Студент Рачунарског факултета Никола Јован Реџић је у среду, 1. новембра 2023. године одбранио дипломски рад на тему Микросервисна архитектура система за резервације биоскопских карата пред комисијом коју су чинили ментор др Бојана Димић Сурла и члан др Душан Вујошевић.
У уводу свог рада Никола Јован је истакао следеће:
Циљ овог дипломског рада је да се истражи (појасни, испита, сагледа) примена микросервисне архитектуре у развоју система за резервацију карата за биоскоп.
Микросервисна архитектура је модеран приступ у развоју софтвера, који је стекао популарност последњих година. Карактерише га разбијање велике апликације на мање, аутономне услуге које међусобно комуницирају преко АПИ позива. Ове услуге се развијају и примењују независно, омогућавајући скалабилност, флексибилност и лакше одржавање. Резервација карата за биоскоп је уобичајена активност у индустрији забаве. Традиционални приступ изградњи система за резервацију карата за биоскоп обично укључује монолитне архитектуре, где су све функционалности чврсто повезане и интегрисане у једну апликацију. Овакав приступ може да носи са собом одређена ограничења и изазове, као што су потешкоће у додавању нових функција, ограничена скалабилност и велика зависност од хардвера. Штавише, монолитне архитектуре могу бити гломазне за одржавање и ажурирање, јер све промене направљене у једном делу система могу имати нежељене последице на друге делове система. Насупрот томе, микросервисна архитектура нуди решење за ове изазове разбијањем апликације на мање услуге које се могу независно применити и скалабилне су (прилагодљиве). Ове услуге се могу развити коришћењем различитих технологија, омогућавајући коришћење најбољих алата за сваку специфичну функционалност.
…
Главна сврха овог рада била је да демонстрира скоро универзалну применљивост микросервисне архитектуре, чак и у случајевима где су традиционално коришћене монолитне архитектуре. Наравно, са имплементацијом микросервисне архитектуре долазе нека специфична разматрања и изазови, као што је обезбеђивање правилне комуникације између сервиса и управљање скалабилношћу и отпорношћу система. Употреба микросервисне архитектуре омогућава бољу скалабилност, еластичност и модуларност у апликацији. Ипак, тако сложена архитектура као што је ова, без обзира на предности које има, не мора увек да буде прави избор. Понекад једноставнија монолитна архитектура може бити прикладнија.
За високо специјализоване апликације, које приоритет дају ефикасном и брзом извршавању, микросервисна архитектура можда није најбоље решење. Комуникација између сервиса се обавља помоћу ХТТП Протокола, који је скоро увек спорији од директне комуникације унутар једног сервера развијеног базираног на монолитној архитектури. Поред тога, трошкови управљања вишеструким сервисима и координација њихове интеракције могу да, поред повећања сложености, уведу и потенцијалне тачке неуспеха. – закључио је Никола Јован.
Фотографије са одбране доступне су у галерији.