Tehnologija je neodvojivi deo našeg svakodnevnog života, a uređaji, kao što su pametni telefoni, računari i televizori igraju glavnu ulogu u tome kako ljudi rade, odmaraju se i igraju. Zbog toga nas ne iznenađuje činjenica da su tehnološke kompanije uglavnom i najveće kompanije na svetu. Iako postoje neki značajni izuzeci, kao što su državna kompanija za naftu i prirodni gas Saudi Aramco i trgovački gigant Walmart, većina najvećih kompanija na svetu je na ovaj ili onaj način usredsređena na tehnologiju.
Apple, Microsoft, Nvidia, Amazon i Alphabet vrede bilione dolara zbog čega su poznati preduzetnici, kao što su Bil Gejts, Ilon Mask i Mark Zakerberg među najbogatijim ljudima koji su ikada živeli. Međutim, iako su ta dobro poznata imena često zaštitni znak spomenutih tehnoloških kompanija, istina je da većina njih ima iznenađujuće raznolik skup vlasnika koji se sastoje od pojedinaca i investicionih kompanija.
Navešćemo vam ko zapravo poseduje najveće tehnološke kompanije na svetu i koliko akcija zapravo poseduju.
Alphabet Inc.
Alphabet Inc. je naziv kompanije koja je nekada bila poznata jednostavno kao Google. Multinacionalni konglomerat ima sedište u Kaliforniji i jedna je od najvećih tehnoloških kompanija na svetu. Google je restrukturiran 2015. godine, a Alphabet je postala matična kompanija Google-a i nekoliko drugih podružnica koje su nekada bile pod okriljem Google-a. Cilj je na kraju bio da se pomogne odvajanju projekata i kompanija koje nisu povezane, što je omogućilo kompaniji Google da lakše funkcioniše i bude usredsređenija na pojedinačnu oblast. Međutim, daleko najveći izvor prihoda za Alphabet su njeni Google proizvodi i usluge.
Akcije kompanije Alphabet su podeljene u tri različite vrste. Akcije klase A se javno trguju i uglavnom ih drže institucionalni investitori. U toj grupi se nalaze kompanije za upravljanje investicijama, kao što su Vanguard Group i BlackRock, koje zajedno poseduju oko 15% akcija klase A i oko 13% akcija klase C. Glavni pojedinačni akcionari su suosnivači Google-a Lari Pejdž i Sergej Brin. Svaki od njih kontroliše više od 40% akcija klase B, a L. Džon Doer koji se bavi rizičnim kapitalom poseduje nešto više od 2% akcija klase B. Zbog svega navedenog, Pejdž i Brin su među najbogatijim pojedincima na svetu, od kojih svaki ima neto vrednost od oko 150 milijardi dolara.
Amazon
Amazon je još jedna od pet velikih tehnoloških kompanija sa sedištem u Sjedinjenim Državama. Amazon je bila samo obična onlajn prodavnica, međutim kompanija se takođe proširila poslednjih godina i uključena je u mnoge druge oblasti van e-trgovine. Te oblasti obuhvataju računarstvo u oblaku, odnosno, Amazon Web Services, autonomne automobile u podružnici Zoox i usluge striminga zahvaljujući usluzi Prime Video. Sve to je omogućilo kompaniji da se razvije do te mere da sada ima prihod veći od 500 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući prihodima od reklama i prodaji usluge računarstva u oblaku.
Amazon je izašla na berzu 1997. godine i od tada je u javnom vlasništvu. Osnivač Džef Bezos i dalje je najveći pojedinačni akcionar sa oko milijardu akcija, što mu omogućava da dostigne neto vrednost veću od 200 milijardi dolara. Endrju Džesi je sledeći najveći akcionar, sa nešto više od 2 miliona akcija. Kao što je uobičajeno za velike javne kompanije, Vanguard, BlackRock i State Street glavni su institucionalni vlasnici, koji poseduju oko 20% ukupnih akcija Amazona.
Apple
Apple je već nekoliko godina u direktnoj konkurenciji sa kompanijom Microsoft za titulu najvrednije kompanije na svetu. Apple je postala prva kompanija koja je dostigla tržišnu kapitalizaciju od 1 bilion dolara i procenjuje se da danas vredi više od 3 biliona dolara. Iako je kompanija počela kao proizvođač računara, proširila se tokom poslednje dve decenije kako bi proizvela široku lepezu dodatnih uređaja, a nudi i usluge, kao što su Apple Music i Apple TV+. Međutim, velika većina prihoda kompanije dolazi od veoma profitabilnih iPhone pametnih telefona.
Suosnivač Stiv Džobs prvobitno je posedovao oko 11% kompanije, ali prodao je većinu svojih akcija nakon odlaska iz kompanije 1980. godine. Trenutni izvršni direktor Apple-a Tim Kuk poseduje oko 3,2 miliona deonica, manje od jednog procenta ukupnih akcija, dok predsednik Artur Levison ima 4,4 miliona akcija. Bivši potpredsednik Al Gor, koji je bio u upravnom odboru, još je jedan veliki pojedinačni akcionar. Vanguard, BlackRock, State Street, Berkshire Hathaway, FMR i Geode Capital Management drže oko četvrtine ukupnih akcija Apple-a.
