FON Hakaton se odavno završio. Ne i za nas. Još uvek ponosno ističemo i pričamo o uspesima naših hakatonaca. Kada kažem na uspesima, mislim na prvo i drugo mesto koje su osvojili studenti Računarskog fakulteta u Beogradu, na FON Hakatonu održanom 23. i 24. marta, na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, ali i na učešće u finalu trećeg tima, koga takođe, čine studenti Računarskog fakulteta u Beogradu. Neke od njih srela sam u čitaonici, čestitala uspeh i zamolila za kratak razgovor. Nisam želela da im oduzmem mnogo vremena. Sa osmehom na licu, Mihailo je rekao da će rado razgovarati sa mnom, ceo tim. Dogovorili smo vreme i mesto. Nisam morala da ih podsećam, baš kao što sam pretpostavila, tačno na vreme pojavila su se ta četiri sjajna momka, noseći osmeh i ljubaznost tako lako.
Smestili smo se u jednu od učionica i isto tako sa lakoćom, započeli razgovor. Zamolila sam ih da mi ispričaju nešto o sebi, svom timu i ideji kojom su se predstavili na ovogodišnjem FON Hakatou, o prethodnim iskustvima i planovima za budućnost. Zanimalo me je kako izgleda samo takmičenje, šta su to oni konkretno napravili, da li su se sa nekim savetovali oko rešenja, kako je izgledalo predstavljanje ideje.
Ali prvo da ih predstavim. Oni su Branko Furulija, Mihailo Vignjević, Miloš Milunović i Vanja Paunović, studenti treće godine Računarskog fakulteta u Beogradu i članovi tima RAFX koji je osvojio drugo mesto na FON Hakatonu.
Oni su još puno toga postigli, ali ovoga puta zadržaćemo se na priči o Hakatonu.
Četvrti put se takmiče pod imenom RAFX. Da su sjajna ekipa govori podatak da su prošle godine osvojili prvo mesto, takođe na FON Hakatonu. Vanja mi je otkrio da mu je prošlogodišnji uspeh promenio život. Uz smeh i ostali su se složili sa njim. Nakon tog Hakatona usledila su gostovanja na televizijama, ljudi su čuli za njih, razne kompanije su želele saradnju sa njima, a odlučili su da prihvate ponudu za posao od kompanije Telekom Srbija.
Uz novi posao, vredno su učili do sledećeg FON Hakatona. Nisu imali dilemu da li će se ponovo prijaviti. Kako su mi objasnili, ovogodišnji FON Hakaton ,koji su organizovali Udruženje studenata informatike FONIS i Istraživačko-razvojni centar Fakulteta organizacionih nauka u saradnji sa kompanijom Saga, sastojao se iz dva dela.
Prvi deo takmičenja naziva se Tech Challenge. To je takmičenje koje traje sedam dana i na kome je učestvovalo osam ekipa, sastavljenih od po tri ili četiri člana. Ekipe su dobile zadatak da kreiraju ideju koja bi mogla da bude zadatak hakatoncima, a tiče se pronalaženja ICT rešenja za očuvanje bezbednosti u velikim gradovima. Tokom sedam dana, koliko je trajalo takmičenje Tech Challenge timovi su slali ideje na zadatu temu, a onda su zajedno sa mentorima, ideje razrađivali da bi došli do najboljeg rešenja. Na osnovu pobedničkog rešenja Tech Challenge-a postavljena je tema Hakatona.
Pre nego što smo prešli na priču o tome kako je izgledao Hakaton i kako je izgledalo njihovo rešenje, Miloš mi je detaljnije ispričao o zadatim temama.
Prva tema bio je polen, koji je postao problem velikog broja ljudi. Trebalo je da se nađe rešenje koje bi se odnosilo na rešavanje problema vezanih za polen.
