Рачунарски факултет може се подичити професорима какви се срећу на престижним светским универзитетима. Професори Рачунарског факултета су међу најбољим стручњацима из својих области, учесници многобројних домаћих и међународних, научних конференција, ангажовани на великом броју истраживачких пројеката, гостујући и ванредни професори многих светских универзитета.
Један из низа ових брилијантних стручњака је и ванредни професор Рачунарског факултета др Иван Елезовић.
Професор др Иван Елезовић на Рачунарском факултету предаје музичку продукцију и дизајн звука, али је и ванредни професор на Jackson State Универзитету у САД-у.
Професор др Иван Елезовић дипломирао је музичку композицију и електроакустичну музику на Универзитету Manitoba, Winnipeg, магистрирао је на McGill Универзитету, Монтреал и докторирао на Универзитету Illinois. Студирао је са еминентним светским стручњацима као што су Michael Matthews, Randolph Peters, Zack Settel, Alcides Lanza, Guy Garnett, Erik Lund и Scott Wyatt. Дела професора Елезовића извођена су на значајним фестивалима и такмичењима широм света те се као композитор нашао у монографији “Паралелне историје” у издању Музиколошког института САНУ. Како изгледа композиторски а како професорски позив из угла професора др Ивана Елезовића?
Запослени сте на Рачунарском факултету у Београду. Зашто сте се одлучили да предајете на РАФ-у?
Постоји одређен број факултета данас у свету који пружају савремене, а самим тим и иновативне академске програме, као што је Мултимедијални дизајн на Рачунарском факултету. С обзиром на то да смо двадесет и једну годину у 21. веку, постаје јасно да академске институције, које нуде савремене академске програме флексибилне да се мењају како тржиште захтева и да иду у корак са савременим технологијама, имају будућност пошто самим тим имају шта и да понуде. Једна од савремених тенденција на пољима разних уметничких поља је константна присутност мултимедијалних приступа које захтевају од садашњих и будућих генерација студената да спајају неколико врста уметности у одредјене пројекте. Када се на овакав приступ дода и свеопшта дигитализација, на коју целокупна уметност није имуна, добијамо један свеобухватни програм који, са једне стране прати савремене тенденције педагошких приступа као што је мултимедија а са друге, дигитализацију различитих врста уметности. Препознајући овакав приступ, није ми било тешко да се одлучим да будем део овако осмишљеног програма, за који верујем да има одличну перспективу и будућност.
Предајете и на Jackson State Универзитету. Шта предајете на ова два факултета? Да ли има сличности у ономе што предајете?
На Jackson State Универзитету предајем на Музичкој академији која у основи нуди студентима широк спектар музичких предмета на пољу ове специфичне уметности. Поред тога, шеф сам катедре на теорији музике и композицији која подразумева и електроакустичну музику. Музички предмети, на одсеку за Мултимедијални дизајн на Рачунарском факултету који је осмишљен тако да је главни акценат на предметима музичке продукције, обухватају процесе снимања, миксовања и мастеринга са обраћањем пажње и на дизајн звука. Треба истаћи да су предмети музичке продукције у функцији осталих уметничких предмета на програму, са циљем што веће повезаности са другим уметничким пољима зарад поспешивања мултимедијалног аспекта самог програма. Из тог разлога је генерално тешко упоредити оба програма јер су им полазне основе као и факултети на којима се налазе ови програми прилично различити.
Ви сте композитор чија су дела извођена у Северној и Јужној Америци, Аустралији, Европи и Азији. Како је бити композитор и професор у исто време? Колико се та два занимања искључују или допуњују?
Тешко ми је да раздвојим стваралачки рад са едукативним јер су очекивања на оба факултета на којима сам активан таква, да поред педагошког рада, настављам да радим на личном професионалном усавршавању, тако да су те две ствари самим тим последично повезане. На индивидуалном усавршавању се, недвосмислено надоградјује искуство а самим тим и неопходна ширина која се много лакше преноси и на мој педагошки приступ у раду са студентима. Разна искуства са светских фестивала где су ми се дела изводила, различите презентације, гостовања на универзитетима, као и награде које сам освајао, не само да ми помажу у самоактуелизацији већ и у разумевању културолошких разлика, а самим тим и студената из земаља у којима сам био, а у некима и живео, што мислим да је једно од битнијих аспеката самог педагошког приступа. Дакле, као што сам поменуо, тешко је те две ствари одвојити у мом случају пошто мислим да се педагошки приступ заједно са стваралачким радом у виду компоновања једноставно уклапа и допуњује.
Шта саветујете својим студентима и да ли имате неку своју врсту “филозофије” када је у питању професорски/менторски рад?
Лично ми је битно да поред градива које је важно и планирано да се пређе на сваком предмету, студенти добију и део искуства која могу да им пренесем из свог непосредног рада, како би били спремнији за стваран и реалан живот који их чека после завршених студија. Када сам већ поменуо стваран и реалан живот после факутета, важно је да студенти знају какве и које су им могућности са завршеном струком, како да дођу до њих и како да раде на самоактуелизацији. Исто тако, покушавам да скренем пажњу студентима да је велика конкуренција у готово свим уметничким областима и да се свако од њих труди да покупи што више знања на факултету, пошто ми је лично искуство показало да се никада не зна у каквим ће се ситуацијама наћи и шта ће им бити потребно у различитим моментима каријере. Мислим да је важно да свако од наших студената верује у свој рад, таленат и креативност које, уз неопходну посвећеност и одлучност, може да помогне у прављењу завидне каријере сваког студента понаособ.
Да ли можете да прокоментаришете рад на РАФ-у са студентима, шта могу научити из области дизајна звука, колико ће им то знање значити у будућим професијама?
Идеја предмета Музичке продукције је да се студенти музички описмене, како би могли да одговоре разним изазовима тј. пројектима у коме је у највећем броју случајева укључена нека врста музике, звука или ефекта, које би студенти требало да знају, направе или исконструишу, како би могли да професионално одговоре овој врсти изазова. Без обзира колико су студенти талентовани за једну или неку другу врсту уметности, мислим да је важно да знају да примене све оно што им нудимо на Рачунарском факултету, јер је у питању широк спектар предмета, које воде професори који, несумњиво поседују велики потенцијал, услед чега свако од студената треба да искористи прилику, да пре свега, напредује на индивидуалном плану. Поента је да, што више знања и искуства добију од онога што им се нуди на факултету, лакше ће им бити касније у професионалном раду.
Шта бисте поручили младима који размишљају да упишу Мултимедијални дизајн на РАФ-у? Зашто да упишу баш РАФ?
Мислим да је Мултимедијални дизајн на Рачунарском факултету, пре свега, спој талентованих професора, иновативног програма, завидне организације, квалитетне опреме коју факултет нуди, флексибилности програма и генерално талентованих студената. Разлог уписивања оваквог програма лежи у праћењу савремених тенденција образовања, као и у увођењу брзих промена у сам програм, како би се на овај начин остало у кораку са савременим педагошким токовима и образовањем.