Студент Рачунарског факултета Лука Ђурић је у понедељак, 24. октобра 2022. године одбранио дипломски рад на тему Обрасци комуникације у микросервисној архитектури пред комисијом коју су чинили ментор др Бојана Димић Сурла и члан др Милан Видаковић.
У уводу свог рада Лука је истакао следеће:
Микросервисна архитектура је „начин дизајнирања софтвер апликација као скуп малих сервиса. Иако не постоји прецизна дефиниција овог архитектуралног стила, постоји много заједничких карактеристика код организације око пословних могућности, аутоматског отпремања, интелигенције у крајњим тачкама, као и децентрализована контрола језика и података“.
Из године у годину, микросервисна архитектура се показује као одлилчно решење за проблеме сервисних апликација које морају да скалирају глобално. Корисна је не само у технолошком смислу, већ и у организационом. Омогућава бољу расподелу одговорности између тимова. Међутим, као што комуникација између тимова постаје тежа како расте компанија, тако и комуникација између микросервиса је много комплекснија од монолитних архитектура.
…
У овом раду су описани чести обрасци у комуникацији микросервиса, и приказани примери њихове имплементације. Кроз ове обрасце можемо смањити зависност између сервиса и повећати перформансе кроз паралелно извршавање команди. Битно је напоменути да нема савршеног решења за све ситуације и потребно је извагати потребе пројекта и функционалности са ценама сваког решења.
Често се користи мешавина свих ових образаца. Како се акценат у микросервисним архитектурама ставља на независност, могуће је користити више различитих технологија, нпр. REST за синхрону комуникацију са корисницима, а gRPC за синхрону комуникацију између сервиса. Неке функционалности можемо имплементирати преко сага базираних на кореографији, а неке преко сага базираних на оркестрацији.
Разумевање ових образаца комуникације омогућава да се направи најбољи избор за сваки конкретан случај и примени одговарајући шаблон. Чак и у монолитним апликацијама је могуће применити неке од ових шаблона, поготову у системима који доста раде са базама података. – закључио је Лука.