Студенткиња Јована Лазић је у суботу, 2. септембра 2023. године одбранила свој мастер рад на тему Цртеж покрета и цртеж у покрету (Веза емотивног и сазнајног искуства) пред ментором др Ненадом Малешевићем и члановима комисије др Миланом Ђурићем и мр Миодрагом Манојловићем.
У уводу свог рада Јована је истакла:
Према Ранку Мунитићу музика и анимација су језици који у првом реду преносе осећања.
Различити погледи на уметност и уметничко стваралаштво доводе до тога да имамо широку лепезу израза и ауторских појава које на најразличитије могуће начине проговарају властитим језицима уметности. Једна од најзанимљивијих појава у уметности је дошла спојем уметности и технологије, уметничке и научне креативности. То је анимација. Она инкорпорира различите аспекте стваралаштва. Анимација је не само креативна дисциплина која окупља ствараоце из ликовне уметности, књижевности, филма, музике, сценографије и дигиталних медија, него је и метод истраживања код многих експерименталних стваралаца, који у анимацији виде могућности да на најкреативнији начин споје више дисциплина у један језик. Мултидисциплинарност није везана само за савремену праксу, она је укорењена у почецима рада на анимираним филмовима и експериментима са покретном сликом, па је стога оправдано тврдити да је анимација идеалан медиј за уравнотежење различитих искустава, при чему сваки од медија може да задржи своју специфичност. Анимација стога представља рад на процесуирању колективног искуства, али захтева од уметника-аниматора ауторефлексију, испитивање властитог рукописа. Појам Анимација, како га Боривоје Довниковић у својој књизи ”Школа цртаног филма” образлаже, истовремено означава технолошки процес и стваралачки захват, обликовни поступак и формулу могућег уметничког резултата.
…
Након периода бављења различитим визуелним изразима у графичком дизајну, највише техничким аспектима школских задатака, напокон могу рећи да сам на трагу личног израза у цртежу и анимацији. Кажем на трагу, јер сам већ неколико година тражила медиј кроз који ће емотивни живот бити каналисан, али у оном креативном облику какав сам наслућивала. У том периоду, интензивно сам користила туш и папир као мој основни алат за изражавање, то ме је опуштало, а туш на папиру ми је сам говорио куда даље, без потребе да о томе много размишљам. Није ми дуго требало да се ослободим терета школских задатака и да кренем да цртам оно што осећам и што свакодневно доживљавам. То сам све комбиновала са оним што носим као сећање, али и са оним што бисмо могли назвати маштом. У свим тим тренуцима стваралаштва, највише сам се препуштала интуицији. – закључила је Јована.
Фотографије са одбране доступне су у галерији.