Student Računarskog fakulteta Vojin Pupavac je 17. oktobra 2019. odbranio diplomski diplomski rad na temu Primena računarstva u razvoju samovozećih vozila i njihov uticaj na svet i društvo pred komisijom koju su činili mentor dr Dušan Vujošević i dr Petar Bojović.
„U ovom radu je opisana istorija razvoja automobilske industrije, ko su trenutni tržišni igrači i šta možemo očekivati od bliske budućnosti. Pomenute su velike kompanije koje rade na razvoju samovozećih rešenja i opisane su prednosti i mane samovozećih automobila, odnosno njihov uticaj na društvo.
Može se zaključiti da će samovozeći automobili imati pozitivan uticaj na čovečanstvo, ali samo ako se pravilno razvijaju paralelno sa zakonima koji ih neće ograničiti, već im omogućiti što kvalitetnije funkcionisanje i bezbedonosne evaluacije u skladu sa zakonom. Da bi samovozeći automobili postali stvarnost, prvo se kod ljudi mora podići svest o njihovom uticaju i svim benefitima koje ćemo kao čovečanstvo imati od njih.
Vrlo je verovatno da će se trenutni studenti računarskih nauka u nekom trenutku svoje poslovne karijere baviti razvojem rešenja za samovozeća vozila. Neki će na njima raditi direktno, a neki posredno. Jedno je sigurno, oni dolaze i samo je pitanje trenutka kada će u potpunosti zaživeti. Čak i u Srbiji postoji nekoliko firmi koje se bave razvojem samovozećih automobila, a jednu od njih drži moj poznanik. Njen naziv je YDrive. [38]
Ovu temu sam odabrao kako bih se bolje upoznao sa konceptom samovozećih automobila, jer su svakako jedna od stvari bez koje nećemo moći zamisliti svakodnevnicu, a vrlo rado bih voleo da radim na nekoj od funkcionalnosti koja će direktno uticati na zadovoljstvo korisnika.
Za sam kraj, predstavio bih svoje viđenje jednog od potencijalnih modela kako bi samovozeći automobili mogli brzo da se prošire na čitave gradove. Samovozeći automobili su već u današnje vreme veoma bezbedni ukoliko se na ulicama nalaze isključivo sa drugim samovozećim vozilima. U tim situacijama, oni međuosobno veoma jasno komuniciraju svoje namere i u takvim situacijama ne dolazi do grešaka niti sudara. Greške nastaju kada autopiloti loše procene namere drugih vozača. Ono što bih predložio jeste da se određeni delovi gradova zatvore isključivo za samovozeće automobile i da samo njima bude dozvoljen pristup (Identično kao što je u strogim centrima nekih evropksih prestolnica dozvoljen ulaz isključivo električnim automobilima). Jednom kada se samovozeći automobili dokažu kao sjajna rešenja u tim uskim i zatvorenim krugovima, trebalo bi samo postepeno povećavati te teritorije u kojima bi bio zabranjen pristup ostalim vozilima kojima ne upravljaju autopilot. Kroz par godina, gradovima bi isključivo cirkulisala samovozeća vozila i ne bi dolazilo do nesreća, a ljudi bi uživali i u svim ostalim benefitima navedenim u ovom radu“.
„Na samom kraju bih želeo da izrazim zahvalnost:
Računarskom fakultetu i svim profesorima koji su mi omogućili školovanje i pomogli na profesionalnom putu i razvoju. Naučio sam veliki broj različitih stvari i imao priliku da upoznam izvanredne ljude i stručnjake među profesorima i kolegama studentima.
dr Dušanu Vujoševiću, mentoru ovog rada, koji mi je omogućio da obradim jednu ovako zanimljivu i aktuelnu temu, i koji je uvek bio tu za sva moja pitanja i otvoren za sve vrste sugestija.“
Slike sa odbrane diplomskog pogledajte ovde.