Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Neuro-evolucija sa menjajućim topologijama (1.)

Mašinsko učenje je naučna disciplina koja se bavi stvaranjem i proučavanjem algoritama koji mogu da uče iz podataka. Takvi algoritmi funkcionišu gradeći model baziran na ulazima, i koriste ga da naprave predviđanja ili odluke (umesto zakucanih programskih instrukcija). Neuralne mreže su model inspirisan radom mozga. Predstavljaju se kao sistem međusobno povezanih neurona, koji mogu da računaju svoje vrednosti u zavisnosti od ulaza.

Опширније...

Kako da razmišljate kao programer? (3.)

Jedna od najvećih grešaka koju stalno susrećem u svetu tehnologije je problem kratkoročne koristi nasuprot dugoročnih rešenja. Previše često programer koristi prečice: ono što je najlakše, uzima alatke koje već ima, ili tehnologije koje su trenutno popularne. Te vrste kompromisa dovode do sistema koji su sklepani, postaju zastareli kôd koji je skoro nemoguć za održavanje, neefikasan i spor.

Опширније...

Kako da razmišljate kao programer? (2.)

 

U prvom delu teksta koji je izašao na IT Čitalištu, bilo je reči o tome kako je obrazovanje, pogotovo solidna osnova u matematici, suštinski važno da bi se postalo odličan programer. U ovom, drugom delu teksta, obradićemo neke stvari koje su veoma bitne za lični razvoj svakog programera.

Опширније...

Kako da razmišljate kao programer? (1.)

Za pisanje programskog koda potrebno je da se razmišlja na način koji je većini ljudi stran. Međutim, pisanje koda nije jedinstven proces. To u suštini nije ništa naročito. Ali, ljudi većinom nisu osposobljeni da razmišljaju na način koji je neophodan za dobre programere. To ne znači da oni nisu u stanju da sastave neki softver. Ko god zna gde su prave biblioteke može da skrpi softver kojim se postiže nekakav cilj, bilo to preuzimanje nekakve liste URL-ova, traženje rezultata i njihovo stavljanje u navedenu lokaciju za datoteke, ili možda slanje upita u neku bazu podataka i prikazivanje rezultata na neki određen način.

Опширније...

Višenitno programiranje u jezicima Java i C#

Osnovna nit koja se provlači kroz rad se može izreći sledećim rečenicama: Opšti programski jezici kao što su ovde navedeni Java i C# imaju istu popularnost i zastupljenost na tržištu i kod programera. Iz toga nameće se stav da su njihove mogućnosti iste. Sintaksa je veoma slična, analogne klase postoje “i tamo i amo”. Poznato je uostalom kako Microsoft nastupa na tržištu: prisvajajući najbolje kao svoje. Verovatno Java i C# imaju zato iste višenitne mogućnosti.

Опширније...