Ovi skupovi specifičnih uputstava se često koriste za procese koji se ponavljaju.
Algoritam je softver koji pokreće listu određenih instrukcija za proračune ili rešavanje problema. Reč algoritam često čujemo kada koristimo sa društvene mreže ili video-striming. Kao i u slučaju programskih kodova, algoritme ne možemo odrediti ni kao dobre ni kao loše. Oni striktno rade po uputstvima koja su im data.
Šta čini nešto algoritmom?
Jedan od najznačajnijih pokazatelja algoritamske funkcije je automatizacija. Po svojoj prirodi, algoritmi deluju kao zamena za ljude tako što koriste postavljene vrednosti da bi odredili smer delovanja za različite ulaze. Recimo, u slučaju pretraživanja nekog pojma na internetu, određuju koje rezultate treba da prikažu, zatim, na određenoj platformi koriste se za automatizovanu regulaciju sadržaja, odnosno, određuju šta je prikladno da se prikaže, a šta nije itd.
Međutim, automatizovani softver nije nužno algoritam. Algoritmi su kao mali automatizovani procesi za pojedinačne funkcije, dok softverska automatizacija često obavlja više od jednog zadatka bez ljudskog nadzora. Dakle, prikladnije je razmišljati o automatizovanom softveru kao o kolekciji nekoliko algoritama, od kojih je svaki usredsređen na pojedinačne funkciju u jednoj celini. Zamislite algoritme kao unapred definisan proces koji govori softveru kako da donese odluku, a veštačku inteligenciju kao softver koji koristi podatke za donošenje sopstvene odluke.
Kako funkcionišu algoritmi?
Algoritam počinje sa početnim unosom – brojevima, rečima, vizuelnim sadržajem itd. Zatim, program prolazi kroz svoju listu da bi shvatio šta da radi sa tim unosom. Rezultati će se razlikovati u zavisnosti od svrhe algoritma i mogu uključivati bilo šta, od numeričkih izračunavanja do donošenja odluka. Te odluke mogu da obuhvate kategorizaciju, ograničavanje, uklanjanje, razvrstavanje, unapređenje itd.
Na primer, algoritam može postepeno da prolazi kroz uređenu listu zadataka ili može da izvršava zadatke više puta u petlji. Algoritmi takođe mogu da rade uslovno, odnosno, da izvedu nešto slično funkcijama IF-THEN (tj. ako je X=I, odredi Z), što možete da pronađete u osnovnom programiranju ili čak Excel programu.
Vrste algoritama
U procesu napredovanja tehnologije, softveri postaju složeniji i zbog toga se koristi sve više tipova algoritama. Postoji nekoliko klasifikacija, a mi ćemo navesti najčešće vrste:
- Kvalitativni. rešavaju problem deo po deo.
- Grube sile. Pokušavaju da reše probleme testiranjem što je moguće više iteracija i rešenja dok ne pronađu jedan ili više načina za završetak postupka.
- Zavadi pa vladaj. Proces se sastoji iz dva dela. Razlažu problem na manje delove, zatim pronalaze odgovore na manje probleme i ponovo ih spajaju da bi se došlo do rešenja.
- Dinamičko programiranje. Dele problem na dva manja problema i kada pronađu odgovarajuća rešenja, pamte rezultate da bi ih ponovo primenili u budućim problemima.
- Šifrovanje. Menjaju svojstva dostavljenih podataka kako bi se otežalo razumevanje bez povezanog ključa za dešifrovanje.
- Pohlepni. Pokušavaju da pronađu najbrže rešenje za problem, a zatim primenjuju to rešenje na sve, ali brzina nije uvek povezana sa idealnim rešenjem.
- Heširanje. Slično šifrovanju, informacije se „šifruju“ da bi bile nečitljive, ali promena je trajna i ne može se kasnije poništiti ili dešifrovati.
- Nasumični. Često se koriste sa drugim algoritmima za skraćivanje vremena izračunavanja, složenosti ili upotrebe memorije uvođenjem nasumičnih elemenata.
- Rekurzivni. Pokreću se više puta, sa vrednostima koje se smanjuju svakim ciklusom dok se određeni problem ne reši.
- Pretraživač. Koriste date ključne reči i druge podatke za pretraživanje povezanih baza podataka (ili veb-stranica) kako bi locirali rezultate koji se odnose na početni unos.
- Sortiranje. Reorganizuju sve dostavljene podatke (imena, datume, cene, itd.) u uređenu listu na osnovu uputstava algoritma.
Kako koristimo algoritme
Uopšteno govoreći, algoritmi su napravljeni tako da se ljudski element – bilo da se radi o sklonosti greškama ili podložnosti dosadi – izvuče iz figurativne jednačine. Kada rade onako kako je predviđeno, omogućavaju nam da se više usredsredimo na veće složene zadatke i izbegnemo da se zaglavimo u svakodnevnim poslovima, kao što su izračunavanja koja se stalno ponavljaju.
Mnogi svakodnevno kreiraju jednostavne algoritme prilikom sortiranja tabele sa više kolona. Još jedan algoritam sa kojim smo se svi susreli je internet pretraživanje. Algoritmi za šifrovanje se obično koriste u pozadini na pametnim telefonima da bi zaštitili naše podatke. I, naravno, algoritmi o kojima se često raspravlja uvek rade u pozadini popularnih aplikacija društvenih mreža, koji se koriste za predlaganje postova na osnovu uočenog ponašanja.
Sve što uključuje „mašinsko učenje“, kao što su modeli ChatGPT i Adobe Firefly i drugi procesi vođeni veštačkom inteligencijom, takođe koriste algoritme. Naravno, kao što su algoritmi podložni uticajima (mogu biti i pristrasni) u zavisnosti od skupova podataka iz kojih izvlače rešenja i odgovore, isti takav slučaj je i sa veštačkom inteligencijom.