Verovatno se mnogi sećaju onih dana kada je kompanija Microsoft bila tek mali proizvođač računarskog softvera. Naravno, kompanija nije počela da prodaje svoj najpopularniji proizvod Windows, sve do 1985. godine, a operativni sistem nije postao popularan sve do pojave Windows 95, ali takav uspeh je omogućio kompaniji da poboljša proizvode i uđe u nove privredne grane. Kompanija je uspela da iskoristi nove mogućnosti poslovanja tako što je kupovala druge kompanije.
Danas je Microsoft moćna kompanija koja je prisutna u skoro svakom uglu tehnološkog tržišta. Microsoft Windows i njegova bezbrojna izdanja su neki od najčešće korišćenih računarskih operativnih sistema širom sveta, a Microsoft takođe poseduje značajan udeo na tržištu video-igara u Sjedinjenim Državama i Evropi zahvaljujući svojoj liniji Xbox konzola. Mnoge funkcije u nedavnim verzijama i ažuriranjima Windows-a napravile su kompanije koje poseduje Microsoft, a neke od najboljih Xbox igara razvili su studiji koji su radili direktno pod kontrolom kompanije.
Međutim, te podružnice su generalno dobro poznate. Sasvim smo sigurni da skoro svi znaju da je Microsoft vlasnik Bethesda ZeniMax, a Visio je poznato ime, jer se toliko preduzeća oslanja na njegov softver za dijagram toka. Međutim, neke kompanije su u vlasništvu Microsoft-a, a da ljudi to ne znaju. Možda te organizacije nisu toliko poznate, ili su možda posle preuzimanja poslovale kao i obično, tako da niko nije shvatio da je organizacija deo Microsoft porodice. Navešćemo deset tehnoloških brendova i njihovih odgovarajućih aplikacija i usluga za koje verovatno niste znali da su u vlasništvu Microsoft-a.
Kada velika tehnološka kompanija želi da kupi manja preduzeća, obično traži organizacije sa sličnim ili analognim iskustvom i ciljnom publikom. Skoro niko ne bi očekivao od kompanije za kompjuterski softver da se bavi uslugom koja pomaže korisnicima da se povežu i prijave za posao.
Praktično svi koji su se prijavili za posao u poslednje dve decenije koristili su, ili u najmanju ruku znaju za LinkedIn. Usluga nudi obilje alata i funkcija za traženje posla koji pomažu korisnicima da pronađu nove mogućnosti i povežu se sa potencijalnim poslodavcima ili budućim saradnicima. Čak i kada se ljudi ne prijavljuju na otvorene pozicije ili ne šalju biografije, mnogi koriste LinkedIn samo da ćaskaju ili objavljuju svoja najnovija dostignuća. Na kraju krajeva, umrežavanje i portfelji su važni za proces zapošljavanja.
Kompanija Microsoft je, 2016. godine, kupila LinkedIn za 26,2 milijarde dolara, što predstavlja najskuplju akviziciju u to vreme i drugu najskuplju do sada. U stvari, kompanija Microsoft je oborila taj rekord kad je kupila Activision Blizzard za 75,4 milijarde dolara 2023. godine. Uglavnom, društvena mreža LinkedIn je nezavisna od Microsoft-a, jer je zadržala sve svoje odlike, od kulture do izvršnih direktora. Zahvaljujući toj kupovini, LinkedIn je mogla još više da proširi svoj uticaj koristeći Microsoft-ove servere u oblaku. Verovatno zbog takve nezavisnosti, većina ljudi ne zna da je LinkedIn član Microsoft porodice.
GitHub
Postojanje kompanije Microsoft zavisi i od njene sposobnosti da pravilno programira sopstvene proizvode, kao što je Windows, a programiranje je grupni napor koji zahteva od korisnika da čuvaju i dele svoje projekte. Zbog toga je potpuno prirodno da Microsoft kupi kompaniju koja je specijalizovana za upravljanje projektima u oblasti programiranja.
GitHub je ogromna platforma za upravljanje projektima otvorenog koda koja omogućava korisnicima da kreiraju, čuvaju i dele kôd za praktično bilo koji program koji im padne na pamet, a sve u granicama zakona. Usluga čak ima alate koji pomažu u organizovanju projekata, kao što su praćenje grešaka i uputstva kako treba nešto da se uradi. Svako može da pristupi kodovima uskladištenim u GitHub trezorima, ali da bi ih stvarno uređivali ili započeli projekat, korisnici moraju da se registruju na stranici.
