Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

2018. može označiti početak života bez kablova, stvarno

Usaglašavanje tehnologija i proizvoda pomaže da se otvori put za život bez zamršenih kablova. Možda se ne sećate, ali bilo je vreme kada ste morali da priključite kabl u svoj računar ako ste hteli da proverite svoju e-poštu. Danas su bežične Wi-Fi veze dovele do toga da fizički mrežni kablovi postanu retkost. Ali to je samo početak. Tehnološke sile sarađuju na tome da mnogi drugi kablovi u našem životu postanu relikvije prošlosti. 2018 možda neće biti godina kada će svi kablovi nestati iz vaše kuće, ali bi mogla da označi početak nove velike faze razmršivanja. Počeće od uređaja sa kojim verovatno provodite najviše vremena svaki dan: vašeg telefona. Mnogi telefoni već godinama nude bežično punjenje, ali Apple-ova tehnologija prenosa ove godine za iPhone 8 i iPhone X šalje snažnu poruku korisnicima i proizvođačima telefona koji posmatraju sa strane: uskočite, ne oklevajte. Drugi kablovi koji bi mogli da se odbace biće vaš kabl za slušalice, kabl za napajanje vašeg laptopa i možda čak i vaša širokopojasna veza sa internetom. Sve je to deo neizbežnog prelaska na dizajne koji se lakše instaliraju, održavaju i neograničeno koriste. Taj daleki san o sistemu za zabavu u dnevnoj sobi bez kablova više nije toliko dalek.

Опширније...

Pet predviđanja za hibridno tržište oblaka u 2018

Javni oblak dobija svu pažnju, ali privatne i hibridne oblake očekuje veliki rast u 2018. godini. Uprkos javnom oblaku koji izgleda privlači lavovski deo pažnje na tržištu oblaka, tržišta privatnog i hibridnog računarstva u oblaku rastu i jačaju, a stručnjaci predviđaju da će tek dobiti značaj u 2018. i kasnije. "Neke kompanije su doživele očekivanu korist od privatnih oblaka fokusiranih na infrastrukturu, ali je fokus ponovo na programerima, najpre za oblak na vlastitoj lokaciji, a novi tehnološki Stack (će) izazvati novo interesovanje za privatne oblake i eksperimentisanje u njima" tvrde Forresterov analitičar za istraživanje Dave Bartoletti i njegove kolege u njihovom predviđanju o tržištu oblaka za 2018. godinu. Postoje podaci koji podržavaju to predviđanje: istraživačka kompanija IDC procjenjuje da tradicionalni centri podataka ove godine predstavljaju 62% potrošnje na IT infrastrukturu, sa 23% tržišta koje ide na javne oblake i 15% u privatne oblake. Do 2020. godine, centri podataka će pasti na 50% tržišta, a javni oblaci će predstavljati nešto manje od trećine tržišta i privatni oblaci 20%. Prevod: centri podataka postaju manje važni, a javni i privatni oblaci postaju sve važniji.

Опширније...

Microsoft osnovao interni univerzitet za izučavanje veštačke inteligencije

Kompanija Microsoft je osnovala interni univerzitet za obrazovanje stručnjaka na polju veštačke inteligencije pošto na tržištu rada ponuda ne može da zadovolji potražnju za obučenim kadrom u toj oblasti. Kris Bišop, direktor laboratorije Microsoft Research u Kembridžu u Velikoj Britaniji, rekao je da je osnivanje Microsoft-ovog univerzitet za veštačku inteligenciju samo jedan od nekoliko koraka koje je kompanija preduzela da bi rešila nedostatak obrazovanih ljudi u oblasti veštačke inteligencije, gde postoji žestoka borba između tehnoloških kompanija za zapošljavanje najboljih stručnjaka. „Naš univerzitet za izučavanje veštačke inteligencije radi po programu internog obrazovanja, što znači da izuzetno pametni i sposobni ljudi koji su stručnjaci u nekoj drugoj oblasti mogu brzo da steknu znanja o mašinskom učenju, kako na osnovnom nivou, tako i u praktičnom smisli, odnosno da nauče kako da odmah upotrebe svoje znanje“, rekao je Bišop. Kada se govori o talentima na polju veštačke inteligencije, Microsoft se takmiči sa kompanijama Amazon i Apple, koje takođe imaju istraživačke centre u Kembridžu, kao i sa kompanijama DeepMind (u vlasništvu Google-a), Facebook, Twitter i mnogim drugim.

Опширније...

Da li Silicijumska dolina želi da šaljete poruke dok vozite?

Kompanije iz Silicijumske doline nisu zainteresovane samo za rešavanje problema bezbednosti, već se sve više trude da korisnicima njihovih digitalnih uređaja omoguće da još više vremena provode uz svoje uređaje. Pošto se autonomna vozila sve češće sreću na američkim putevima, bezbednost je uvek glavna tema u njihovom predstavljanju i promovisanju. Svake godine oko 40.000 ljudi pogine na putevima u Sjedinjenim Državama, a greške vozača su uzroci više od 90 posto udesa. Međutim, automobilske kompanije nisu najveći zastupnici poboljšanja bezbednosti kako svojih postojećih proizvoda tako i autonomnih vozila. Ogromna podrška za poboljšanje bezbednost autonomnih vozila dolazi od giganata Silicijumske doline, odnosno, kompanija Google i Apple.

