Студент Рачунарског факултета Михајло Борисављевић је у петак, 13. септембра 2024. године одбранио дипломски рад на тему Контејнеризација у Савременом Рачунарству пред комисијом коју су чинили ментор др Петар Бојовић и члан др Немања Радосављевић.
У уводу свог рада Михајло је истакао следеће:
Кроз године, како су рачунари постајали моћнији, било је очигледно да се хардверски ресурси не користе у потпуности, што је био подстицај за истраживање нових начина како би се оптимизовало њихово коришћење. Тако су различити приступи виртуелизацији постепено еволуирали, од примитивних форми које су омогућавале покретање више оперативних система на једном физичком рачунару, до софистицираних система који омогућавају дељење ресурса између виртуелних машина у реалном времену. Ови напори у домену виртуелизације коначно су довели до креирања свеобухватних система који су омогућили трансформацију начина на који се рачунарски ресурси користе и управљају. Међутим, виртуелизација је донела одређене изазове и недостатке, посебно у смислу потрошње ресурса и сложености управљања. Како би се превазишли ови изазови, развијена је технологија контејнеризације. Тема контејнеризације постаје све релевантнија у модерном IТ окружењу, посебно са све већим захтевима за скалабилношћу, ефикасношћу и флексибилношћу апликација. Класичне методе коришћења виртуелних машина омогућиле су значајан напредак у развоју и имплементацији софтвера, али су убрзо почеле да показују ограничења у погледу ресурсне ефикасности и сложености управљања. У том контексту, контејнеризација нуди решење које омогућава боље искоришћење система, брже покретање апликација и једноставнију интеграцију у CI/CD процесе. Кроз рад се детаљно обрађују концепти виртуелизације и контејнеризације, с нагласком на технологије попут Docker-a, Kubernetes-a и OpenShift-a, које су постале стандард у овој области. У практичном делу рада, приказана је имплементација фронтенд апликације путем Docker-а и њена интеграција на OpenShift платформу, што демонстрира предности контејнеризације у стварним окружењима.
…
Кроз овај рад, јасно се види да контејнеризација представља револуционаран корак у развоју и имплементацији софтверских решења, омогућавајући бољу искоришћеност ресурса и једноставније управљање апликацијама у комплексним окружењима. Традиционална виртуелизација, иако значајна за унапређење IТ инфраструктуре, суочава се с изазовима као што су дуже време покретања система, већа потрошња ресурса и компликовано управљање. Насупрот томе, контејнеризација доноси агилност и ефикасност, обезбеђујући брже покретање апликација, мање режијске трошкове и већу флексибилност у скалирању апликација на различитим платформама. Имплементација контејнера путем Docker-а омогућава креирање лакших и преносивих апликативних јединица, док Kubernetes и OpenShift омогућавају оркестрацију и управљање контејнеризованим окружењима на вишем нивоу. Kubernetes нуди робустан систем за аутоматизацију рада са контејнерима у продукцији, али OpenShift додатно поједностављује овај процес пружајући интегрисане алате за управљање корисницима, сигурност и скалабилност. OpenShift-ова способност да омогући аутоматизовано постављање и управљање апликацијама кроз интеграцију са GitHub-ом и CI/CD процесима потврђује његову важност у савременим IТ процесима. Практични део рада демонстрира конкретну примену контејнеризације, где је фронтенд апликација успешно контејнеризована, постављена на OpenShift платформу и аутоматски имплементирана након сваког git push-а. Овај део рада не само да је показао техничку изведбу задатка, већ је истакао и значај сигурности у контејнеризованим окружењима, као и правилно руковање пермисијама и конфигурационим фајловима путем mount-овања config мапа. – закључио је Михајло.