Kompanija Microsoft je 2018. godine kupila GitHub za 7,5 milijardi dolara kako bi „ojačala posvećenost slobodi, otvorenosti i inovacijama programera“. Takav postupak kompanije nije nikog iznenadio pošto je stalno prihvatala alate za projekte otvorenog koda prethodnih godina. Ipak, mnogi korisnici Windows-a verovatno nisu bili upoznati sa kupovinom pošto je GitHub zadržao svoju nezavisnost i bilo mu je dozvoljeno da pruža usluge za sve programere bez obzira na to u kojoj privrednoj grani rade, ili koji programski jezik ili operativni sistem koriste. Naknadna preuzimanja, kao u slučaju alatke za analizu koda Semmle, samo su povećale GitHub-ovu produktivnost i održivost za Microsoft.
Nuance Communications
Obično kompanije ulažu značajna sredstva kad treba da kupe organizacije visokog profila. Kada je kompanija Microsoft potrošila 75,4 milijarde dolara na Activision Blizzard, znala je da je, u stvari, uložila u mašine za štampanje novca, kao što su Call of Duty i World of Warcraft. Međutim, kao što ćete videti na našoj listi, kompanija je takođe potrošila priličnu svotu novca na kupovinu kompanija za koje verovatno nikada niste čuli.
Skoro nepoznata kompanija Nuance Communications je proizvođač kompjuterskog softvera specijalizovanog za prepoznavanje govora i veštačku inteligenciju koja pomaže u generisanju dokumentacije i obrazaca. Na primer, jedan proizvod spomenute kompanije može da automatizuje postupak popunjavanja kliničkih dokumenata, što obavljaju lekari, dok je drugi program zasnovan na oblaku koji omogućava korisnicima da diktiraju sve što im je potrebno da zabeleže na papiru.
Kompanija Microsoft je 2022. godine kupila Nuance Communications za 19,7 milijardi dolara, što je treća najskuplja akvizicija u istoriji kompanije. Međutim, postavlja se pitanje šta je Microsoft video u kompaniji Nuance i zašto je bio spreman da plati najvišu cenu. Možda ćete se iznenaditi kad saznate da kompanija Nuance postoji od 1992. godine i da je prilično uspešna. Microsoft je kupio Nuance verovatno zbog toga što je kompanija stekla ogromno iskustvo u tehnologiji veštačke inteligencije i stručnost u oblastima, kao što su finansije i zdravstvo. Konačno, Microsoft nudi usluge u oblaku za pružaoce zdravstvenih usluga još od 2020. godine, pa ko bi mogao bolje da pomogne u unapređivanju tog proizvoda?
Skype
Današnju tehnologiju određuje sposobnost da bez problema poveže mnoštvo korisnika koji su prilično udaljeni. Aplikacije za video-konferencije su mnogobrojne tako da korisnici imaju izbor, ali je Microsoft odlučio da nadmaši konkurenciju nudeći jednu uz svaki Windows. Naravno, pošto je kompanija kupila programera aplikacije.
Aplikaciju Skype ne treba posebno predstavljati. Program je jedan od najčešće korišćenih servisa za video-konferencije. Aplikacija se pojavila u prvoj deceniji novog milenijuma da bi omogućila deljenje kućne bežične mreže, ali osnivači su joj brzo promenili svrhu da bi glasovni pozivi postali pristupačni ili čak besplatni uz pomoć peer-to-peer tehnologije deljenja podataka. Softver ove aplikacije je ušao u fazu alfa testiranja 2003. godine, posle čega je ubrzo usledila javna beta verzija. Tako je program prerastao u globalnog telekomunikacionog giganta.
Microsoft je 2011. godine kupio Skype za neverovatnih 8,5 milijardi dolara. Zahvaljujući toj kupovini, Microsoft je počeo da integriše aplikaciju Skype ne samo u svaku kopiju Windows-a, već i u mnoge Microsoft brendirane uređaje, uključujući Xbox One. Ta kupovina je kompaniji bila dobar izgovor da konačno ukine Windows Live Messenger, a zauzvrat je Skype morao da koristi kompanijine superčvorove umesto da se oslanja na peer-to-peer tehnologiju. Microsoft je takođe ugradio nekoliko novih funkcija u Skype, od kojih poslednja koristi veštački inteligentan softver kompanije. To obuhvata veštački inteligentnog Bing chatbota i zamagljenje pozadine.
GIANT Company Software
Uvek postoje različita mišljenja u vezi sa tim koji je antivirusni softver najbolji. Mnoštvo kompanija nudi kako besplatne antivirusne programe, tako i one koje treba platiti, a svi pružaju brojne funkcije zaštite, i iako antivirusna aplikacija kompanije Microsoft nije apsolutno najbolja, ona i dalje može da se bori sa najboljima. Dakle, kako je kompanija proizvela takav moćni alat? Tako što je kupila drugu kompaniju koja to može da napravi.
