1946.
Сер Фредерику Вилиамсу додељен је патент за његов уређај за радну меморију. Вилиамсова цев представљала је модификовану катодну цев која је на екрану пројектовала тачкице и цртице сачињене од фосфоресцентних наелектрисаних честица које су представљале нуле и јединице из бинарног система. Цев је постала примарна меморија за машине које су радиле на принципу вакуумских цеви, као што је IBM 701. Вилиамс је свој уређај развио на универзитету у Манчестеру.