Студенткиња Рачунарског факултета Тамара Миленковић је у уторак, 25. октобра 2021. године одбранила дипломски рад на тему БЦЈР алгоритам декодовања пред комисијом коју су чинили ментор, др Десимир Вучић и члан, др Селена Вукотић.
У уводу свог рада Тамара је истакла следеће:
При преносу података, услед шума може доћи до грешке при преносу појединачних бита, или грешке на групи бита у низу. Како бисмо омогућили детекцију грешке и њену корекцију, уводимо заштитно кодовање. У зависности од примене, алгоритме за декодовање делимо у две групе : алгоритме који на излазу дају вероватноће да је сваки од битова пренете
кодне речи јединица, и алгоритме који дају највероватнију пренету кодну реч.
Године 1974. Бал, Кок, Јелинек и Равив (Bahl, Cocke, Jelinek, Raviv) објавили су алгоритам декодовања, који доноси одлуке по максималној апостериорној вероватноћи (MAP – Maximum Aposteriori Probability). У њихову част, овај алгоритам се данас назива BCJR алгоритам декодовања.
С обзиром на то да је овај алгоритам био комплекснији од Витербијевог (Viterbi algorithm) алгоритма није коришћен у пракси чак двадесет година, али са појавом Turbo кодова 1993. године, овај алгоритам је поново добио на значају.
Алгоритам се може применити како на линеарне блок кодове, тако и на конволуционе кодове. Штавише, њиме се обезбеђује оптимално одлучивање код било ког система описаног trelisом.
…
У посматраном примеру у овом раду, симболи на улазу у телекомуникациони канал су једнако вероватни, па у том случају је оптималан МЛ алгоритам и нема превише смисла користити BCJR алгоритам који је знатно комплексинији. Осим предности за случај када априорне вероватноће појављивања симбола у каналу нису једнаке, BCJR алгоритам се може користити и у итеративном декодовању. У овом процесу се добијене апостериорне вероватноће мењају током времена, све док не постану довољно велике да се изврши квалитетна процена.
Иако веома “скуп” алгортам, који захтева велики број операција и велику колиину меморије за израчунавање, BCJR и његове једноставније верзије су најефикаснији у декодовању са минималном вероватноћом грешке, па су самим тим веома употребљиви у савременој теорији информација. – закључила је Тамара.
Фотографије са одбране доступне су у галерији.