Veterani programeri dele lekcije koje su naučili tokom godina o tome kako da se uspešno upravlja poslovanjem profesionalnog kodiranja. Ako ste se nedavno priključili svetu profesionalnih programera možda mislite da ste, zahvaljujući obrazovanju i/ili obuci u informatici i programiranju, već sve shvatili. Međutim, programeri koji se već neko vreme time bave, mogu da vam kažu da postoji mnogo toga što biste morali da znate o poslu profesionalnog pisanja koda, a što ne možete da naučite na univerzitetu ni na akademiji kodiranja. Da bih utvrdio koje su to stvari, razgovarao sam sa nekoliko iskusnih veterana u kodiranju, koji su svi bar jednu deceniju (a neki i više decenija) radili kao profesionalni softverski inženjeri i pitao sam ih šta bi oni voleli da su znali kada su tek počinjali da kodiraju za život. Bilo da ste nedavno diplomirali i počinjete na svom prvom programerskom poslu, ili ste stariji radnik koji prelazi na programiranje, koristite gornje strelice da pročitate 7 saveta za programere početnike od onih koji to rade godinama.

Šta je ASP.NET?

ASP.NET je frejmvork otvorenog koda (engl. Open-source) za web aplikacije koje se izvršavaju na strani servera dizajniran za razvoj veba kako bi proizvodio stranice dinamičkog sadržaja. Razvio ga je Microsoft kako bi omogućio programerima da razvijaju dinamičke veb sajtove, veb aplikacije i veb servise. Prva verzija je izašla januara 2002. godine sa verzijom 1.0 .NET frejmvorka i naslednik je Microsoft-ove ASP (skraćeno od Active Server Pages) tehnologije.

Kao što je poznato u svetskim okvirima, tendencije u daljem tehnološkom razvoju i razvitku u svim granama industrije jesu razvoj robotike i same veštačke inteligencije. S obzirom da se već godinama unazad napredovalo u razvitku robotike i ljudske svesti o njima, trenutni period je takav da se došlo i do komercijalizacije i same upotrebe pojedinih veštačko inteligentnih mašina u ljudskom okruženju.

Najstariji računarski sistemi razvijani su u prvoj polovini dvadesetog veka. Oni su bili mehaničkog ili elektromehaničkog tipa. Programiranje istih je, ukoliko su uopšte bili programabilni, bila funkcija mehaničkog prepodešavanja njihovog hardvera. Unos novog ili promena tekućeg programa izvršavana je tako što su zubčanici ili električni releji prepovezivani na konfiguraciju koja bi odgovarala željenom poslu. Ova praksa se uz manje izmene nastavila i kroz prve čisto električne računare. Prvi svetski priznati čisto električni univerzalni računar ENIAC koristio je ovu formu programiranja u procesu koji je mogao trajati i do nekoliko nedelja. 

Eksperimentalni rezultati

Uz ovaj rad, NEAT tehnika je implementirana na par problema. Prvo, standardni problemi treniranja mreža koje rešavaju eksluzivno ili (xor) i problem balansiranja inverznog klatna na kolicima (pole balancing problem). Zatim, NEAT je korišćen da trenira botove za igricu Racer, u kojoj oni treba da kontrolišu pojednostavljena kola u trci.

Neuro-evolucija sa menjajućim topologijama (Neuro-evolution with augmenting topologies, NEAT) je tehnika koju su 2002. razvili Kenet Stenli Oven I Risto Mikulainen sa Univerziteta Teksas. Ova tehnika koristi genetske algoritme da istrenira strukturu mreže i težine veza, i ima zgodan način izbegavanja nazivanja istog neurona različitim imenima koristeći istorijske podatke generisane pri stvaranju novih neurona i veza. NEAT pokušava da proizvede mrežu minimalne veličine, tako što počinje evoluciju koristeći inicijalnu populaciju mreža sa minimalnom topologijom i dodavanjem neurona i veza za vreme evolucije. Ovo je zanimljivo rešenje zato što i priroda radi na sličan način – povećavajući složenost organizama vremenom.