Кутак за родитеље

Избор факултета је… стресан, важан, битан, пресудан.

Све то, али и много више од тога.
Ако се погреши, грешка је за читав живот. Правилан избор факултета омогућује квалитетнији и садржајнији, па и богатији, а свакако мање стресан живот.
Шта је то што би при избору професије требало да буде звезда водиља сваком младом човеку? Покушаћемо да одговоримо на нека питања која себи том приликом најчешће постављате и разрешимо неке дилеме.


Ко воли нека изволи, уколико су родитељи спремни да свршеног студента дуго издржавају.

Постоје добри државни и приватни, а постоје и лоши државни и приватни факултети. И код једних и код других постоје случајеви где се основано сумња да се дипломе продају, а постоје и они чије се дипломе стичу преданим радом.

Ако студент не жели да се „мучи“, него лагодно да „добије“ диплому, требало би да зна да су „лаки“ факултети већ стекли лошу репутацију и послодавци кандидате са „лагодним“ дипломама на конкурсу више ни не разматрају.

Услови за буџетско студирање су све оштрији и није далеко дан када ће ту погодност моћи да искористи само неколицина најбољих који положе све испите и то са високим просеком. Са друге стране и приватни факултети омогућују најбољима бесплатно студирање.

Новац који се уложи у студирање треба посматрати као инвестицију. Уколико је инвестиција скупља, али проузрокује брзо запошљавање на уносно радно место, новац није узалуд потрошен. У Америци су најбољи универзитети и најскупљи.

Не верујте рекламним кампањама („ми ћемо вас запослити“ - „наша диплома гарантује запослење“). Битно је да проверите само једно: у којим фирмама и на којим радним местима се свршени студенти запошљавају, јер је то прави и једини показатељ вредности факултета. И немојте се задовољити општим констатацијама, већ тражите конкретна имена и презимена, као и називе фирми и радних места.

Свака, па и фирме са само десетак запослених морају имати професионалца за рачунарске мреже;
Америчке врхунске компаније (Facebook, Google, IBM...) склапају уговоре о запослењу са нашим још недипломираним студентима, а онда их чекају и по годину дана да дипломирају, да би почели да раде за плате које су и за Америку врло  високе;
Озбиљан број великих и малих иностраних информатичких фирми (Microsoft...) отвара своје развојне и друге центре у Србији, јер им је то јефтиније, а нуде за наше прилике изузетне плате и плаћену летњу праксу;
Немачка је објавила дефицит великог броја информатичких стручњака у периоду до 2030. године (линк);
Информатичари су неопходни у свим гранама привреде и науке.
ЗАТО ШТО ДАЈЕ ЗНАЊЕ КОЈЕ ЈЕ ОДМАХ ПРИМЕНЉИВО.
ЗАТО ШТО ДАЈЕ УНИВЕРЗИТЕТСКУ ДИПЛОМУ ИНФОРМАТИЧАРА ИЛИ ИНЖЕЊЕРА РАЧУНАРСТВА.
ЗАТО ШТО ШКОЛУЈЕ СТУДЕНТЕ ПО НАЈНОВИЈИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА.
ЗАТО ШТО ИМА НАСТАВНИЧКИ КАДАР КОЈИ, ОСИМ АКАДЕМСКОГ, ПОСЕДУЈЕ И БОГАТО ПРАКТИЧНО ИСКУСТВО.
ЗАТО ШТО ИМА НАЈБОЉУ РАЧУНАРСКУ ОПРЕМУ НАМЕЊЕНУ СТУДЕНТИМА.
ЗАТО ШТО ИМА НАЈБОЉУ И НАЈЕФИКАСНИЈУ СТУДЕНТСКУ СЛУЖБУ.
ЗАТО ШТО СТУДЕНТИ ИМАЈУ НЕОГРАНИЧЕН ПРИСТУП ФАКУЛТЕТСКИМ РЕСУРСИМА.
Потребно, али недовољно! Компанијски испити Microsoft, Cisco, IBM, Cambridge, Adobe, Linux су само део онога што се изучава на факултетима.

