Modelovanje i simulacija kroz istoriju

Istorija simulacija se može posmatrati na razne načine. Može se govoriti o razvoju alata koji su korišćeni(od mehaničkih trenažera do modernih superračunara), problema na koje su primenjivani, o modelima koji su korišćeni pri simulacijama(diskretni, kontinualni, kombinovani), o razvoju preciznosti procena itd. U ovom tekstu ćemo se koncentrisati na istoriju modelovanja i simulacije u računarskim sistemima.

Опширније...

Razvoj računara u ex YU

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) je bila komunistička zemlja, koja je postojala u drugoj polovini 20. veka. Komunistička partija je odredila stroga uvozna pravila koja su uticala na razvoj računara u zemlji, koji je bio drugačiji od razvoja u zapadnom svetu. Kako je SFRJ bila nesvrstana zemlja, nije bilo utiicaja sovjetskog bloka. Bitan faktor razvoja informacionih tehnologija je bio akcenat koji se davao isključivo na jačanju domaće proizvodnje, pa samim tim i računara i njihovih delova.Do 1957. godine su inženjeri koristili takozvani algoritmare (šibere) i postojao je mehanički stoni kalkulator. Nomogram je prva konstrukcija pre analogne računarske tehnike. U to vreme je analogna tehnika bila mnogo razvijenija od digitalne. U Vinči je napravljen analogni računar i korišćeni su mrežni analizator, analogni računar za rešavanje jednačina sa 50 nepoznatih i diferencijalni analizator. Sve je upućivalo ka izradi digitalnog računara, čime bi se prekrila oblast računarstva. Kako je ova oblast u našoj zemlji bila nerazvijena, tako je naš stručni kadar sticao znanja u inostranim računarskim institutima: Tihomir Aleksić i Ahmed Madzić u Parizu, Vukašin Masnikosa u Darmštatu i Beču, Petar Vrbavac u Kembridžu, Dušan Hristović u Londonu.

Опширније...

Istorijski razvoj robotike

Čovek još od davnina pokušava da oponaša prirodu posmatrajući kretanja čoveka i životinja. Industrijska revolucija i pronalazak struje omogućili su korišćenje složenijih mehaničkih delova što je ubrzalo razvoj robotike. Roboti su vremenom postajali manji i korisniji, pa su sada nezamenljivi u industriji i kritičnim situacijama.

Опширније...

Istorijat razvoja tastatura

Kako je sve počelo (mašina za prevođenje pisama)

U nekim davnim starim vremenima, ljudi su uglavnom najviše imali dodira sa prirodom. Iskoristi su moć drveta i od njega napravili papir. Kasnije su (verovatno) došli na ideju da iskombiniju pisanje sa papirom, te su na taj način stvorili pismo. Pismo je za tadašnje ljude služilo kao način komunikacije. Brži način dostave je bio golub. Tada je mali broj ljudi imao sposobnost (talenat) za crtanje i pisanje.

Опширније...

Razvoj medijuma za prenos podataka

Optički uređaji za snimanje podataka su jako dugo u upotrebi. Prethodno poznat kao najstariji zvučni zapis Tomasa Edisona na fonographu, uređaju sličnog principa funkcionisanja kao gramofonske ploče, 2008. godine je izgubio tu titulu. Naučnici su otkrili 10-to sekundni snimak pesme, načinjen aprila 1860. godine, koji je snimljen na papiru koji je prethodno začadžavljen dimom uljane lampe. Usled pevanja, membrana fonoautografa je podrhtavala i mrdala iglu koja je ostavila trag na papiru. Izumitelj ovog uredjaja je nameravao samo da snimi zapis, a ne i da ga reprodukuje.

Опширније...

Razvoj baza podataka

Nastanak baza podataka se vezuje za Herman-a Holerith-a. On je 1884. god prijavio patent – sistem za automatsku obradu podataka (AOP). AOP je sluzio za popis stanovništva u SAD. Podaci su bili na bušenim karticama koji su se ručno ubacivali u uredjaj za očitavanje, a obrada podataka vršila se prebrojavanjem. Dotadašnja obrada podataka popisa trajala je 10-ak godina, a sa ovim izumom vreme obrade smanjilo se na šest nedelja. Ideja AOP-a je bila da se svaki stanovnik SAD prestavnja sa nizom od 80 karaktera – ime, godište itd. Od Holerith-ove kompanije nastao je današnji IBM.

Опширније...