GIANT Company Software je nekada bila prestižna programerska kompanija koja se specijalizovala za anti-špijunski softver i proizvode za bezbednost na internetu. Vodeći program kompanije GIANT Software bio je, naravno, GIANT AntiSpyware. Microsoft je 2004. godine, objavio da je kupio GIANT Company Software da bi unapredio sopstveni antivirusni softver. Program je postao Windows Defender, koji je konačno dobio naziv Microsoft Defender.
Teško je reći da li Microsoft i dalje poseduje GIANT Company Software kao nezavisnu kompaniju. Rad kompanije GIANT Software nije se menjao i služi kao osnova za program Microsoft Defender. Bez tih početnih sredstava, ne bi postojao Microsoft Defender, ili bi bio potpuno drugačiji.
Mojang
Većina studija za igre koje je Microsoft kupio radi na naslovima koji se prave isključivo za Xbox i Windows platforme. Na primer, Bungie se prvobitno specijalizovao za igre za Windows i Macintosh, ali nakon što je Microsoft kupio studio, razvijao je isključivo naslove za Xbox. Međutim, za neke kompanije to je uobičajeno čak i kada su u vlasništvu Microsoft-a.
Mojang je kompanija koja stoji iza globalnog fenomena poznatog kao Minecraft. Fenomen je u početku bio tek zabavna igra o preživljavanju i stvaranju, a prerastao je u franšizu koja obuhvata knjige, igračke, heroje koji se snalaze u lavirintima dok se bore protiv čudovišta, strateške igre u realnom vremenu i predstojeći film. Minecraft je toliko popularna igra da se bezbroj drugih kompanija prijavilo samo da bi njihovi likovi bili predstavljeni u prilagođenim temama. Što je još važnije, dok se igra Minecraft prvobitno pojavila na personalnom računaru, njeni sporedni proizvodi se pojavljuju na skoro svakoj konzoli na tržištu, uključujući Xbox, PlayStation i Nintendo uređaje.
Microsoft je kupio nekoliko studija za igre pre nego što je kupio Mojang 2014. godine, ali te kupovine nisu privukle posebnu pažnju. Tada je kompanija Microsoft potrošila 2,5 milijardi dolara, ali je prvi put kupila dobro uspostavljen studio čiji su proizvodi bili prisutni na više platformi. Što je još važnije, za razliku od prethodnih studija, Mojang nije bio u obavezi da se opredeli samo za jednu konzolu. Kompanija je nastavila da objavljuje Minecraft na personalnim računarima, PlayStation i Nintendo konzolama, kao i na mobilnim platformama. Mojang je čak dodao i mogućnost igranja igara ne različitim platformama. Zbog toga jednostavno zaboravite da je kompanija Microsoft tu umešana već celih deset godina.
Svi programeri igre Call of Duty
Većina ljubitelja računarskih igara povezuje Call of Duty sa kompanijom Activision, ali lako se zaboravlja da je kompanija samo izdavač. Zaista, toliko studija doprinosi franšizi Call of Duty da nam je teško da pratimo ko šta radi, ali kada je Microsoft kupio Activision Blizzard, stekao je i vlasništvo nad svim tim studijima.
Call of Duty je franšiza koja se pojavila davne 2003. godine sa originalnim naslovom kojeg je razvio studio Infinity Ward. Studio je radio na nastavku koji je objavljen 2005. godine, ali je Treyarch razvio Call of Duty 3, objavljen 2006. godine, dok se Infinity Ward usredsredio na naredno poglavlje franšize, Call of Duty 4: Modern Warfare. Da bi se pridržavali godišnjeg rasporeda izdavanja, ta dva studija su se smenjivala, ali su ih ubrzo podržale i dopunile kompanije kao što su SledgehammerGames, Raven Software, Beenox i High Moon Studios.
Kada je Microsoft kupio Activision Blizzard, dobio i sve studije vezane za naziv Call of Duty kao deo ugovora. Ti studiji su i dalje tehnički nezavisni od kompanije. Štaviše, s obzirom na dinamičnu prirodu industrije video-igara, to vlasništvo može da se promeni u svakom trenutku.
Konačno, Microsoft je zatvorio mnogo studija samo 2024. godine, a kreatori Crash Bandicoot, Toys For Bob prekinuli su veze sa kompanijama Activision Blizzard i Microsoft iste godine. Dakle, koliko dugo će ti studiji ostati pod kompanijom Microsoft? Vreme će nam pokazati.