Високе школе струковних студија су некадашње више школе, трају три године, по завршетку се добије звање струковни инжењер (у техничко-технолошком пољу). Нису чланице универзитета. Погрешно је мишљење да се после струковних студија могу уписати мастер академске студије на факултетима. По закону о високом образовању нису дозвољени преласци са струковних на академске студије, а ни обрнуто. 
Високе школе академских студија имају ранг факултета, изводе академске студије, осим докторских, али нису у саставу неког универзитета. Практично их у Србији и нема.
Факултети изводе академске студије, али могу организовати и струковне. За разлику од високих школа које могу имати само један студијски програм, факултети их морају имати најмање три. Факултети су обавезно у оквиру неког универзитета и, када их заврше, студенти добијају, у техничко-технолошком пољу на пример, звање инжењер (3 године студија), или дипломирани инжењер (4 године студија), или мастер инжењер (5 година студија).
Студенти РАФ-а раде у многим домаћим и страним компанијама - комплетан списак можете пронаћи овде.

"Кембриџ диплома" није диплома Универзитета у Кембриџу, као што ни "Београдска диплома" није диплома Универзитета у Београду.

Припремна настава и пријемни испит

Основне академске студије - припремна настава и пријемни испит: 


РАЧУНАРСКЕ НАУКЕ (25 студената)
програм основних академских студија који траје четири године и носи 240 бодова по ЕСПБ

РАЧУНАРСКО ИНЖЕЊЕРСТВО (25 студената)
програм основних академских студија који траје четири године и носи 240 бодова по ЕСПБ

РАЧУНАРСКИ ДИЗАЈН (20 студената)
програм основних академских студија који траје четири године и носи 240 бодова по ЕСПБ


Основне струковне студије - припремна настава и пријемни испит: 

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (30 студената)
програм основних струковних студија који траје три године и носи 180 бодова по ЕСПБ


ОНЛАЈН ПРИЈАВА ЗА ПРИПРЕМНУ НАСТАВУ И ПРИЈЕМНИ ИСПИТ 

Пример уплатнице

 

Упис на докторске студије

Докторске студије трају три године и носе 180 бодова по ЕСПБ. Упис на докторске студије је до 1. новембра, а истога дана почиње и настава. На Рачунарском факултету изводе се следећи докторски програми:

Услови уписа на докторске студије:

  • Завршене одговарајуће основне академске и мастер академске студије у укупном обиму од најмање 300 ЕСПБ, 
  • Положени испити на претходним нивоима студија из предмета који обезбеђују потребно предзнање за одговарајући студијски програм,
  • Знање енглеског језика и
  • Довољна просечна оцена или остварени научни радови, под једним од следећих услова:
    • лице које има завршене основне академске и мастер академске студије, са најмање 300 ЕСПБ, и општом просечном оценом од најмање 8 (осам) на основним академским и мастер академским студијама,
    • лице које има завршене основне академске и мастер академске студије, са најмање 300 ЕСПБ, и остварене научне радове, према бодовној листи из члана 8 Правилника о докторским студијама,
    • лице које има академски степен магистра наука може се, у складу са одредбом члана 128 Закона о високом образовању, уписати на трећу годину докторских студија.       

Упис кандидата са завршеним магистарским студијама

Кандидати који су завршили магистарске студије на одговарајућим факултетима могу уписати трећу годину докторских студија.

На докторске студије може се уписати:

  • Рачунарске науке - 5 кандидата,
  • Рачунарско инжењерство - 5 кандидата.

По закључењу конкурса формира се јединствена ранг листа кандидата који су конкурисали за упис на докторске студије. Листа се формира према бодовима који се рачунају на основу члана 8 Правилника о докторским студијама.