Druga tema bila je bezbednost turista. Trebalo je pronaći rešenje koje će turistima omogućiti, pre svega bezbedan, ali i ugodan boravak u Beogradu. Na primer, ako su u gradu, skupovi, utakmice, ili neka druga dešavanja, treba naći način kako da se izbegnu delovi grada, koji bi zbog tih dešavanja, eventualno bili manje bezbedni i za građane i za turiste. Treća tema ticala se rešenja vezanih za zagađenost vazduha u Beogradu. I četvrta tema se takođe ticala bezbednosti ljudi u velikom gradu i kako mi je Miloš objasnio, to bi bila aplikacija koja bi izračunavala optimalno vreme, za koje se stiže iz jedne tačke u drugu, i ako korisnik ne bi stigao za to optimalno vreme, aplikacija bi drugom korisniku to prikazala kao eventualnu opasnost za onoga ko je trebao da stigne na određeno mesto, za predviđeno vreme. Sve ove teme se odnose na rešavanje problema u Beogradu, a timovi su se opredeljivali za jednu od ove četiri teme.
Nakon što su se opredelili za temu mladi programeri, iz dvanaest timova od kojih je čak četiri tima sa Računarskog fakulteta u Beogradu, imali su 24 sata da realizuju svoje softversko rešenje.
RAFX tim odnosno Mihailo, Vanja, Branko i Miloš prvobitno su imali ideju da naprave sistem koji pronalazi nestale osobe, analizom slika sa društvenih mreža. Kako? Nakon upload-ovanja slike nestale osobe, sistem prolazi kroz sve javne slike, snimke, storije koji su postavljeni u poslednjih par dana i pokusava da pronađe lice osobe. Genijalna ideja, moram priznati, ali sa pravne strane komplikovano, bar za sad. Tako su im rekli na konsultacijama.
Izabrali su temu polen i smislili sledeće softversko rešenje: chatbot koji može biti integrisan na bilo koju messaging platformu, na primer WhatsApp, Messenger, Viber, Telegram i koji komunicira sa korisnikom. Korisnik, dakle, može chatbot -u odgovoriti na neka pitanja koja se tiču alergija, na primer na koju je biljku alergičan i nakon toga njemu se na telefonu prikazuje mapa Beograda. Ta mapa bojama obeležava delove grada sa manjom ili većom koncentracijom polena biljke na koju je korisnik alergičan. Prateći mapu grada, korisnik može izbeći neželjene poteze na kojima su alergeni, na koje on reaguje.
Branko je objasnio zašto nisu hteli da naprave mapu koja bi sugerisala rutu, kojom bi se išlo, a da se izbegne polen. Zato što je nemoguće dobiti podatke o koncentraciji polena na osnovu trenutnih merenja. Svi podaci o koncentraciji polena na teritoriji Beograda su rezultati merenja koja su obavljena sedam dana ranije. A za sedam dana atmosferski uslovi mogu promenti i koncentraciju i oblast u kojoj se polen nalazi. Zato njihovo rešenje ne sugeriše rutu, već pomaže korisniku koji pati od alergije da dobije informacije koje bi mu pomogle da izbegne neželjene delove grada.
Mogla sam još mnogo pitanja da postavim o ovom njihom projektu i da ih slušam satima, ali morala sam pustiti da se vrate svojim obavezama. Imali smo još toliko vremena da mi kažu da je u polufinalu bilo šest timova, da sa ponosom istaknu da su od tih šest timova, tri bila sa Računarskog fakulteta u Beogradu, da su imali deset minuta da žiriju predstave svoje rešenje, da je osim dobre ideje bitno imati i dobru prezentaciju.
Oni su imali i jedno i drugo i ponovo su zablistali na FON Hakatonu osvojivši drugo mesto. Poželela sam im još puno hakatona, zahvalila na razgovoru i kao što smo se lako i uz osmeh upoznali, sada smo se, isto tako lako pozdravili jednostavnim ”Zdravo”. Do sledećeg viđenja.