17. avgust 1950.
Državni biro za standarde posvećuje svoj SWAC (Standards Western Automatic Computer) institutu za numeričke analize u Los Anđelesu. Za razliku od svog parnjaka SEAC-a koji je testirao komponente, SWAC je imao cilj da računa pomoću relativno slobodno raspoložive tehnologije. Za skladištenje je koristio Williams Tube — modifikovanu katodnu cev sposobnu za skromno (256 reči) skladištenje elektrostatskih bitova — i magnetni doboš (4.096 reči). Dužina reči je bila 37-bitova, a moglo se sabrati dva operanda za 64 μS. SWAC je obavio mnogo korisnog posla, u traženju Mersenovih prostih brojeva, rendgenskoj strukturnoj analizi, rešavanju linearnih i diferencijalnih jednačina i funkcionisao je do decembra 1967. Delovi SWAC-a mogu se videti u muzeju računara Computer Museum History Center.