjila računarska snaga i zahtevi za skladištenje podataka za pokretanje simulacije“, napisao je Vopson. „To je upravo ono što posmatramo svuda oko nas, uključujući digitalne podatke, biološke sisteme, matematičke simetrije i ceo univerzum.“
Sve te tvrdnje treba ozbiljno da se provere, testiraju i verifikuju pre nego što bismo mogli da počnemo da ih smatramo verovatnim, a kako mnogi stručni časopisi navode, postoji skoro isti broj istraživačkih radova koji pobijaju naše digitalno postojanje kao i onih koji ističu da je to naučno neizbežno. Moguće je da bi Vopsonov Drugi zakon infodinamike mogao da dovede do nekih zanimljivih otkrića, ali pitanje o kojem je Platon prvi razmišljao ostaje bez odgovora.