У Београду је, у организацији Истраживачког центра за управљање квалитетом и поузданошћу (DQМ Истраживачки центар), у свечаној сали Грађевинског факултета, 25. и 26. јуна 2009. године одржана 12. међународна конференција о управљању квалитетом и поузданошћу ICDQM-2009 (Dependability and Quality Management). На конференцији су учествовали и професори Рачунарског факултета Доц. Др Радомир Јанковић и Доц. Др Драган Шалетић.
За најбољи рад из области научних истраживања, саопштен на прошлој, 11. конференцији, ове године награђен је доцент Др Радомир Јанковић са Рачунарског факултета у Београду.
У зборнику радова овогодишње, 12. међународне конференције ICDQM 2009, објављено је 145 радова, укључујући пленарна саопштења и саопштења, у следећим тематским областима:
- Инжењерство квалитета
- Инжењерство поузданости
- Конкурентно инжењерство
- Инжењерство система
- Војно инжењерство
- Менаџмент знањем и конкурентност организације
- Од теорије ка науци о организацији пословања
- Непрекидно унапредјење квалитета
Доц. Др Радомир Јанковић је председавао седницом која је за тему имала област Конкурентно инжењерство. У оквиру те седнице, представио је свој реферат: „Симулација поузданости swarminga групе наоружаних мобилних платформи“. Swarming је тактика која се све више узима у обзир у савременом конципирању извођења борбених дејстава. Мотивација за истраживање је у томе што би прилагођење постојећих оклопних и механизованих јединица за примену swarminga могло би да буде најбоља инвестиција у модернизацији технички слабије опремљених армија. У раду се разматрају резултати експеримената са реализованим симулатором, у којима група случајно распоредјених наоружаних мобилних платформи брани територију од надмоћније претње примењујући swarming.
Доц. Др Драган Шалетић је, у оквиру исте седнице, представио реферат: „Нанороботи – чиме располажемо, а шта нам још треба да бисмо их реализовали“, на коме је коаутор проф. Gyula Mester, са Универзитета у Сегедину. У раду су дати резултати развоја области нанороботике. Преглед указује на утицаје промене димензија на деловање и опажање у просторима нано димензија, и усредсредјује се на нанороботске манипулационе системе и њихове примене у наномонтажи, биотехнологији и конструисању и описивању ноелектромеханичких система. Потом се разматра будући развој. Указује се на области чији резултати би се могли користити у будућем развоју нанороботике. Предвиђање је да ће наука о материјалима, биотехнологија, наноелектроника и рачунарска техника имати користи од напретка у нанороботици. Разматрабе су и могућности развоја нанороботике у нашем региону.