Страни држављани се уписују на докторске студије под истим условима у погледу школске спреме као и лица која су домаћи држављани. Испуњење услова се констатује на основу дипломе о стеченом образовању, као и садржаја студијског програма односно плана и програма завршених студија кандидата.

Кандидати који стекну право на упис подносе:

  • извод из матичне књиге рођених,
  • оригинале или оверене фотокопије стечених диплома на претходним нивоима академских студија и додатка дипломе или уверења о положеним испитима и потврде о средњој оцени,
  • две фотографије формата 3,5x4,5 cm,
  • фотокопија (не мора да буде оверена) нечиповане личне карте, или очитана чипована лична карта,
  • доказ о уплати школарине.

Пример уплатнице

Школарина

Гледано из угла студента, школарина представља неку врсту инвестиције капитала у сопствену будућност. Идеја Рачунарског факултета је да се студенту ова инвестиција вишеструко исплати, и то врло брзо након завршетка студија.

Једном речју, ми школујемо људе за светско тржиште, који ће имати светске плате, али то никако не значи да ће они морати да раде у иностранству. Осим тога, ту су и студенти из европских земаља, који ће свакако наћи рачуницу да студирају код нас, било у целости било кроз размену путем Европског система преноса бодова.

Школарина за основне академске, мастер и докторске студије

Цена академских студија (основних, мастер и докторских) је 2700 € за једну годину студија (за стране студенте школарина износи 4500 €). Она укључује предавања, вежбе и пратећу литературу, која може да буде у штампаном или електронском формату.

Све веће банке дају кредите. Неке дају наменске кредите за студирање, а неке опште готовинске кредите. И Рачунарски факултет кредитира студије и то у три рате. У том случају укупна цена је 3000 € - при упису се уплаћује 1.200 €, до 31. децембра 900 €, а до 1. априла 900 € (за стране студенте укупна цена је 5000 € - при упису се уплаћује 2000 €, до 31. децембра 1500 €, а до 1. априла 1500 €).

Максималан попуст од 40 % за МАСТЕР СТУДИЈЕ - за сваку завршену годину основних академских студија на Рачунарском факултету будући мастер студенти остварују право на 10 % попуста.

За мастер студије Софтверско инжењерство и мастер студије Информациони системи, генерацији студената 2020/2021 биће одобрен специјалан попуст од 40%, без услова да су завршили претходне студије на Рачунарском факултету.

Максималан попуст од 40 % за ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ - за сваку завршену годину основних академских и мастер студија на Рачунарском факултету будући докторанти остварују право на 8 % попуста.

Кандидати који су завршили магистарске студије на одговарајућим факултетима могу уписати трећу годину докторских студија.

Школарина за основне струковне студије

Цена струковних студија је 1800 € за једну годину студија (за стране студенте школарина износи 2700 €). Она укључује предавања, вежбе и пратећу литературу, која може да буде у штампаном или електронском формату. У случају плаћања на рате укупна цена је 2000 € - при упису се плаћа 800 €, друга рата од 600 € до 31. децембра и трећа од 600 € до 1. априла (за стране студенте укупна цена је 3000 € - при упису се плаћа 1200 €, друга рата од 900 € до 31. децембра и трећа од 900 € до 1. априла).

Генерацији студената 2020/2021 одобрава се специјалан попуст од 25% за све три године студија Информационе технологије, уместо 1.800 € цена је 1.350 € по години. У случају плаћања на рате уместо 2.000 € студенти ће плаћати 1.500 € - при упису се плаћа 600 €, друга рата од 450 € до 31. децембра и трећа од 450 € до 1. априла. Специјални попуст не важи за стране студенте.

Школарина за све студијске програме укључује:

  • наставу,
  • индивидуалне консултације,
  • полагање испита,
  • комплетну литературу у штампаном или електронском облику,
  • софтверске лиценце,
  • неограничени приступ интернету,
  • употребу осталих ресурса факултета,
  • све потврде, уверења, обрасце, дипломе, итд.

