Повратак научне дијаспоре

Министарство за науку и технолошки развој објавило је Стратегију научног и технолошког развоја Србије за период од 2010. до 2015. године. Том стратегијом дефинисана је визија да Србија постане иновативна земља у којој научници достижу европске стандарде, доприносе укупном нивоу знања друштва и унапређују технолошки развој привреде.

Рачунарски факултет је прихватио Стратегију и већ ради на остварењу дефинисаних циљева. Основни циљ Рачунарског факултета је повећање научних капацитета, пре свега људског капитала и квалитета истраживања у два научна поља: техничко-технолошком и природно-математичком. Овај циљ се остварује кроз два механизма: кроз развој научно-истраживачког подмлатка и повратак научне дијаспоре. На овај начин, Рачунарски факултет мења забрињавајућу старосну пирамиду истраживача у Србији. Управо из тих разлога Рачунарски факултет је усвојио постојећу политику високог образовања, а предузима и подстицајне мере за останак најбољих дипломираних студената и истраживача, истовремено радећи на дугорочном плану повратка наших научника из дијаспоре.

Један од главних узрока лоше демографске структуре научне заједнице је значајан одлив мозгова током деведесетих година, који је успорен али до данас није заустављен. Велики део људи који су отишли је високообразован и чини научни кадар. Највећи број кадрова је управо из области природно-математичких наука, области електротехнике и информационих технологија. Ово је створило велику базу наших истраживача у дијаспори са којима треба успоставити јаче контакте кроз конкретне пројекте.

Један од пројеката је повратак истраживача на одређени период за време којег су им обезбеђени услови за рад, средства, као и неопходна опрема. Иако млада институција, Рачунарски факултет се може похвалити следећим научницима повратницима.

Вушковић Л. Кристина, Редовни професор

 

Докторирала је у области Алгоритама, комбинаторике и оптимизације, на Carnegie Mellon University у САД 1994. године. Обавила је постдокторске студије на Одсеку за комбинаторику и оптимизацију, University of Waterloo, од 1994. до 1996. године. Од 1996. до 2000. године др Кристина Вушковић радила је као доцент на Одсеку за математику, University of Kentucky. Године 1998. гостовала је на Федералном универзитету у Рио де Женеиро. Од 2000. године ради на Факултету за рачунарство, University Leeds, где је бирана у разна наставничка звања закључно са звањем редовног професора. Од 2007. године остварује сарадњу са Рачунарским факултетом, а од 2008. године запослена је на њему као редовни професор.

 

Јанковић Ј. Владимир, Редовни професор

 

Докторирао је на University of Notre Dame, Department of History and Program in the History and Philosophy of Science, 1998. године. На University of Kentucky радио је као наставник од 1996. до 2000. године. Од 2000. године ради у Центру за историју науке, технике и медицине, University Manchester, у разним истраживачким звањима. Од 2007. године остварује сарадњу са Рачунарским факултетом, а од 2008. године ради као стално запослени редовни професор.

 

Пржуљ Б. Наташа, Ванредни професор

 

Др Наташа Пржуљ дипломирала је 1997. године на Simon Fraser University, Department of Mathematics and Computing Science, BC, Canada. На University of Toronto, Department of Computing and Science, 2000. године одбранила је свој мастер рад. На истом универзитету одбранила је 2005. године докторску тезу под називом “Analyzing Large Biological Networks: Protein-Protein Internactions Example”. У пеиоду од 1995. до 1996. године радила је као Quality Assurance Engineer, за компанију Huges Aircraft of Canada Ltd, Richmond, BC, Canada. 1996. год. прелази на Simon Fraser University, Canada. За компанију Westech Information Systems, Vancuver, Canada, радила је у периоду 1997.–1998. године. Од 1999. до 2002. године је на University of Toronto где предаје у области дискретне математике. Године 2005. је постала Post-doctoral Fellow na Samuel Lunenfeld Research Institute, University of Toronto, где је анализирала моделе протеин-протеин интеракционих мрежа. Од 2008. године Наташа Пржуљ је члан University of Califotrnia Irvine (UCI) Cancer Centar. Исте године, изабрана је за ванредног професора на Рачунарском факултету где предаје неколико предмета на докторском студијском програму из Алгоритама, комбинаторике и оптимизације.

 

Др Подлесник В. Драган, Ванредни професор

 

Докторску тезу под насловом "Laser-controlled aqueous etching og GaAs" др Драган Подлесник је одбранио 1986. године, на Columbia University, New York, SAD. У периоду 1986. до 1990. године радио је на истом универзитету као Research Profesor, у области електротехнике. Након тога прелази у IBM Corporation, Yorktown, New York, најпре у Plasma R&D, као Advisory Scientist, где остаје до 1993. године, а затим у одељење за Logic and DRAM Internation, као Senior Scientist. Године 1994. се преселио у Калифорнију и запослио у Applied Materials, Santa Clara, California, као Senior Tehnologist. У периоду од 1999. до 2004. године радио је истовремено као генерални директор у Dielectric Etch Organization, The Conductor Etch Organization i u Silicion Etch Division, The Applied Materials. Од 2005. године налази се на положају техничког директора у New Business/New Product Organization и генералног директора компаније Lam Research Corporation, где је одговоран за истраживање и развој нових технологија у индустрији полупроводника. Од 2008. године ангажован је као ванредни професор на Рачунарском факултету, на докторском студијском програму из обраде сигнала у телекомуникацијама.

 

Др. Борислав Агапиев, доцент

 

Др. Борислав Агапиев је докторирао из области Рачунарских наука на Oregon Health & Science University. Радио је за компанију Intel у развојном одељењу Intel Pentium Pro microprocesors. После тога, био је оснивач и руководилац фирме Vast, Inc. где се бавио вертикалним Интернет претраживачима. Борислав Агапиев је 2006. године дошао на идеју да се направи дистрибуирани Интернет претраживач. Тако је настао Wowd.com, претраживач у реалном времену најновије генерације помоћу кога је могуће пронаћи најсвежије и најпопуларније странице са целог Интернета. Од самог почетка рада, највећи део развојног тима Wowd-a чинили су студенти РАФ-а, а тренутно од 27 developera, више од половине (тачније њих 18) су садашњи или свршени студенти РАФ-а. После дипломирања један број ових студената остао је на факултету, где данас раде као асистенти. Др Борислав Агапиев је ангажован као доцент на Рачунарском факултету од 2010. године.

 

Партнерство са дијаспором

 

Други вид стратешког опредељења Рачунарског факултета је партнерство са дијаспором кроз заједничке пројекте. Капацитет и квалитет научне дијаспоре у области рачунарства је врло значајан. Рачунарски факултет ради на идентификовању наших људи у иностранству и на прикупљању података о њима. Неколико водећих научника је укључено у научни рад на факултету кроз интересантан модел сарадње у виду учешћа на докторским студијским програмима. Научници који раде у иностранству укључени су у наставу на кључним предметима докторских студија. Такође, они ће водити студенте докторанте кроз научно усавршавање. Ови истраживачи држе редовне курсеве из својих области, доступне за ширу научну јавност.

 

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079