Студент Рачунарског факултета Јован Гавриловић је у уторак, 1. фебруара 2022. године одбранио дипломски рад на тему Управљање ризицима у рачунарству пред комисијом коју су чинили ментор др Душан Вујошевић и члан др Милош Раденковић.
У уводу свог рада Јован је истакао следеће:
Пројекат можемо посматрати успешним ако испуњава временске норме, с одређеним квалитетом унутар планираног буџета. Међутим, сваки пројекат је изложен ризицима, без обзира на његову величину, сложеност, пројектног особља, пројектног менаџера, заинтересоване стране.
Ризик је догађај који ако се оствари може имати позитиван или негативан утицај на планове пројекта. Најчешћи разлог зашто пројекти прекораче планирана временска очекивања као и буџет је коришћење само методологије критичне путање приликом планирања управљања ризицима у популарним алатима. То јасно доводи до предвиђања која нису објективна и често су непрецизна. Зато је потребно издвојити време за управљање ризицима као посебан део управљања пројектима како би се омогућили или бар повећале шансе за остваривање зацртаних циљева на пројекту без изненађења.
…
Овај рад је и замишљен да прикаже фазе управљања ризиком, проблеме, методологије као и неке алате у одређеним фазама који могу помоћи да се целокупан процес управљања ризицима темељно одради. У раду су наведени ресурси потребни за овај процес као и важност да се темељно приступи од почетка пројекта управљану ризицима. Јасно је да за управљање ризицима је неопходно стручно особље, и да је грешка да овакав процес надгледа само пројектни менаџер. Наведено је такође како би требао да изгледа крајњи резултат једног регистра ризика као документа и колика је његова улога у целом пројекту. Управљање ризицима без данашњих алата није конкурентно нити је могуће одржавати га. Коришћење алата данас је постао стандард за све организације које желе посветити пажњу управљању ризицима. Куповина оваквих алата не сме се посматрати као трошак. Треба посматрати да такви алати само у фази планирања пројекта отплате себе због уштеде времена и пружања могућности да се почетне и најважније фазе ефикасно одраде.
Оно што остаје питање јесте зашто су баш пројекти из IT-а најнеуспешнији, иако се каже да је IT грана која најбрже напредује. Поред свих хардверских и софтверских алата, поред свих ресурса који се улажу у то, без обзира на специфичност области стање је и даље лоше. Јасно је да је проблем у понављању истих грешака у свим областима управљања пројектом. Оно што би свим организацијама требало да буде златно правило јесте „Препознати ризик је напола избегнут.” – закључио је Јован.
Фотографије са одбране доступне су у галерији.