Алати засновани на рачунару
Информационе технологије имају корен у појашњењу два појма: информације као оплемењеног податка и технологије, коју објашњавамо као развој и примену алата, машина, матерјала и процеса који могу помоћи у решавању људских проблема. Интезивније помињање информационих технологија датира од средине прошлог века иако зачеци сежу знатно раније. Без информационих технологија је данас тешко замислити свакодневни живот изузимајући неке руралне и ненасељене области. Чак и када се човек у таквом окружењу, којим случајем нађе, врло брзо изрази потребу за коришћењем неког достигнућа информационих технологија. Крајем прошлог века информационе технологије постају и званично научна дисциплина, јер друштво прелази из индустријског у информатичко доба. Човекова тежња да управља свим и свачим што га окружује је еволуирала и довела друштво у доба где информационе технологије доминирају, а проблеми рационализације у индустрији се решавају управо алатима заснованим на рачунарима. Након почетка овог миленијума наступио је трећи стадијум глобализације. По теоретичару Томасу Фридману глобална платформа заснована на wеб-у настала је управо на темељима информационих технологија. Усмереност у економији више није на компаније већ на групе и појединце који користе глобалну такмичарску арену. Од пре двадесетак година компаније трпе притиске тржишта, друштва кроз политику и законе, али и притиске растућих информационих технологија. Захтеви приступачности информацијама расту. Технолошке иновације и застарелост се све чешће смењују, па су компаније принуђене да се окрећу бољем и интелигентном управљању подацима кроз усредсређеност на купце и услуге, електронску трговину, те склапање пословних алијанси, што је све у основи скопчано са коришћењем информационих технологија.
Информационе технологије у развијеном свету
Развијене државе попут оних из Северне Америка Западне Европе и Аустралије постављају неку врсту стандарда у коришћењу информационих технологија у свим областима живљења и деловања. Свет је постао подељен на оне који информационе технологије поседују и оне који их немају. Ова дигитални подела с друге стране оставља Јужну Америку, Африку и неке земље Блиског и Средњег истока. Свест око неминоновности употребе информационих технологија расте и са једне и са друге стране дигиталног јаза. Информационе технологије су запоселе све области, почев од војне индустрије, која је најчешће иницијатор и спонзор проналазака и иновација, па преко медицине, економије, образовања и туризма до забаве. Роботизација у индустрији уз коришћење информационих технологија је добила нови замах у односу на педесете године прошлог века када је започињала прва примена робота. У богатом свету расте друштвена одговорност према хендикепиранима, користе се информационе технологије у борби против свих видова криминала. У саобраћају се примењују електронске мапе, GPR системи и електронски сензори. Све се више форсира такозвани рад од куће са прекомпоновањем радног времена и радне локације.
Неразвијене земље и информационе технологије
У неразвијеним земљама свест око нужности коришћења информационих технологија расте и доводи до прескакања појединих степеница на лествици напретка и развоја. Али то се дешава само у неким областима живота. Сиромаштво је скопчано са многим друштвени и политичким појавама, а информационе технологије би требало да донекле ублаже јаз, бар када је у питању образовање и комуникација. Међутим, многе гране привреде су запостављене јер не могу да иду у корак са развијеним светом. Државе и становништва су осуђени на куповину често застарелих технологија. Међу њима су и информационе технологије. Ово се одражава и на неискоришћеност потенцијала младе популације. Довољно је да споменемо да читава Африка са 800 милиона становника има мање интернет конекције од Луксембурга са 400 хиљада становника. Таква несразмера у могућностима приступа и коришћења информационих технологија глобално гледано држи овај део света у једној врсти ропства и експлоатације.
Информационе технологије у Србији
Када разматрамо стање у нашој земљи, можемо рећи да је примена информационих технологија у порасту. Иако не можемо да се похвалимо најмодернијом инфраструктуром, потенцијали су велики и знатан број младих схвата да једино образовањем и едукацијом у области информационих технологија могу да обезбеде и задрже посао. Здравство, државна управа и финансијске организације попут банака, предњаче у области примене информационих технологија.
Информационе технологије на Рачунарском факултету
На Рачунарском факултету Београд се информационе технологије изучавају у склопу истоименог студијског програма, техничко технолошког поља, а на основним струковним студијама. Знања која се стичу кроз трогодишње школовање, као што су конфигурација и инсталација рачунарских мрежа, безбедност података, пројектовање и израда апликација, одржавање серверских и клијентских оперативних система, само су део опуса који су планом студија предвиђени на овом студијском програму. Студенти након завршетка школовања на студијском програму „Информационе технологије“ стичу звање струковног инжењера информационих технологија и система и спремни су да се упусте у било коју проблематику везану за информационе технологије.