Студенткиња Наташа Радуловић је у среду, 22. октобра 2025. године одбранила свој мастер рад на тему Упоредна анализа различитих боја шумова пред ментором др Селеном Вукотић и члановима комисије др Миланком Гардашевић и др Марком Младеновићем.
У уводу свог рада Наташа је истакакла:
Шум се уопштено односи на сваки нежељени звук који омета користан сигнал. Може се испољити као насумична осцилација електричних сигнала, поремећај аудио сигнала или као позадинска сметња у комуникационим системима. У основи, шум представља непожељан додатак сигналу који може смањити његову јасноћу, читљивост или употребљивост. Анализа и разумевање шумова су битни због побољшања укупног квалитета сигнала о којој год области да се ради (обрада слике, телекомуникације, музика). Без обзира на то да ли се ради о дигиталном или аналогном сигналу, присуство шума је нешто са чим се инжењери и истраживачи редовно суочавају, те се развијају различите методе за његово откривање, квантификацију и редукцију. Међутим, иако се најчешће доживљава као сметња, шум може имати и неке позитивне аспекте. Наиме, шум се може користити за прикривање других нежељених звукова, у музичкој продукцији шум се понекад намерно уводи како би се добила одређена боја тона, а све чешће су и студије које показују да шумови имају терапеутска дејства (подстичу опуштање, побољшавају концентрацију, смањују стрес, помажу при несаници). У неким случајевима, шум
се користи и као алат за тестирање система јер његови карактеристични спектрални обрасци омогућавају процену перформанси различитих уређаја и алгоритама.
…
Иако сиви шум производи звук који људском уху делује најуједначеније и самим тим најпријатније, и сви остали шумови су пронашли примену у терапијским методама. Коришћење ових шумова се показује као изузетно ефикасно у сврхе медитације, смиривања, успављивања, маскирања нежељених звукова, побољшања концентрације и памћења, смањења стреса и анксиозности.
Будући развој ове области свакако може бити у интеграцији шумова у савремене технологије, попут вештачке интелигенције са циљем иновативнијих начина управљања звучним окружењем. – закључила је Наташа.