Рукавица ХаптX постиже да виртуелно буде тако запањујуц́е реално да сам мислио да стварно додирујем камен, облак и паука. Одмерим камен у руци, а затим га вратим на земљу. Прођем руком кроз високу траву и осец́ам да се стабљике померају, савијају и врац́ају назад. Онда пружим руку, ухватим облак и повучем га према себи.Ниједан од ових предмета не постоји. Камен, трава и облак су све делови виртуелне реалности – ипак их кожом своје руке осец́ам као потпуно стварне. Испробавам први јавни демо тактилне рукавице ВР стартуп фирме ХаптX на фестивалу Сунданце Филм у завејаном Парк Ситју (Јута). ХаптX рукавица је пројектована да победи једно од најдосаднијих ограничења виртуелне реалности: можете да видите и чујете виртуелни свет у вашој слушалици, али, као што каже хип хоп певач МЦ Хаммер, не можете да га пипнете.
Trenutno dostupna VR tehnologija vam omogućava da komunicirate sa virtuelnim univerzumom mahanjem ručnim kontrolerima, ali to rešava samo pola problema. Kada vidite nešto što izgleda kao čvrst objekat u virtuelnoj realnosti, dovoljno je da pružite ruku u tom pravcu i osetite da tamo nema ništa. Ovaj nedostatak fizičke interakcije razbija iluziju stvarnosti, или „prisustvo“ na koje se VR oslanja.
Počinjem navlačenjem tesne crne rukavice izrađene od tkanine, sa plastičnim naprscima nataknutim na svaki prst i pljosnatim plastičnim kablovima koji se provlače iza moje ruke. Debela pupčana vrpca vezuje rukavicu za VR opremu.
Stavljam VR slušalice – u ovom slučaju HTC Vive – koje mi pred očima pokazuju živopisnu virtuelnu farmu. Pružam ruku i dodirujem crveno ofarbanu drvenu štalu. Čini se čvrstom. Pomeram ruku tamo gde vidim animirane sive stene i osećam otpor. Sklopim prste tamo gde vidim virtuelni kamen i stvarno osećam kao da držim nešto u ruci. Dodirujem travu koja se talasa i vrtim jedra drvene vetrenjače. Sve se oseća kao da ih držim или dodirujem rukom. Rukavica radi naduvavanjem i ispumpavanjem više od 100 sitnih plikova vazduha po površini vaše ruke. HaptX ih naziva „taktori“ – kombinacija taktilnog i aktuatora.
Što više ovih malih naduvnih džepova na površini rukavice, to je finiji osećaj. Na primer, demo je pustio da se virtuelni pauk prošeta po mojoj ruci i njegovi koraci su bili lagani i golicavi kao što biste i očekivali. Takođe sam osećao konfete i kišu kako lagano prska po mom dlanu. Džepovi vazduha daju iluziju oblika i kretanja. Ali ono što stvarno daje iluziju čvrstoće je način na koji se rukavica suprotstavlja kada pokušate da gurnete nešto. Spoljni skelet na spoljašnjoj strani rukavice nežno vuče vaše prste dok pokušavate da ih sklopite, sprečavajući ruku da se jednostavno zatvori oko praznog prostora. Ovo stvara osećaj da imate nešto pod vašim prstima. To, u kombinaciji sa dokazom da gledate trodimenzionalni objekat или ravnu površinu, potpuno vas ubedi u iluziju.
Jedina stvar koja nedostaje je tekstura predmeta koji dodirujete. Simuliranje teksture je nešto na čemu tehnološke kompanije već neko vreme rade. HaptX nagoveštava da ima svoje ideje o tome, ali još ne govori o njima. VR ima stvarni potencijal za obuku koja zahteva veštine bazirane na pamćenju pokreta u sredinama koje su skupe или opasne za simuliranje. To bi moglo da bude za hirurge или vojno osoblje za koje bi učenje na poslu moglo biti rizično po život i telo. Moglo bi da bude za industrijske radnike koji rade u potencijalno opasnim sredinama, kao što su nafta i oprema za ronjenje na dubini. Prednost VR-a u obuci je to što se može programirati – tako piloti mogu učiti različite letilice na istom sistemu, na primer, umesto da se pravi više skupih fizičkih simulatora – dok se ipak stiču naučeni pokreti koji će se koristiti kada obučeni bude držao stvarni skalpel, pušku или džojstik. U budućnosti, sistem bi se mogao integrisati u telerobotiku, omogućavajući operativcima drona или robota da „osete“ ono što mašina dodiruje miljama daleko. Moguća je i verzija s celim telom: tkanina sa vazdušnim džepovima ovih rukavica je dovoljno lagana da se napravi odeća koja na celom telu daje iluziju dodira, mada bi element spoljnog skeleta bio teži i komplikovaniji.
Na festivalu Sundance, HaptX je takođe pokazao demo koji je omogućavao da osetite temperaturu u virtuelnoj stvarnosti. Nije napredniji od rukavice, jer zahteva da stavite ruku u fiksnu mašinu umesto da imate slobodu da pomerate ruke. Ali i dalje je prilično pametno: tok tople i hladne vode kroz tanke cevi sa dovoljno preciznosti za simuliranje različitih temperatura na različitim delovima vaše ruke. Demo je pokazao zmaja koji bljuje vatru i led, što je bilo dovoljno precizno da se oseti toplota или hladnoća kako duva po površini ruke sa jedne strane na drugu.
Postoji mnogo oblika pripovedanja pomoću virtuelne realnosti, od filmskih priča u kojima ste samo posmatrač, do fantastičnih igara u kojima vi usmeravate igru. Nije svima potreban element dodira. Ali HaptX je daleko od većine konkurenata u pretvaranju virtuelnog u realnost.
Izvor: CNET