Havok engine
Svaka video igra je napravljena sa pogonom koji diktira kako sve funkcioniše. Pa, skoro sve. Aspekte, kao što su borbena mehanika i striming tekstura generalno kontrolišu podsistemi pogona. Međutim, neki pogoni nisu opremljeni za simulaciju fizike. U tom slučaju, programerima je potrebna pomoć.
Havok Engine je deo softvera specijalizovanog za fiziku i simulaciju teksture. Ako u video-igri postoji sudar dva lika ili objekta u realnom vremenu i glavni pogon to ne može da iznese, programeri se okreću Havok-u. Pogon takođe pruža mogućnosti pronalaženja putanje za NPC (engl. non-playable character). Ako ste igrali video igricu, verovatno ste videli bar jedan aspekt Havok pogona u akciji. Havok je korišćen za naslove kao što su Monster Hunter World: Iceborne, Final Fantasy XVI, Elden Ring, pa čak i Animal Crossing: New Horizons.
Microsoft je kupio Havok još 2015. godine kako bi pomogao svojim studijima da naprave naprednije i bolje razvojne alate. Međutim, kao što ste verovatno primetili, svaka gore navedena igra pokrenuta je mnogo posle 2015. To je zato što je Havok pre kupovine licencirao svoj pogon svakom programeru koji je želeo da ga koristi, a to se posle kupovine nije promenilo. Možda se studiji u vlasništvu kompanije Microsoft odriču naknada za licenciranje? U svakom slučaju, u Havok-u se i dalje posluje normalno, uprkos tome što je u vlasništvu Microsoft-a skoro deceniju.
Simplygon
Vizuelizacija sveta igara je balansiranje između vernosti i efikasnosti. Većina studija želi da njihove igre izgledaju što je moguće lepše, ali ako 3D igra izgleda suviše lepo, platforma može da padne, što se i događa. Mnogim pogonima je potrebna pomoć pri određivanju šta treba da se prikaže u potpunosti i gde i kada nešto može da se ubrza da bi se poboljšale performanse.
Simplygon je jedan od najčešće korišćenih paketa za optimizaciju 3D igara. Strogo čuvana tajna svetova video-igara je da bi učitavanje na čitavom nivou bilo neefikasno i verovatno katastrofalno. Programi kao što je Simplygon pomažu u smanjenju računarskog opterećenja tako što određuju šta može da se učita i šta zahteva sredstva visoke vernosti i šta može da koristi modele niskog poligona da bi se uštedela memorija. Sigurno ste igrali bar jedan naslov koji koristi Simplygon. Igre kao što su The Witcher 3: Wild Hunt, Alan Wake 2, Devil May Cry 5, i Resident Evil 7: Biohazard pokreće spomenuti program.
Kompanija Microsoft je, 2017. godine, objavila da je kupila Simplygon kako bi pomogla u unapređenju 3D tehnologije. Od 2024. godine, kupovina je omogućila studiju Simplygon da napravi ozbiljan napredak. Slično kao kod Havok-a, Simplygon je licencirao svoj paket programerima pre nego što je Microsoft kupio kompaniju i nastavlja da to čini, što znači da većina ljudi možda ne shvata da Microsoft čak poseduje Simplygon.
AT&T Network Cloud
AT&T ne dominira tržištem kao nekada, ali kompanija je opstala, iako se posledice i dalje osećaju. To je dovelo do toga da proda deo svojih usluga Microsoft-u jedva godinu dana nakon što su dve kompanije počele da sarađuju.
Ako nikada niste čuli za AT&T Network Cloud, reći ćemo vam da je to usluga u oblaku spomenute kompanije. Sistem je napravljen tako da ga koristi praktično svaki operater bez žrtvovanja sigurnosti ili diferencijacije, zbog čega je kompanija Microsoft bila toliko zainteresovana.
Microsoft i AT&T su 2021. godine, ušli u partnerstvo kako bi premestili svoju 5G mobilnu mrežu u Microsoft Cloud. Ta saradnja omogućila je usluzi Microsoft Azure da upravlja saobraćajem mobilne mreže kompanije AT&T, a 2022. godine to partnerstvo je preraslo u punu akviziciju. Azure i dalje upravlja oblakom, ali kupovina je dala Microsoft-u mnogo više hibridne infrastrukture za rad. Microsoft je čak zamislio mrežu u oblaku koja bi mogla da se popravi i zaštiti upotrebom samooptimizirajuće veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Zvuči savršeno kada se vaše poslovanje usredsređuje na dva glavna proizvoda u kojima je ugrađeno umrežavanje u oblaku.
Naravno, AT&T je i dalje nezavisan entitet i samo je deo tehnologije umrežavanja u oblaku koji se pridružio kompaniji Microsoft.