Veštačka inteligencija ima potencijal da pomogne čovečanstvu da izgradi održiviju budućnost, ali tek kad rešimo njen monstruozno veliki ugljenikov otisak. Stručnjaci sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu i (MIT) i Kalifornijskog univerziteta razmatraju mogućnosti.
Odnos veštačke inteligencije i klimatskih promena je izuzetno komplikovan. Centrima podataka koji pokreću modele veštačke inteligencije potrebne su ogromne količine energije i vode. Ipak, neki ljudi smatraju da uticaji veštačke inteligencije na životnu sredinu spadaju u deo neophodnih troškova tehnološkog napretka – posebno kada bi veštačka inteligencija mogla da pomogne čovečanstvu da se uhvati u koštac sa nizom klimatskih izazova, od ekologije do prirodnih katastrofa. Dakle, da li su količina energije koju troši veštačka inteligencija i njen uticaj na Zemlju danas opravdani troškovi da bi nam sutra bilo bolje? Da li će veštačka inteligencija na kraju doprineti pogoršanju energetske krize ili će povesti čovečanstvo ka obnovljivoj budućnosti, čuvajući šume i obnavljajući okeane na tom putu ka boljoj budućnosti?
Tehnološki giganti koji vrede nekoliko biliona dolara, kao što je Microsoft, planiraju da zajedno sa kompanijom OpenAI izgrade nove centre podataka na pustinjskom tlu i stvore „superkompjuter“ vredan 100 milijardi i očekuju se da će imati milione specijalizovanih čipova za intenzivne proračune veštačke inteligencije.
Međutim, istraživači upozoravaju da nezasiti apetit veštačke inteligencije za strujom i resursima nije održiv, čak i ako tehnološke kompanije koriste obnovljive izvore energije. U intervjuu, Robert Stoner, istraživač MIT-a, član energetskog saveta i direktor univerzitetskog Tata centra za tehnologiju i dizajn, kaže da tehnološke firme koriste postojeće izvore električne energije i uzimaju ih iz mreže brže nego što proizvođači mogu da tu energiju nadomeste.
Mnoge tehnološke kompanije, da bi zadovoljile sopstvene potrebe za energijom, sklapaju ugovore o kupovini električne energije (power purchase agreement – PPA), kaže Stoner. U tom slučaju, treća strana obezbeđuje energiju – ponekad iz obnovljivih izvora – kompanijama kao što su Microsoft i Google. „Kompanijama je sjajno kada sklapaju takve aranžmane, ali one, u stvari, samo troše obnovljivu energiju koju bi i drugi rado koristili.“
Stoner veruje da većina tehnoloških firmi pokušava da bude odgovorna. On priznaje da „etički okviri“ centara podataka mogu da variraju, međutim, ako uzmemo u obzir širu sliku, velika potrošnja energije, pri čemu se ne dodaju novi izvori u mrežu, predstavlja „veliki problem“. Pošto ljudi razvijaju veštačku inteligenciju, moramo na kraju da odlučimo da li ona ubrzava uništenje naše planete i da utvrdimo da li će se njena sadašnja ogromna potrošnja energije dugoročno isplatiti.
Problem moći
Čini nam se da taj problem možemo očigledno da rešimo tako što ćemo povećati svetsku infrastrukturu obnovljivih izvora energije da bismo mogli da zadovoljimo energetske potrebe veštačke inteligencije, a da pritom ne izbacujemo još više ugljenika u atmosferu. Kao i obično, to je lakše reći nego učiniti. Dodavanje novih, obnovljivih izvora energije u Sjedinjenim Državama je opterećeno dugotrajnim i komplikovanim birokratskim procedurama.
Kompanije koje nas snabdevaju električnom energijom ne vole da im se dodaju obnovljive elektrane u sisteme. Kažu da takve elektrane opterećuju sisteme i pojačavaju protok struje tokom onih delova dana koji nisu isti kada takvi izvori ne postoje. Kompanije se opiru i gunđaju.
Zbog toga bi u Sjedinjenim Državama tek za četiri ili pet godina moglo da dođe do povezivanja novih izvora energije u postojeće energetske mreže države.
