O usponu generativne veštačke inteligencije neprestano se razgovara u tehnološkim krugovima. Ipak, novo istraživanje Banke federalnih rezervi Sent Luisa, Univerziteta Vanderbilt i Harvard Kenedi škole otkriva koliko se zaista generativna veštačka inteligencija umešala u svakodnevni poslovni život, a rezultati su zapanjujući. Prema studiji pod nazivom The Rapid Adoption of Generative AI, tehnologija veštačke inteligencije širi se brže od prethodnih transformativnih tehnologija, kao što su personalni računari ili internet.
Navešćemo vam pet zapanjujućih zaključaka iz studije, koja je anketirala hiljade američkih radnika da bi se procenilo usvajanje generativne veštačke inteligencije kako na radnom mestu, tako i kod kuće.
1. Generativna veštačka inteligencija je već šire prihvaćena nego što računari nekada u istoj razvojnoj fazi
Generativna veštačka inteligencija se širi brže nego što je bilo ko mogao da predvidi. Samo dve godine nakon javnog objavljivanja ChatGPT-a, 39,4% Amerikanaca starosti od 18 do 64 godine prijavilo je da koristi generativnu veštačku inteligenciju, a 28% je koristi na poslu. S druge strane, računarima je bilo potrebno tri godine da bi dostigli stopu usvajanja od 20%.
„Generativna veštačka inteligencija je usvojena brže od računara ili interneta“, pišu istraživači. „To se dogodilo, jer se generativna veštačka inteligencija brže usvaja kod kuće u poređenju sa računarom, verovatno zbog razlika u prenosivosti i ceni.“ Tom bržem usvajanju je doprinela i činjenica da je pristup alatkama, kao što su ChatGPT i Google Gemini, bio lak i jednostavan, što je od ključne važnosti.
2. Generativnu veštačku inteligenciju koriste svi, a ne samo oni koji se bave visokom tehnologijom
Iako možete da pomislite da će generativnu veštačku inteligenciju koristiti uglavnom programeri softvera ili stručnjaci koji proučavaju podatke, istraživanje pokazuje da je usvajanje široko rasprostranjeno u svim granama privrede. U stvari, svaki peti radnik koji je zaposlen u građevinarstvu, montaži, održavanju i transportu, dakle nešto nižeg stepena obrazovanja, redovno koristi generativnu veštačku inteligenciju na poslu.
„Usvajanje generativne veštačke inteligencije najčešće je u oblastima menadžmenta, poslovanja i među računarskim zanimanjima, gde stopa korišćenja prelazi 40%“, navodi se u radu. „Ipak, svaki peti fizički radnik i svaki peti radnik bez fakultetske diplome takođe redovno koristi generativnu veštačku inteligenciju na poslu.“
To nam pokazuje da veštačka inteligencija više nije rezervisana za visokokvalifikovane ili specijalizovane uloge. Od pisanja izveštaja do generisanja kreativnih ideja, generativna veštačka inteligencija se koristi u iznenađujućem broju zadataka u raznovrsnim zanimanjima.
3. Usvajanje veštačke inteligencije odražava trend povećanja nejednakosti na radnom mestu
Baš kao što je revolucija personalnih računara dovela do veće nejednakosti na radnom mestu, kada su računari pomogli visokokvalifikovanim radnicima da automatizuju rutinske zadatke, usvajanje generativne veštačke inteligencije moglo bi da ubrza taj trend. Studija je pokazala da je veća verovatnoća da će mlađi, obrazovaniji radnici i radnici sa višim primanjima koristiti veštačku inteligenciju na poslu.
Primetno je da radnici koji imaju diplomu fakulteta ili još viši stepen obrazovanja imaju dvostruko veće šanse da koriste veštačku inteligenciju nego oni koji je nemaju (40% prema 20%). Istraživači upozoravaju da bi to moglo da pogorša postojeće nejednakosti na tržištu rada.
„Upotreba generativne veštačke inteligencije je češća među mlađim, obrazovanijim radnicima i radnicima sa višim primanjima. To je značajno, jer je revoluciju personalnih računara pratila rastuća nejednakost na tržištu rada“, pišu autori.
4. Veštačka inteligencija već štedi vreme pri obavljanju raznih zadataka
Kada su u pitanju specifični zadaci, radnici koriste generativnu veštačku inteligenciju ne samo za pisanje kodova ili nekog usko stručnog posla. Najčešća upotreba veštačke inteligencije na poslu obuhvata pisanje, administrativne zadatke i tumačenje teksta ili podataka. U stvari, 57% onih koji koriste veštačku inteligenciju na poslu izjavilo je da je koriste kao pomoć pri pisanju zadataka, a 49% je reklo da je koristi za traženje informacija.
Istraživači primećuju da je „stopa korišćenja na poslu premašila 25% za svih deset zadataka na našoj listi“, naglašavajući koliko je generativna veštačka inteligencija postala korisna u svim funkcijama na poslu. Bilo da se radi o sumiranju izveštaja ili generisanju novih ideja, veštačka inteligencija već štedi značajno vreme zaposlenima.
5. Veštačka inteligencija bi mogla da poveća produktivnost rada u Sjedinjenim Državama, ali još je rano da se donose definitivni zaključci
Studija je došla do možda najuzbudljivijeg zaključka, a to je da bi generativna veštačka inteligencija mogla da pruži značajan podsticaj produktivnosti rada. Na osnovu trenutnih obrazaca korišćenja, istraživači procenjuju da je između 0,5% i 3,5% svih radnih sati u SAD trenutno potpomognuto generativnom veštačkom inteligencijom. Oni dalje procenjuju da bi to moglo da dovede do povećanja produktivnosti rada između 0,125% i 0,875%.
„Ako pretpostavimo da generativna veštačka inteligencija povećava produktivnost zadataka za 25%, što je prosečna procena u pet nasumično izabranih studija, to bi značilo da će doći do povećanja produktivnosti rada između 0,125 i 0,875 procenata ako se nastavi sa sadašnjim tempom upotrebe“, objašnjava se u studiji.
Međutim, autori upozoravaju da te procene moramo prihvatiti sa rezervom, s obzirom na ranu fazu usvajanja generativne veštačke inteligencije. Iako je potencijal tehnologije neverovatno ogroman, njen dugoročni uticaj na privredu zavisiće od toga koliko duboko bude ugrađena u svakodnevne poslovne tokove.