Šta tačno možete uraditi sa mašinskim obučavanjem? Objašnjavamo različite metode i tehnike koje su vam na raspolaganju. Verovatno sve više čujete o mašinskom obučavanju, podskupu veštačke inteligencije. Ali šta tačno možete uraditi sa mašinskim obučavanjem? Ova tehnologija obuhvata niz metoda i tehnika, a svaka od njih ima skup potencijalnih slučajeva korišćenja. Bilo bi dobro da ih preduzeće ispita pre nego što zaroni u planove za ulaganje u alate i infrastrukturu za mašinsko obučavanje.

Ako nastupi crni dan da internet doživi globalnu propast, ono što će ga oboriti će, gotovo po definiciji, biti nešto što nismo predvideli. Možda vaš radni list neće da se učita, ili Netflix postaje spor ili vaša Wi-Fi veza otkaže. Padne vam na pamet misao "Šta ako je ceo internet pao?" Kad vam jednom padne na pamet, to se stalno vraća. Šta je internet u stvari? Gomila međusobno povezanih računara. Zar ne mogu oni svi da padnu odjednom? Šta bi bilo potrebno? Za nas koji se profesionalno bavimo tehnologijom, pitanje vredi razmotriti. Kad počnete da razmišljate, javljaju ste strašna pitanja: kako bi to uticalo na tržišta, na vojsku, na bolnice? Kako bismo pristupili starim epizodama omiljenih serija? Prođimo ukratko zajedno kroz ovo spekulativno pitanje i pokušavamo da odgovorimo na pitanje o sudnjem danu: Može li internet da padne? Konvencionalna mudrost nam kaže da ne može: Kao planetarna mreža računara i mašina, internet je prevelik, previše decentralizovan i previše redundantan da bi pao ceo odjednom. A ipak predloženi su scenariji sudnjeg dana i to ne samo kao šala.

Da li znate ko je pristupio prijemnom sandučetu vašeg Gmail naloga?

Pošto se svi slažemo da je privatnost izuzetno važna, „Gugl“ je obećao da će prestati sa pregledanjem prijemnih sandučića korisnika aplikacije Gmail zbog ciljanog oglašavanja, ali i dalje dozvoljava trećoj strani, odnosno programerima aplikacija da čitaju vaše privatne poruke. Postoje mnogi izveštaji koji navode da mnoge kompanije koriste algoritme da bi „kopale“ po vašim porukama elektronske pošte, a neke su dozvolile i zaposlenima da ih pregledaju.

Šef za štampače Enrique Lores želi da vrati radost jednostavnog gledanja fotografija koje nas podsećaju na dobra vremena. Kada ste poslednji put bili uzbuđeni zbog štampača? Možda je to bilo 1999. godine kada su tri nezadovoljna radnika bejzbol palicom uništila jedan štampač u filmu 'Kancelarijski prostor'. Enrique Lores, direktor HP-ovog štamparskog odeljenja, želi da vam pruži bolji doživljaj. Sretan je što možete na telefonu da prelistavate fotografije koje vam se sviđaju. Ali za slike koje volite, on želi da napravite nešto što možete da osetite u ruci i zakačite na frižider da biste mogli ponovo doživeti dobra vremena. Da bi nas doveo do toga, on pokušava da napravi štampače koji su lakši za korišćenje - naročito sa vašeg telefona - a nemaju manu kertridža sa mastilom koje zateknete osušene kada za školski projekat svog deteta obrišete prašinu sa vašeg štampača.

Kako će veštačka inteligencija promeniti svet rada, na bolje i na gore. Iako je bilo dosta priče o tome kako će veštačka inteligencija (VI) transformisati svet rada, do sada su se efekti otkrivali suptilno i sporo, mada je počeo da se ukazuje stepen nastupajućih promena. Sposobnost računara da uči, a ne da se programira kako da izvršava određene zadatke po prvi put u domet automatizacije stavlja širok spektar složenih uloga. Iako ovaj novi talas automatizacije još nije rasprostranjen, danas se naslućuje koliko će te nove mogućnosti promeniti prirodu rada: Amazon Go-ov supermarket bez blagajne, u kome kupci samo zgrabe ono što žele i odlaze, hiljade Amazon Kiva robota koji unose robu u džinovska skladišta maloprodaje i iznose je iz njih, i uparivanje VI i IoT senzora radi sprovođenja predvidivog održavanja na ThyssenKrupp liftovima širom sveta. Upotreba VI na radnom mestu možda još uvek nije uobičajena, ali verovatno će ta upotreba uticati na sve industrijske grane i to na bezbroj načina.