Једном речју, за студенте нема скривених трошкова.

Цене су изражене у еврима за једну годину студија, а плаћање се врши у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Упис на Рачунарски факултет

Услови за упис на прву годину студија

У прву годину студија, у школској 2009/2010. години, биће уписано до 110 студената на основне академске и основне струковне студије. Прву годину основних академских и струковних студија могу уписати кандидати са претходно стеченим средњим образовањем у трајању од четири године и положеним пријемним испитом у зависности од студијског програма.

  • За програм основних академских студија (Рачунарске мреже и комуникација и Рачунарске науке) услов је положен пријемни испит из математике и информатике

  • За програм основних струковних студија (Информационе технологије) услов је положен испит из информатике.


Збирке задатака за припрему пријемног испита можете набавити у секретаријату Рачунарског факултета.

 

Бодовање

Мерила за утврђивање редоследа кандидата чине општи успех у средњем образовању и резултат постигнут на пријемном испиту, на следећи начин:

  • општи успех у средњем образовању вреднује се тако што се збир просечних оцена сва четири разреда множи са два, тако да се највише може остварити 40 поена

  • резултат постигнут на пријемном испиту из математике и информатике за програме основних академских студија вреднује се са највише 60 поена (30 по испиту). Испит из информатике за програм струковних студија може донети највише 60 поена.

Право уписа имају кандидати који остваре по оба критеријума више од 51 поена.

Све информације биће објављиване на огласној табли и сајту Рачунарског факултета.

Упис на основне струковне студије

Основне струковне студије трају три године и носе 180 бодова по ЕСПБ. На Рачунарском факултету изводи се студијски програм:

» Информационе технологије.

Услови уписа на основне струковне студије:

  • Завршена средња школа у трајању од 4 године,
  • Положени пријемни испит из информатике.

Полаже се само пријемни испит из информатике, јер на самим студијама нема математичких, већ стриктно практичних предмета.

На основне струковне студије може се уписати 30 кандидата.

Упис кандидата врши се на основу редоследа на коначној ранг листи кандидата, која се формира на темељу општег успеха постигнутог у средњем образовању (максимално 40 бодова) и резултата пријемног испита из информатике (максимално 60 бодова). Опширније...

На Факултет се могу уписати и страни студенти који су претходно нострификовали диплому о завршеној средњој школи у четворогодишњем трајању. Ови кандидати морају владати српским језиком, што утврђује посебна комисија Факултета (о месту и времену рада комисије, кандидати ће бити лично обавештени), подносе на увид пасош, уверење да су здравствено осигурани и уверење о пребивалишту.

Уколико неки од примљених кандидата не обави упис након формирања ранг листе и у прописаном року, његово место заузима следећи кандидат, и тако редом до краја листе. Скреће се пажња свим кандидатима који остваре право на упис да се строго придржавају објављеног распореда уписа, а онима који се налазе иза њих на коначној ранг листи да потенцијално имају могућност уписа. Уместо кандидата који су стекли право уписа, а не упишу се на време, Факултет ће непосредно након истека времена предвиђеног за упис реажурирати коначну ранг листу и извршити упис оних студената који су „испод црте“, све до попуне свих слободних места, или до исцрпљивања листе квалификованих кандидата.

Кандидати који стекну право на упис подносе:

  • извод из матичне књиге рођених,
  • сведочанства сва четири разреда завршене средње школе или оверене фотокопије,
  • диплому о положеном завршном, односно матурском испиту, или оверену фотокопију,
  • две фотографије формата 3,5x4,5 cm,
  • фотокопија (не мора да буде оверена) нечиповане личне карте, или очитана чипована лична карта,
  • доказ о уплати школарине.

