Децембар, 2013.
Студенти Рачунарског факултета учествовали су на програмерском такмичењу „Marathon 24“ одржаном у Пољској. На финале такмичења пласирало се 30 тимова из 8 земаља, а међу њима и два тима са РАФ-а. Победници маратона били су домаћини, док је први тим са РАФ-а заузео 15. место (Душан Здравковић и Никола Стојиљковић, са Демјаном Грубићем – ПМФ Нови Сад). Наши студенти Димитрије Димић и Александар Миловановић, који су се такмичили са гимазијалцем Марком Станковићем из Ниша, имали су нешто лошији пласман, али су задовољни самим учешћем на овом несвакидашњем програмерском изазову.
„24 сата. 3 задатка. Сваки задатак је трајао целих 24 сата, у сталној комуникацији са серверима преко TCP/IP. Сваки задатак имао је 2 сервера. Задаци су били стварно изванредни, огромни, тешки. Први задатак био је игрица. Требало је направити бота који ће real-time да игра са другим ботовима на серверима једну стратегију. У њој се радило о рату, регрутовање војника, различите врсте војника, одабир где се напада, различити терени, видљивост, ограничен број команди… Други задатак је у ствари био 48 малих задатака. У просеку сваки од њих трајао је сат времена (два сервера по 24 задатка). Радило се о криптовању. Добијао се пример (текст, слика, песма, rar фајл…) и шта тај пример значи, кад се дектриптује. Онда исти тип примера треба декриптовати. Врло узбудљиво! Трећи задатак је био симулација градске мреже канализације. У сваком потезу постојала је лицитација за разне врсте цеви, тендер за постављање цеви у градску мрежу (под многим условима), са времена на време град је могао да понуди уговор власнику цеви и он је задађивао за сва поља која су добијала воду пролазећи кроз ту његову цев. Да би се избегао монопол свако је могао имати само један уговор.“ – Александар Миловановић описује само такмичење.
Финале је одржано у “Pomorskim Parku Naukowo-Technologicznym w Gdyni“, тек направљеној модерној згради намењеној науци. Такмичење су организовали CodeLime (млада фирма са изузетним програмерима, освајачима највећих светских такмичења), Asseco (софтверска фирма углавном за банкарска решења) и град Гдиња.
Александар износи и своје утиске о самом граду и Пољској: „У Пољској се поједе највише купуса по глави становника на свету. Стварно. 40 милиона људи. И јако су добри у програмирању, уз Русе и Украјинце најбољи у Европи и међу најбољима у свету. Гдањск је горе код залеђеног мора и великог бродоградилишта, Леха Валенсе и ту где почињу ратови. Пре другог светског ту су живели Немци (95%) и звао се Данциг, и био је град држава. После су Немци протерани ту су дошли Пољаци из Белорусије, Украјине и Литваније (раније источни делови Пољске). Пре рата Пољска је имала мало парче обале на Балтику између Немачких поседа, и ту село Гдињу, на само пар километара од Гдањска. Пошто је била једини излаз на море, у Гдињу је пуно улагано, брзо је расла и ширила се. Данас Гдиња има 250,000 становника, велику луку и, ето, и једно велико велико такмичење из програмирања.“ – закључује.