Microsoft
Jedna je od pet velikih tehnoloških kompanija i dugo je bila među najvrednijim organizacijama na svetu. U početku je nudila softvere za lične i poslovne računare, kao što su operativni sistem Windows i Office paketi, i pratila je trend tehnoloških kompanija da se prošire na različite oblasti poslovanja. Sada upravlja Azure platformom za računarstvo u oblaku i ima glavnu ulogu u industriji igara zahvaljujući tome što je nedavno kupila kompaniju Activision Blizzard. Uz prihode od nekoliko stotina milijardi dolara godišnje, Microsoft ima trenutnu tržišnu kapitalizaciju od preko 3 biliona dolara.
Bil Gejts je i dalje glavni akcionar u kompaniji, iako je njegov udeo u akcijama značajno opao u poslednjoj deceniji. On sada drži oko 1,38% udela u kompaniji. Drugi rukovodioci kompanije, kao što su Satja Nadela, Bredford L. Smit i Ejmi Hud poseduju između 400.000 i 900.000 akcija. Kao i druge kompanije u javnom vlasništvu u Sjedinjenim Državama, investicione firme kao što su Vanguard, BlackRock, State Street, FMR, JP Morgan Chase i Geode Capital Management poseduju veliki deo akcija, a zajedno nešto manje od jedne četvrtine.
Meta
Meta je matična kompanija koja stoji iza društvene mreže Facebook i povezanih platformi i usluga društvenih mreža. U okviru njih se nalaze Instagram, WhatsApp i Threads, kao i Meta Quest uređaji, neki od uređaja za virtuelnu stvarnost koje trenutno vredi kupiti. Kompanija Facebook je promenila naziv u Meta 2021. godine i nastavila je da se proširuje tokom poslednjih nekoliko godina. Kompanija ostvaruje ogromnu većinu svog prihoda od oglašavanja, a takmiči se sa Google-om kada je u pitanju ukupni udeo na tržištu oglašavanja.
Suosnivač Mark Zakerberg i dalje je glavni akcionar i kontrolna snaga u okviru Mete. Njegova neto vrednost od skoro 200 milijardi dolara uglavnom potiče od njegovih akcija u kompaniji, za koje se procenjuje da obuhvataju oko milion akcija klase A i 346.000.000 akcija klase B. Šeril K. Sandberg i Kristofer K. Koks su takođe veliki pojedinačni akcionari. Kao što možete očekivati, investicione firme Vanguard, BlackRock, FMR, State Street i JP Morgan Chase poseduju oko 25% ukupnih akcija.
Nvidia
Iako Nvidia postoji već prilično dugo, relativno je nova kada je u pitanju položaj među apsolutno najvećim tehnološkim kompanijama. Zahvaljujući ogromnoj potražnji za kompjuterskim čipovima za veštačku inteligenciju, tržišna kapitalizacija kompanije se utrostručila za samo 12 meseci. U jednom trenutku je vredela više od 3 biliona dolara, iako je nedavno pretrpela neke neuspehe, jer su investitori izgubili malo optimizma u pogledu budućnosti tehnologije veštačke inteligencije. Nvidia uglavnom proizvodi neke od najboljih dostupnih grafičkih kartica, zajedno sa softverom i drugim delovima računarskog hardvera.
Najveći pojedinačni akcionar je izvršni direktor i osnivač kompanije Džensen Hvang. On poseduje više od 860.000 akcija u kompaniji, što mu daje neto vrednost od nešto više od 100 milijardi dolara, jer raspolaže udelom od 3% u kompaniji. Institucionalni vlasnici akcija su Vanguard, BlackRock, FMR, State Street, Geode Capital Management i Price Associates, koji poseduju otprilike 30% svih značajnih akcija.
Tesla
Za razliku od mnogih drugih velikih tehnoloških kompanija u Sjedinjenim Državama, Tesla ima sedište u Teksasu, a ne na Zapadnoj obali. Kompanija je jedinstvena po tome što se uglavnom usredsređuje na jedno tržište i ne širi se na mnogo različitih oblasti. Mnogi smatraju da je poznata kao vodeći proizvođač električnih automobila. Tesla ima seriju dostupnih modela vozila koji često imaju tehnologiju pomoći u vožnji, tako da zahtevaju manje angažovanja korisnika kada se voze na javnim putevima. Tesla takođe dizajnira i prodaje sisteme i baterije za proizvodnju solarne energije.
Jedan od najvećih akcionara u Tesli je kontroverzni Ilon Mask, zvanično najbogatiji čovek na svetu sa prijavljenom neto vrednošću od preko 250 milijardi dolara. Poseduje oko 14% Tesle, što je više od bilo kog drugog pojedinca ili institucionalnog akcionara. Kimbal Mask i Džefri Straubel su takođe veliki akcionari, iako imaju mnogo manje akcija od Ilona Maska. Vanguard, BlackRock, State Street, Geode Capital i Morgan Stanley su među najvećim investicionim kompanijama koje imaju udeo u Tesli.
