1943.
Istraživači na Univerzitetu Pensilvanije počeli su rad na ENIAC-u (Electronic Numerical Integrator and Computer ), mašini koja je bila u stanju da obavi tada izvanrednih 5.000 sabiranja u sekundi. ENIAC je bio obavijen vojnom tajnom pošto mu je glavna svrha bilo izračunavanje „artiljerijskih tablica“ za granate. Pre ENIAC-a, to su radile žene (koje su zvali računarke – „computers“) koje su u velikim grupama radile na mehaničkim stonim kalkulatorima. ENIAC je dovršen tek posle rata (februara 1946) ali je generacija projektanata računara učila na njegovom dizajnu i na letnjem kursu koji su držali Ekert (Eckert) i Mohli (Mauchly) na fakultetu Moore School. ENIAC je, međutim, bio u stanju da rešava raznovrsne računske probleme opšte namene i bio je 1948. angažovan na dve godine. ENIAC je postao poznat javnosti kada je dovršen februara 1946, kada su vođe projekta Džon Mohli i Presper Ekert ponosno prikazali 93 kvadratna metra utikača, prekidača i lampica koji su računali 1.000 puta brže od ostalih mašina u to vreme.