To neće biti dovoljno brzo s obzirom na tempo kojim se razvija veštačka inteligencija i na ulaganja u taj sektor. Vašington post izveštava da mnoge države, kao što je Teksas, trenutno nemaju dovoljno struje, dok će druge, kao što su Džordžija, Virdžinija i Arizona, morati dobro da se pomuče da bi održale korak sa energetskim potrebama centara podataka.
Izvršni direktor Tesle i osnivač xAI Ilon Mask izjavio je prošlog meseca da već sledeće godine neće biti dovoljno struje da bi se zadovoljila potražnja. Izvršni direktor kompanije OpenAI Sem Altman se slaže i nagoveštava da bi napredak nuklearne fuzije mogao biti jedini način da se zaista prevaziđe problem snabdevanja električnom energijom koju troši veštačka inteligencija (u potražnji su i postrojenja za nuklearnu fisiju za veštačku inteligenciju).
Izvršni direktor kompanije Meta Mark Zakerberg, koji je u velikoj meri okrenuo svoju tehnološku firmu od metaverzuma ka razvoju veštačke inteligencije, priznaje da je veća verovatnoća da će tehnološke kompanije ostati bez struje pre nego što ostanu bez novca.
Zakerberg kaže da je izgradnja ogromnog postrojenja koje bi snabdevalo električnom energijom veštačku inteligenciju dugoročan projekat, jer je proizvodnja električne energije i njena distribucija prvenstveno strogo regulisana funkcija vlade.
Punom parom napred
Iako veštačka inteligencija pogoršava već ozbiljnu energetsku krizu, tehnološki giganti uopšte ne nameravaju da uspore njen razvoj. Neki takvo kritično stanje opravdavaju nejasnim obećanjima o razvoju veštačke opšte inteligencije (artificial general intelligence – AGI) , koja još ne postoji. Čak i da postoji, nije sasvim jasno kako bi ona mogla da nam pomogne u ublažavanju posledica klimatskih promena.
Čandra Krintz, koja radi kao kompjuterski stručnjak i profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari, kaže da nam se veštačka inteligencija trenutno predstavlja senzacionalistički.
Smatra da je cela priča o veštačkoj inteligenciji potpuno preterana. Kako kaže, na kraju će tehnološke kompanije morati da otkriju kakav se hardver koristi, a kakav softver. Napominje da će ih na to primorati kako vlade, tako i javnost u celini.
Ona ističe da je zadatak građana i političara da pomognu da se ne ostvare najgora predviđanja o tome kako će veštačka inteligencija koristiti energiju. Serveri specifični za veštačku inteligenciju uskoro bi mogli sami da isisaju 134 teravat sata električne energije godišnje, koliko i cela nacija. Zajedno, kripto rudarenje i veštačka inteligencija mogli bi da udvostruče potrošnju energije globalnog centra podataka do 2026. godine, prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju objavljenom ranije ove godine. U jednom izveštaju se navodi da bi preko 300 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama i Kanadi uskoro moglo da doživi nestanak struje, delom zbog ogromnih energetskih potreba veštačke inteligencije.
Kako da izmerimo koliko električne energije troši veštačka inteligencija?
Drugi deo problema je taj što zapravo ne znamo koliko se tog energetskog problema može direktno pripisati veštačkoj inteligenciji. Iako su u toj oblasti uspostavljeni efikasni standardi za upoređivanje modela, kompanije ne objavljuju podatke o ugljenikovom otisku svojih modela, potrošnji električne energije ili potrošnji vode.
Transparentnosti nema, kaže ona. Niko ne želi da otkrije svoje podatke. S druge strane, ne možemo da rešimo nijedan od spomenutih problema, jer ih ne razumemo i ne možemo da razgovaramo o njima ako ne možemo da obavimo neophodna merenja.
U radu koji je objavljen 2022. godine na veb-stranici Association for Computing Machinery, istraživači su otkrili da nedostatak javnih podataka o računarstvu u oblaku otežava naučnicima da odrede uticaj veštačke inteligencije i predlažu model za merenje emisije ugljenika veštačke inteligencije.
Kompanije moraju da saopšte javnosti koliko električne energije i vode koriste i šta uzimaju od nas da bi ostvarili komercijalne dobiti.