Oracle
Oracle Corporation je multinacionalna tehnološka kompanija koja je usredsređena na računarstvo. Kompanija je osnovana 1977. godine, ali značajno se razvila poslednjih godina i postala jedna od najvećih softverskih kompanija na svetu odmah posle Microsoft-a. Njeno poslovanje je uglavnom usredsređeno na softver Oracle Data zajedno sa Oracle Cloud uslugama, koje nude niz poslovnih rešenja kao što su serveri, skladištenje u oblaku i aplikacije. Najnoviji finansijski rezultati za Oracle pokazali su da je imala prihod od 53 milijarde dolara i tržišnu kapitalizaciju od oko 470 milijardi dolara.
Najveći pojedinačni akcionar je suosnivač i trenutni glavni tehnološki direktor Lari Elison. Jedan je od najbogatijih ljudi na svetu zbog svoje neto vrednosti od 204 milijarde dolara i poseduje 1,14 milijardi akcija u kompaniji, otprilike 40% svih otvorenih akcija. Ostali veliki akcionari su Vanguard, BlackRock, State Street i JP Morgan Chase & Company. Ukupne akcije koje poseduju institucionalni vlasnici su skoro jednake akcijama koje poseduje Elison, što ga čini najmoćnijom osobom u kompaniji.
IBM
Kompanija IBM se mnogo menjala tokom svoje istorije. Naziv kompanije je, u stvari skraćenica za International Business Machines, zbog čega se u početku prvenstveno bavila poslovnim sistemima, kao što su vođenje evidencije i tabelarno prikazivanje na bušenim karticama. Tokom doba računarstva, proširila se na stvaranje mejnfrejm i personalnih računara. U jednom trenutku je proizvodila oko 70% svih računara širom sveta. Poslednjih godina, kompanija je proširila interesovanja i ušla na tržišta, kao što su veštačka inteligencija, računarstvo u oblaku, robotika, digitalni sistemi i istraživanje. Trebalo bi da napomenemo da IBM podnosi prijave za stotine patenata svake godine.
IBM se ne takmiči sa tehnološkim kompanijama, koje su članice velike petorke kada je u pitanju prihod, a kompanija donosi prihod od oko 60 milijardi dolara svake godine. To znači da pojedinačni akcionari ne vrede onoliko koliko vrede akcionari u Microsoft-u i Apple-u. Arvind Krišna i Mišel H. Braudi su dva najveća pojedinačna akcionara, ali oni poseduju samo mali deo ukupnih otvorenih akcija. Ogromna većina akcija je u vlasništvu investicionih firmi, koje obuhvataju Vanguard, BlackRock i State Street.
Netflix
Uprkos oštroj konkurenciji, kao što su Disney+, Amazon Prime Video i drugi video servisi na zahtev, Netflix je i dalje lider na tržištu i nudi najbolju uslugu striminga. Ima preko 260 miliona pretplatnika i osvojio je desetine velikih nagrada. Netflix je u početku bila kompanija za iznajmljivanje DVD-a, da bi kasnije postavila novi standard prema kojem gledaoci konzumiraju sadržaj. Sada je jedna od usluga strimovanja bez koje ne biste mogli da zamislite dan. Kompanija sa sedištem u Kaliforniji ima tržišnu kapitalizaciju od skoro 300 milijardi dolara i beleži stabilan rast u poslednjih deceniju i po.
Suosnivač i izvršni predsednik Netflix-a Rid Hejstings je najveći pojedinačni akcionar. Poseduje više od dva miliona akcija u Netflix-u, što je mali procenat ukupnih otvorenih akcija. Donedavno ih je imao više, ali je 2024. godine, poklonio akcije u vrednosti od oko 1,76 milijardi dolara Fondaciji zajednice Silicijumske doline (engl. Silicon Valley Community Foundation). Među glavnim akcionarima se nalaze i Vanguard Group i BlackRock, koji poseduju preko 15% svih akcija, pored kompanija FMR, State Street i Price Associates.
Sony
Za razliku od mnogih drugih tehnoloških kompanija koje smo spomenuli, Sony nema sedište u Sjedinjenim Državama. Sony je japanska kompanija koja posluje širom sveta. Sa prihodom od 90 milijardi dolara i tržišnom kapitalizacijom od 109 milijardi dolara, manja je od mnogih drugih velikih tehnoloških kompanija. Ima raznovrsna interesovanja kojih mnogi ljudi možda nisu svesni.
Osim što proizvodi najpoznatije uređaje, kao što su PlayStation konzole za video igre i televizore, takođe je glavni učesnik u proizvodnji poluprovodnika, kamera i softvera za obradu slika. Posluje i u industriji zabave, gde treba spomenuti Sony Music i Sony Pictures Motion Picture Group, a bavi se i razvijanjem formata, kao što je Blu-ray disk.
Sony nema većih akcionara koji poseduju značajan broj akcija. Institucionalni vlasnici, kao što su Primecap, Aristotel Capital Management, Fisher Asset Management i Bank of America imaju manje od 1% ukupnih akcija. Treba spomenuti ponovo Vanguard i BlackRock, iako i oni imaju malo akcija.