Студент Рачунарског факултета Лука Митровић је у среду, 20. септембра 2023. године одбранио дипломски рад на тему Аутономна возила пред комисијом коју су чинили ментор др Јелена Васиљевић и члан др Душан Вујошевић.
У уводу свог рада Лука је истакао следеће:
Аутономна возила или аутоматизована возила су моторна возила која могу самостално да се крећу и није им потребан возач. Оваква врста возила имају могућност да врше све функције управљања и кретања које иначе врши човек у комерцијалним возилима док управља истим. Возач је потребан само да одабере дестинацију и не мора да врши било какву операцију током вожње. Безбедност је сигурно најзначајнија предност код аутономних возила. Такође, људи који због неког здравственог или било каквог другог ограничења нису у стању да управљају аутомобилом, не би били дискриминисани, већ би могли да користе ова возила као и сви остали.
Аутономна возила прикупљају информације из урбане средине и на тај начин се могу самостално кретати. Подаци се сакупљају уз помоћ видео камере, радарских сензора и ласерских даљиномера помоћу којих детектује мапе али друге учеснике у саобраћају. Возило помоћу ултра звучних сензора и сензора камере бележи информације које непрестано долазе. Обрадом података возило очитава бочне линије као и удаљеност осталих возила, али и све потребне податке који су му потребни за безбедно самостално кретање. Тумачењем добијених информација идентификују се и навигационе путање, препреке и саобраћајна сигнализација. Уз помоћ ласерске светлости одређена технологија омогућава да се обезбеде тродимензионалне мапе терена, висока прецизност удаљености па се самим тим омогућава безбедно заустављање возила.
…
Један од најприсутнијих разлога за увођење аутономних возила у саобраћај је већа безбедност на путевима. У теорији, када бисмо сви одједном почели да користимо овакве аутомобиле елиминисале би се скоро све саобраћајне незгоде изазване људским фактором. Статистика каже да сваке године у незгодама у које су укључена друмска возила широм света, живот изгуби 1,3 милиона људи, што је око 3,3 хиљаде дневно. Поред тога, између 20 и 50 милиона њих претрпи повреде које оставе привремене или трајне последице.
Осим веће безбедности, аутономна возила требало би да утичу и на смањење саобраћајних гужви и да доведу до мање потрошње енергетских ресурса, јер ће компјутер свакако економичније „возити“ него човек, без обзира на то које се погонско гориво користи – струја, водоник или нешто треће. Овакав аутомобил могао би да нас одвезе на посао или факултет, а затим да се самостално паркира у оближњој гаражи. Он би такође, током нашег радног времена, могао да се одвезе до куће, одвезе децу у школу и затим да се поново врати до нашег радног места. Такође, млади људи који још увек нису обучени за возаче или немају довољно искуства у вожњи, не би били ускраћени за коришћење индивидуалног превозног средства, као што је аутомобил. Аутономна возила која се могу рентирати могла би да смање или укину потребу за поседовањем сопственог аутомобила код већине људи јер би они помоћу смартфона могли у најкраћем року да изнајме исто такво возило и користе га само онда када им је потребно.
Ипак, увођење аутономних возила више ће погодити возаче професионалце (камионџије, таксисте, возаче аутобуса…), који би могли да остану без посла, него аматере за воланом.
Још један спорни детаљ у вези са будућим „аутомобилима без возача“ је злоупотреба од стране хакера. Све већа компјутеризација аутомобила и повезаност са Интернетом већ су довели до реалне опасности од напада хакера током вожње, а овај проблем постаће само већи када аутомобили једног дана буду потпуно аутоматизовани. – закључио је Лука.
Фотографије са одбране доступне су у галерији.