Визија Србије је да постане иновативна земља у којој научници достижу светске стандарде, доприносе укупном нивоу знања друштва и унапређују технолошки развој привреде. Рачунарски факултет активно ради на спровођењу ове визије.
Основни циљ Рачунарског факултета је повећање научних капацитета, пре свега људског капитала и квалитета истраживања у два научна поља: техничко-технолошком и природно-математичком. Овај циљ се остварује кроз два механизма: кроз развој научно-истраживачког подмлатка и кроз повратак научне дијаспоре. Управо из тих разлога Рачунарски факултет предузима подстицајне мере за останак најбољих дипломираних студената и истраживача, истовремено радећи на дугорочном плану повратка наших научника из дијаспоре.
Рачунарски факултет предузима посебне мере за укључивање у образовни и научни рад афирмисаних научних радника из дијаспоре кроз њихово. Ови истакнути научници се понајпре укључују у докторске академске студије, потом и у основне и мастер академске студије. Укључују се и у управљачка, саветодавна тела и комисије, како би могли да пренесу своја знања и искуства из еминентних светских лабораторија и институција.
Осим наведеног, повратак истраживача може бити и на одређени период, за време којег су им обезбеђени услови за рад, средства, као и неопходна опрема. Иако млада институција, Рачунарски факултет се може похвалити следећим научницима повратницима.
Иван Елезовић, Ванредни професор
Иван Елезовић је дипломирао музичку композицију и електроакустичну музику на Универзитету Manitoba, Winnipeg, 1997., а магистрирао на McGill Универзитету, Монтреал, 2000. године. Докторирао је музичку композицију и електроакустичну музику на Универзитету Illinois 2006. године. Студирао је са еминентним светским стручњацима као што су Michael Matthews, Randolph Peters, Zack Settel, Alcides Lanza, Guy Garnett, Erik Lund и Scott Wyatt.
Непосредно после добијања престижне Presser награде 2001. године, др Елезовић одлази у IRCAM (Институт за истраживање звука и електроакустичне музике) где ради са Brian Ferneyhough и Marc-André Dalbavie. Годину дана касније, Др. Елезовић је примљен на Интернационални Музички Институт Дармштат у Немачкој где је био у класи Isabel Mundry, Tristan Murail, Robert HP Platz и Valerio Sannicandro.
У протеклих 20 година, дела др Елезовића се класификују од акустичних преко електроакустичних до мултидисциплинарних пројеката у којима су многа од њих изведена на значајним фестивалима и такмичењима у Северној и Јужној Америци, Аустралији, Европи и Азији. Поред бројних концерата и презентација, др Елезовић је писао и наручена дела од стране извођача симфонијских оркестара, солиста, и разних музичких састава. Др Елезовић је позиван на бројне мастер класе и семинаре на разним Универзитетима у Сједињеним Америчким Државама и Канади.
Др Елезовић је предавао музичку технологију, композицију и теорију музике на Univerzitetu Ilinois, Oberlin Конзерваторијуму, Mahidol Универзитету, Nova Southeastern Универзитету и Palm Beach Atlantic Универзитету. Тренутно је ванредни професор и шеф катедре за акустичну и електроакустичну композицију као и теорију музике на Jackson State Универзитету. Од 2013. године је запослен на Рачунарском факултету у Београду у области дизајна звука.
Невена Марић, Ванредни професор
Невена Марић је докторирала из области Вероватноће и Статистике на Универзитету у Сао Паулу, Бразил (2006). Претходно је магистрирала на UNIKAMP-у, Бразил (2002), дипломирала математику на Универзитету у Београду (1998) и похађала Математичку гимназију. Своју академску каријеру започела је у SAD на Универзитету Сиракјуз као постдокторанд Филип Т. Чурч 2006. године, након чега је постала доцент на Универзитету Misuri – St. Luis, где је наставила као стални ванредни професор до краја 2019. Од 2020. је ванредни професор на Рачунарском Факултету Универзитета Унион у Београду.
Невенин фокус истраживања је на вероватноћи и случајним процесима. Написала је и коауторисала више од 15 радова у водећим међународним часописима у овој области и презентовала на десетинама семинара и међународних скупова. За свој рад добила је и следеће значајне награде: Најбоља магистарска теза из вероватноће у Бразилу (прво место, 2003, додељује се сваке две године) и Најбоља докторска дисертација из вероватноће у Латинској Америци (похвала, 2007, додељује се сваке 2-3 године). Невена је била и носилац истраживачког пројекта ”Случајни процеси са просторним ограничењима” подржаног од престижне Америчке националне научне фондације НСФ, од 2010-2014. Добитница је и многих грантова за своја истраживања од Универзитета у Мисурију. Невена Марић, ради као ванредни професор на Рачунарском факултету од 2019. године на катедри за Математику.