Пример уплатнице

Поткатегорије

  • Стипендије

    И најбољи уписују Рачунарски факултет – проверите зашто

    Од самог оснивања Рачунарски факултет талентованим и вредним средњошколским ученицима пружа прилику да студирају потпуно бесплатно. Сваке године десетак најбоље пласираних матураната на Српској информатичкој олимпијади (СИО) и државном такмичењу из информатике добија пуне стипендије за бесплатно студирање на основним академским студијама. До сада је ту могућност искористио велики број освајача медаља на међународним и награда на државним и СИО такмичењима.

    Рачунарски факултет, поред ових пуних стипендија, омогућује свим осталим матурантима пласираним на државно такмичење из информатике да конкуришу за двадесетак полустипендија (попуст од 50%) за све четири године студија на основним академским студијама. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.

    Списак стипендиста 2020/2021.

    За стипендије и полустипендије Рачунарског факултета за студијски програм основних академских студија Рачунарско инжењерство могу конкурисати и матуранти који су освојили награду на државним такмичењима у Србији из математике и физике.

    Позивамо и све матуранте из окружења који су освојили награде на државним такмичењима из информатике, а могу пратити наставу на српском језику, да конкуришу за стипендије и полустипендије Рачунарског факултета.

    Рок за пријаву: 31. мај. Коначна листа стипендиста и полустипендиста биће позната до 10. јуна.

    Преузмите образац - пријава за стипендију.

    Рачунарски факултет пружа шансу вредним студентима да стекну стипендију и током школовања.

    Студент сваке студијске године основних академских студија (који није стипендиста, полустипендиста или бивши ученик Рачунарске гимназије) са најбољим просеком (већим од 8.50) у зимском/летњем семестру (а да је положио све испите у јануарском/јунском испитном року и нема заостале испите из претходних година/претходног семестра) ослобађа се плаћања половине школарине за наредну школску годину.
    Једна полустипендија по семестру и години доделиће се студентима Рачунарских наука или Рачунарског инжењерства, а једна студентима Рачунарског дизајна.

    Сви студенти који положе све испите до краја јунског испитног рока (а нису корисници неких других стипендија) остварују право на попуст од 10% на школарину у следећој школској години.

    Стипендије за мастер академске студије студентима који су завршили Рачунарски факултет

    Студент четврте године основних академских студија (који није стипендиста, полустипендиста или бивши ученик Рачунарске гимназије) са најбољим просеком  у зимском/летњем семестру (а да је положио све испите у јануарском/јунском испитном року и дипломирао до 30. септембра текуће школске године) ослобађа се плаћања половине школарине за упис на мастер академске студије.

    Студент са највишом просечном оценом током четворогодишњих студија из категорије стипендиста, полустипендиста и бивших ученика Рачунарске гимназије, који дипломира до 30. септембра текуће школске године, ослобађа се плаћања целе школарине за упис на мастер академске студије за наредну школску годину.

    Поред поменутих стипендија, за студенте који су завршили основне академске студије на Рачунарском факултету са просеком преко 8.50, а уписују мастер академске студије, по један студент за Рачунарске науке и Рачунарско инжењерство (са најбољим просеком) биће ослобођен школарине.

    Стипендије за докторске студије

    Рачунарски факултет стипендира и студенте докторских студија, без услова да су претходне студије завршили код нас. Додељујемо највише до две стипендије за Рачунарске науке и до две за Рачунарско инжењерство, уз услов да кандидати имају просечну оцену на основним академским и мастер академским студијама најмање 9.00, као и да су квалитет и садржај претходних студија упоредиви са студијама на Рачунарском факултету.

    Бесплатно школовање на мастер академским и докторским студијама

    Кандидати који се упишу на мастер академске (Рачунарске науке, Рачунарско инжењерство, Софтверско инжењерство, Информациони системи) и докторске студије (Рачунарске науке, Рачунарско инжењерство), без услова да су претходне студије завршили на Рачунарском факултету, и имају на претходним студијама просечну оцену најмање 8.0, могу студирати бесплатно уколико се за време трајања студија запосле на Рачунарском факултету. Детаљније информације у секретаријату Факултета.