Stručnjaci koji proučavaju odnos između tehnologije i društva skloni su da pažljivije razmatraju motive koji pokreću svaki snažan tehnološki pritisak. U ovom slučaju, jasno je da, pored rešavanja bezbednosnih pitanja, kompanije iz Silicijumske doline imaju snažan podsticaj da stvore dodatni prostor (ili vreme) i tako povećaju korišćenje njihovih digitalnih uređaja. Dakle, svaki minut koji korisnici provedu koristeći mobilne telefone donosi gomilu podataka – često i novca – velikim tehnološkim kompanijama.

Trenutno se digitalni uređaji i vožnja automobila nalaze u sukobu. Posledice istovremenog korišćenja mobilnog telefona (da bi se obavio razgovor ili poslala tekstualna poruka) i vožnja automobila izuzetno su ozbiljne, a često i pogubne. Zakonodavci i zastupnici bezbednosti pokušavaju da reše taj sukob zabranom upotrebe telefona tokom vožnje – što se i desilo u skoro svim državama. Međutim, tehnološke kompanije imaju drugačiji pristup. Očigledno rešenje za Silicijumsku dolinu je stvaranje automobila u kome neprekidna upotreba mobilnih telefona više ne predstavlja pretnju za bilo koga.

Ništa novo

Ideja o automobilu koji je toliko sposoban da mu vozač nije potreban nije nova. Pedesetih godina dvadesetog veka, u američkim novinama pojavila se ilustracija koja prikazuje porodicu zabavljenu društvenom igrom dok se vozi u automobilu (kabrioletu) koji se sam kreće putem. Kad se autonomna vozila pojave na ulicama u većem broju, današnje porodice verovatno neće igrati „Čoveče ne ljuti se“, ali sigurno će se zabaviti nekim mobilnim igricama i aplikacijama. U svakom slučaju, svi koji su u automobilu sigurno će koristiti mobilni uređaj.

Poslednjih godina, vreme koje odrasli korisnici provedu koristeći mobilne uređaje (osim telefonskih poziva) brzo se povećava. Trenutno, prosečna odrasla osoba u Sjedinjenim Državama koristi mobilni uređaj oko četiri sata dnevno. Međutim, taj brzi rast će se, verovatno, usporiti pošto ljudi imaju sve manje vremena na raspolaganju za korišćenje mobilnih uređaja.

Situacija se može promeniti ako se iznenada pronađe višak vremena u svakodnevnim aktivnostima. Recimo, prosečni Amerikanac svakog dana provede oko 48 minuta u automobilu – značajna prilika za povećanu upotrebu mobilnih telefona.

Bivši direktor projekta autonomnih vozila u kompaniji Google Kris Urmson istakao je u svom predstavljanju projekta 2016. godine da autonomna vozila nude „uzbudljivu“ mogućnost stvaranja dodatnog vremena koje biste mogli da iskoristite, između ostalog, i za gledanje video zapisa. Investicioni analitičari u kompaniji Morgan Stenli smatraju da autonomna vozila postaju „četvrti ekran“ u životu Amerikanaca (pored televizora u kući, personalnog računara i mobilnih telefona ili tableta). Možda izjava Džao Jatinga suosnivača kineske automobile kompanije LeEco, najbolje opisuje značaj industrije autonomnih vozila: „Vozila u budućnosti vidimo kao produžetak interneta, još jednu ulaznu tačku za prodaju sadržaja i usluga na mreži.“

I dok se javna istupanja u vezi sa autonomnim vozilima usredsređuju na bezbednosne prednosti, ne zaboravite da savremene tehnološke kompanije imaju žarku želju da ostvare što veći profit, a to im je mnogo važnije nego da nas jednostavno zaštite od nas samih.

Kina u potrazi za najnaprednijim oružjem ratovanja

Istraživački odsek američke obaveštajne službe upravo je završio takmičenje da bi ustanovio ko može da razvije najbolju tehnologiju za prepoznavanje lica. Zadatak: treba da identifikujte što više putnika koji se ukrcavaju u avion. Od svih prijavljenih za takmičenje, ovog meseca, najbolje rezultate je postigla kineska inovativna kompanija Yitu Tech koja je uzela nagradu od 25.000 dolara, što je i najveća novčana nagrada od tri postojeće. Tim stručnjaka u Americi naveo je ovo takmičenje u svom izveštaju kao jedan od mnogih primera koji pokazuju kako bi vojska u Kini mogla da iskoristi brz napredak zemlje u veštačkoj inteligenciji da modernizuje svoje oružane snage i potencijalno preuzme prednost od Sjedinjenih Država. „Kina se više ne nalazi u tehnološki inferiornom položaju u odnosu na Sjedinjene Države, već́ stoji rame uz rame za Amerikancima (i njihov je ozbiljan konkurent) i ima realne mogućnosti da prestigne Ameriku u razvoju veštačke inteligencije“, navodi se u izveštaju Else Kanije iz Centra za novu američku bezbednost (CNAS). „Buduće američko-kinesko suparništvo u razvoju veštačke inteligencije“, napisala je gospođa Kanija, „moglo bi da promeni buduću ekonomsku i vojnu ravnotežu moći.“

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079