Вушковић Л. Кристина, Редовни професор
Докторирала је у области Алгоритама, комбинаторике и оптимизације, на Carnegie Mellon University у SAD 1994. године. Обавила је постдокторске студије на Одсеку за комбинаторику и оптимизацију, University of Waterloo, од 1994. до 1996. године. Од 1996. до 2000. године др Кристина Вушковић радила је као доцент на Одсеку за математику, University of Kentucky. Године 1998. гостовала је на Федералном универзитету Рио де Женеиро. Од 2000. године ради на Факултету за рачунарство, University Leeds, где је бирана у разна наставничка звања закључно са звањем редовног професора. Од 2007. године остварује сарадњу са Рачунарским факултетом, а од 2008. године запослена је на њему као редовни професор.
Пржуљ Б. Наташа, Редовни професор
Др Наташа Пржуљ дипломирала је 1997. године на Simon Fraser University, Department of Mathematics and Computing Science, BC, Canada. На University of Toronto, Department of Computing and Science, 2000. године одбранила је свој мастер рад. На истом универзитету одбранила је 2005. године докторску тезу под називом “Analyzing Large Biological Networks: Protein-Protein Internactions Example”. У пеиоду од 1995. до 1996. године радила је као Quality Assurance Engineer, za kompaniju Huges Aircraft of Canada Ltd, Richmond, BC, Canada. 1996. год. прелази на Simon Fraser University, Canada. За компанију Westech Information Systemс, Vancuver, Canada, радила је у периоду 1997.–1998. године. Од 1999. до 2002. године је на University of Toronto где предаје у области дискретне математике. Године 2005. је постала Post-doctoral Fellow na Samuel Lunenfeld Research Institute, University of Toronto, где је анализирала моделе протеин-протеин интеракционих мрежа. Од 2008. године Наташа Пржуљ је члан University of Califotrnia Irvine (UCI) Cancer Centar. Исте године, изабрана је за ванредног професора на Рачунарском факултету где предаје неколико предмета на докторском студијском програму из Алгоритама, комбинаторике и оптимизације.
Др. Борислав Агапиев, доцент
Др. Борислав Агапиев је докторирао из области Рачунарских наука на Oregon Health & Science University. Радио је за компанију Intel у развојном одељењу Intel Pentium Pro microprocesors. После тога, био је оснивач и руководилац фирме Vast, Inc. где се бавио вертикалним Internet претраживачима. Борислав Агапиев је 2006. године дошао на идеју да се направи дистрибуирани Internet претраживач. Тако је настао Wowd.com, претраживач у реалном времену најновије генерације помоћу кога је могуће пронаћи најсвежије и најпопуларније странице са целог Интернета. Од самог почетка рада, највећи део развојног тима Wowd-a чинили су студенти РАФ-а, а тренутно од 27 дивелопера, више од половине (тачније њих 18) су садашњи или свршени студенти РАФ-а. После дипломирања један број ових студената остао је на факултету, где данас раде као асистенти. Др Борислав Агапиев је ангажован као доцент на Рачунарском факултету од 2010. године.
Мирјана Радивојевић, Ванредни професор
Др Мирјана Радивојевић је дипломирала 2001. године на Електротехнички факултет у Београду, на смеру Телекомуникације. У току студирања била стипендиста Министарства просвете и добитник награде Најбољи студенти Електротехничког факултета и генерације. Након завршеног факултета била стипендиста Министарства за науку, технологију и развој у области оптоелектронских телекомуникација. Посдипломске студије уписала на Електротехничком факултету у Београду, смер Телекомуникације. Магистрирала је на тему ’Анализа и моделовање протокола у Ethernet пасивној оптичкој мрежи’ на катедри за Оптичке телекомуникације. На Електротехничком факултету у Београду одбранила је докторску дисертацију под називом ’Анализа квалитета сервиса у Ethernet пасивним оптичким мрежама базираним на мултиплексирању по таласним дужинама’. На Рачунарском факултету ради као професор на смеру Рачунарско инжењерство на свим нивоима студија. Од 2015. године Мирјана Радивојевић остварује сарадњу са The Basel School of Business, где ради као предавач.
Партнерство са дијаспором
Други вид стратешког опредељења Рачунарског факултета је партнерство са дијаспором кроз заједничке пројекте. Капацитет и квалитет научне дијаспоре у области рачунарства је врло значајан. Рачунарски факултет ради на идентификовању наших људи у иностранству и на прикупљању података о њима. Неколико водећих научника је укључено у научни рад на факултету кроз интересантан модел сарадње у виду учешћа на докторским студијским програмима. Научници који раде у иностранству укључени су у наставу на кључним предметима докторских студија. Такође, они ће водити студенте докторанте кроз научно усавршавање. Ови истраживачи држе редовне курсеве из својих области, доступне за ширу научну јавност.