ФОН Хакатон се одавно завршио. Не и за нас. Још увек поносно истичемо и причамо о успесима наших хакатонаца. Када кажем на успесима, мислим на прво и друго место које су освојили студенти Рачунарског факултета у Београду, на ФОН Хакатону одржаном 23. и 24. марта, на Факултету организационих наука у Београду, али и на учешће у финалу трећег тима, кога такође, чине студенти Рачунарског факултета у Београду. Неке од њих срела сам у читаоници, честитала успех и замолила за кратак разговор. Нисам желела да им одузмем много времена. Са осмехом на лицу, Михаило је рекао да ће радо разговарати са мном, цео тим. Договорили смо време и место. Нисам морала да их подсећам, баш као што сам претпоставила, тачно на време појавила су се та четири сјајна момка, носећи осмех и љубазност тако лако.
Сместили смо се у једну од учионица и исто тако са лакоћом, започели разговор. Замолила сам их да ми испричају нешто о себи, свом тиму и идеји којом су се представили на овогодишњем ФОН Хакатоу, о претходним искуствима и плановима за будућност. Занимало ме је како изгледа само такмичење, шта су то они конкретно направили, да ли су се са неким саветовали око решења, како је изгледало представљање идеје.
Али прво да их представим. Они су Бранко Фурулија, Михаило Вигњевић, Милош Милуновић и Вања Пауновић, студенти треће године Рачунарског факултета у Београду и чланови тима РАФX који је освојио друго место на ФОН Хакатону.
Они су још пуно тога постигли, али овога пута задржаћемо се на причи о Хакатону.
Четврти пут се такмиче под именом RAFX. Да су сјајна екипа говори податак да су прошле године освојили прво место, такође на ФОН Хакатону. Вања ми је открио да му је прошлогодишњи успех променио живот. Уз смех и остали су се сложили са њим. Након тог Хакатона уследила су гостовања на телевизијама, људи су чули за њих, разне компаније су желеле сарадњу са њима, а одлучили су да прихвате понуду за посао од компаније Телеком Србија.
Уз нови посао, вредно су учили до следећег ФОН Хакатона. Нису имали дилему да ли ће се поново пријавити. Како су ми објаснили, овогодишњи ФОН Хакатон ,који су организовали Удружење студената информатике ФОНИС и Истраживачко-развојни центар Факултета организационих наука у сарадњи са компанијом Сага, састојао се из два дела.
Први део такмичења назива се Tеch Challenge. То је такмичење које траје седам дана и на коме је учествовало осам екипа, састављених од по три или четири члана. Екипе су добиле задатак да креирају идеју која би могла да буде задатак хакатонцима, а тиче се проналажења ICT решења за очување безбедности у великим градовима. Током седам дана, колико је трајало такмичење Tеch Challenge тимови су слали идеје на задату тему, а онда су заједно са менторима, идеје разрађивали да би дошли до најбољег решења. На основу победничког решења Tech Challenge-а постављена је тема Хакатона.
Пре него што смо прешли на причу о томе како је изгледао Хакатон и како је изгледало њихово решење, Милош ми је детаљније испричао о задатим темама.
Прва тема био је полен, који је постао проблем великог броја људи. Требало је да се нађе решење које би се односило на решавање проблема везаних за полен.
Друга тема била је безбедност туриста. Требало је пронаћи решење које ће туристима омогућити, пре свега безбедан, али и угодан боравак у Београду. На пример, ако су у граду, скупови, утакмице, или нека друга дешавања, треба наћи начин како да се избегну делови града, који би због тих дешавања, евентуално били мање безбедни и за грађане и за туристе. Трећа тема тицала се решења везаних за загађеност ваздуха у Београду. И четврта тема се такође тицала безбедности људи у великом граду и како ми је Милош објаснио, то би била апликација која би израчунавала оптимално време, за које се стиже из једне тачке у другу, и ако корисник не би стигао за то оптимално време, апликација би другом кориснику то приказала као евентуалну опасност за онога ко је требао да стигне на одређено место, за предвиђено време. Све ове теме се односе на решавање проблема у Београду, а тимови су се опредељивали за једну од ове четири теме.
Након што су се определили за тему млади програмери, из дванаест тимова од којих је чак четири тима са Рачунарског факултета у Београду, имали су 24 сата да реализују своје софтверско решење.
RAFX тим односно Михаило, Вања, Бранко и Милош првобитно су имали идеју да направе систем који проналази нестале особе, анализом слика са друштвених мрежа. Како? Након upload-овања слике нестале особе, систем пролази кроз све јавне слике, снимке, сторије који су постављени у последњих пар дана и покусава да пронађе лице особе. Генијална идеја, морам признати, али са правне стране компликовано, бар за сад. Тако су им рекли на консултацијама.
Изабрали су тему полен и смислили следеће софтверско решење: chatbot који може бити интегрисан на било коју messaging платформу, на пример WhatsApp, Messenger, Viber, Telegram и који комуницира са корисником. Корисник, дакле, може chatbot -у одговорити на нека питања која се тичу алергија, на пример на коју је биљку алергичан и након тога њему се на телефону приказује мапа Београда. Та мапа бојама обележава делове града са мањом или већом концентрацијом полена биљке на коју је корисник алергичан. Пратећи мапу града, корисник може избећи нежељене потезе на којима су алергени, на које он реагује.
Бранко је објаснио зашто нису хтели да направе мапу која би сугерисала руту, којом би се ишло, а да се избегне полен. Зато што је немогуће добити податке о концентрацији полена на основу тренутних мерења. Сви подаци о концентрацији полена на територији Београда су резултати мерења која су обављена седам дана раније. А за седам дана атмосферски услови могу променти и концентрацију и област у којој се полен налази. Зато њихово решење не сугерише руту, већ помаже кориснику који пати од алергије да добије информације које би му помогле да избегне нежељене делове града.
Могла сам још много питања да поставим о овом њихом пројекту и да их слушам сатима, али морала сам пустити да се врате својим обавезама. Имали смо још толико времена да ми кажу да је у полуфиналу било шест тимова, да са поносом истакну да су од тих шест тимова, три била са Рачунарског факултета у Београду, да су имали десет минута да жирију представе своје решење, да је осим добре идеје битно имати и добру презентацију.
Они су имали и једно и друго и поново су заблистали на ФОН Хакатону освојивши друго место. Пожелела сам им још пуно хакатона, захвалила на разговору и као што смо се лако и уз осмех упознали, сада смо се, исто тако лако поздравили једноставним ”Здраво”. До следећег виђења.